Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

DOBRICA ĆOSIĆ: ČUVAJTE „PROSVETU“, MENJAJTE USTAV

Akcija „Politike“

Ne postoji ni jedan razuman razlog da se „Prosveta“ sa Gecom Konom i njenim knjižarama ne uspostavi kao trajna kulturna ustanova nacionalnog značaja

Sve prodaju samo oni koji nemaju ništa svoje i koji su nihilisti. Privatizacija kojoj je cilj samo stvaranje privatnog vlasništva, pored ekonomskog nazadnjaštva, predstavlja i odsustvo svesti o istorijskom integritetu i duhovnom identitetu jednog društva i naroda. Tu negativnu i opasnu pojavu potvrdila bi i privatizacija „Prosvete“ sa zadužbinskim sadržajem Gece Kona, napisao je akademik Dobrica Ćosić specijalno za „Politiku“ povodom predstojeće privatizacije izdavačke kuće „Prosveta“.

„Prosveta“ nije novčani, nego je intelektualni kapital srpskog društva i Beograda; i to intelektualni kapital koji se trajno ugradio u srpsku kulturu. Dvadeseti vek srpskog izdavaštva, i osobito njegovu drugu polovinu, bitno predstavlja „Prosveta“. Ako smo već uništili Nolit, drugi i specifični tok srpske i jugoslovenske izdavačke kulture, ako se jedva održava da se ne ugasi Srpska književna zadruga koja čini epohu u srpskoj kulturi, sačuvajmo kao društvenu i nacionalnu ustanovu „Prosvetu“, koja nije bila samo najznačajniji izdavač na Balkanu, nego i sabiralište i duhovno-stvaralačka radionica srpske književnosti i intelektualne elite. Nema u 20. veku značajnijeg književnog i naučnog stvaraoca koji nije bio saradnik „Prosvete“ i koji nije svoj rukopis ostavio u „Prosveti“. Arhiva „Prosvete“ nema cenu, kao što nijedan istorijski arhiv i umetnički spomenik Beograda nema cenu. Ko je taj kapitalista koji može i sme da kupi „Prosvetu“, kao što kupuje „Kluz“, „Magnohrom“, Robne kuće „Beograd“? Šta će posrnula i nemoćna srpska privreda da dobije od prodaje „Prosvete“? To može biti dokaz da je Vlada Srbije spremna da proda i Beograd i Savu.

Ne postoji ni jedan razuman razlog da se „Prosveta“ sa Gecom Konom i njenim knjižarama ne uspostavi kao trajna kulturna ustanova nacionalnog značaja.

Ako srpski Ustav to ne omogućuje treba ga dopuniti specijalnim amandmanom: od privatizacije bi trebalo izuzeti i zaštititi sve ustanove, materijalna i kulturna dobra koja tvore duhovni identitet srpskog naroda i svih naroda koji žive u Republici Srbiji.

Iz istih motiva predlažem i nacionalizaciju „Politike“, najvišeg dometa srpskog novinarstva i civilizacijsko ogledalo srpskog društva u 20. veku, piše akademik Ćosić.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *