KAN: LI FAVORIT, EGOJAN RAZOČARAO, ODLIČNI FILMOVI IZ TURSKE I ARGENTINE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ekipa filma “Zimska priča”

Iako se bliži polovina 67. Kanskog festivala (14-25.5), među najvećim favoritima kritičara i dalje je ekranizovana biografija Majka Lija o slikaru Vilijamu Tarneru, prikazana prvog dana tamičarskog programa.

Kao najozbiljniji kandidat Liju do sada su se nametnuli turski autor Nuri Bilge Džejlan i američki glumac i reditelj Tomi Li Džouns.

Specijalista za priče sporog ritma smeštene u poetski izlovane pejzaže, Džejlan je u Kanu predstavio „Zimsku priču”, očaravajući portret o bogatom zemljoposedniku i brojnim osobama pod uticajem njegove čvrste ruke. Kritičari se slažu da je reč o Džejlanovom najlirskijem i „najpričljivijem” ostvarenju do sada, vrednom pažnje svih 196 minuta trajanja. Autor kaže da ova priča o zloupotrebi moći čoveka opsednutog sopstvenim ponosom nije zasnovana na aktuelnim događajima u Istanbulu, već na Čehovljevim pričama. - Ne volim da se bavim političkim pitanjima, već unutrašnjim svetovima junaka - otkrio je novinarima u Kanu.

Nakon sjajnih kritika za svoj rediteljski debi „Tri sahrane Melkijadesa Estrade” (2005), Tomi Li DŽouns vratio se u Kan neobičnim vesternom „Pratnja” (The Homesman) u kome mu je partnerka Hilari Svenk. Ona tumači neudatu ženu koja se udružuje sa usamljenikom (Džouns) u praćenju tri mentalno obolele žene na putu od surovog zapada ka civilizovanijem istoku zemlje. - Ne krijem da je skrivena tema američki imperijalizam i potlačenost žena, ali bih radije da film priča o tome - kazao je Džouns u Kanu.

On je priznao da je njegov film nekonvencionalni vestern - ne samo zbog toga što se likovi kreću u suprotnom smeru, već zato što je „putovanje obrnuto od onoga što gledate u filmovima sa vagonima i konjima. Glavna tema su poludele žene, a ne herojski muškarci”, otkrio je autor. Na pitanje koliko je hteo da podvuče potlačenost žena, samo je konstatovao: „Mislim da nema žene u ovoj prostoriji koja se barem jednom nije osetila kao seksualni objekat ili žrtva prostakluka zbog svog pola”.
Osvetnička fantazija argentinskog reditelja Damijana Sifrona, „Divlje priče”, izmamila je uzvike oduševljenja i aplauze na novinarskoj projekciji. Zaplet je sačinjen od šest tematski povezanih priča gde su glavni junaci prevareni ili poniženi a potom kreću u osvetu, često ekstremnih razmera. Iako je među najmanje poznatim autorima u takmičarskm programu, Safron je prijatno iznenadio kritičare koji su njegov film nazvali „zadovoljstvom za gledanje”. Ovaj crnohumorni film, čiji je producent Pedro Almodovar, ima i ozbiljnu poruku o korpuciji, klasnom sistemu i malom napaćenom čoveku.

Kritičari su već zaključili da je ovogodišnja selekcija slaba i, što je još gore, predvidljiva. Od 19 reditelja koji se takmiče za Zlatnu palmu, njih 13 je već bilo nominovano barem jednom: Kronenberg, Godar, Egojan, Li, Louč, braća Darden… Oni najogorčeniji kažu da je takmičenje postalo udoban klub odabranih gde se zvučna imena nikada ne odbijaju. Fremo se brani rečima da ugledni reditelji prave sjajne filmove i da će za njih „uvek biti mesta na festivalu”. Dok je Majk Li to dokazao odličnom biografijom o Vilijamu Tarneru, Egojanov film „Zarobljenik” kritičari su proglasili njegovim najgorim do sada. Ostali velikani pokazaće šta znaju u nastavku festivala, koji traje do 25. maja.

Izvor: Blic Online /M.Kovačević

DOBRICA ĆOSIĆ - DIV SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Nebojša Đorđević    Vesti

Foto: Beta/Nenad Petrović

Povodom smrti akademika Dobrice Ćosića i danas stižu reagovanja kulturnih institucija i strukovnih udruženja.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić ističe da je “otišao dobri div srpske književnosti, pisac po kojem se meri čitava jedna epoha u trajanju srpskog naroda”.

“Dobrica Ćosić je bio vernik jedne političke ideje, ali se otvoreno, kritički suočio sa praktičnim efektima te vere, pa je morao da postane i grešnik i otpadnik. Baveći se sopstvenom ideološkom dramom on je, istovremeno, izlagao dubinske uvide u prirodu srpskog naroda, u njegov način mišljenja i doživljaja sveta, u njegovu kulturu. To što je ta kultura u najvećoj meri politička, to najviše govori o prirodi naše istorije i naše sudbine”, navodi se u saopštenju Matice srpske.

Stanić ocenjuje da su “Ćosićeva dela, koja su na taj način nastajala, osvetljavala mnoge muke i stradanja kroz koje je prolazio čitav srpski narod”.

“Kada se sa vremenske udaljenosti bude gledala epoha iz koje sa toliko muka izlazimo, a još uvek ostaje nejasno u šta to ulazimo, njegova stvaralačka i misaona otvorenost i beskompromisnost ostaće kao trajni beleg koji nas neprestano opominje. Vreme u kojem sada živimo, on je već nazvao tuđim, ali i sada, a i ubuduće, vreme u kojem je on stvarao i mislio biće obeleženo upravo njegovom divovskom pojavom”, smatra Stanić.

Udruženje književnika Srbije sa pijetetom ističe da je preminuo naš književni velikan, najistaknutiji član UKS-a.

Svojim romanima, kakvi su “Koreni”, “Bajka”, “Deobe”, “Vreme smrti”, “Vreme vlasti” Ćosić je “bitno i sudbinski obeležio protekli dvadeseti i početak ovog veka”, naglašava UKS.

“Svakako, kao pisac i intelektualac svojim shvatanjem i razumevanjem, ne samo književnosti i kulture, već i humanističke suštine svoje epohe, on je dao trajan doprinos našoj ukupnoj književnosti, posebno razmišljajući o koroziji moderne civilizacije, pogotovu našeg savremenog društva, još nestabilizovanog u neophodnim moralnim datostima i kontroverznim traganjima za demokratskim potpunijim ishodištem”.

“O tome svedoče njegovi književni junaci i nezaboravni likovi, potekli iz Prerova - sela obgrljenog Moravom, koliko realnog i životodajnog, toliko imaginarnog, koje je nesumnjivo zavičaj svih njegovih verovanja i brigovanja - čežnje za višim životnim vrednostima, u znaku sudbinskih iskušenja ispunjenih mnogim pitanjima bez konačnih odgovora”, navodi se u saopštenju.

Ćosićevim odlaskom “preko visokog usudnog brega, naša književnost i UKS ostaju bez još jednog klasika čije impozantno delo po mnogo čemu iskazano samosvojnim umetničkim izrazom neće dugo biti prevaziđeno i nadmašeno”, ističe UKS.

Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika. Bio je pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU. Bio je prvi predsednik SR Jugoslavije od 1992. do 1993. godine.

Preminuo je juče u Beogradu, a sahrana će biti u utorak 20. maja u 14 sati na Novom groblju.

Izvor: B92/Tanjug