SVE SPREMNO ZA DEVETI ZAGREB DOX

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Praznik za ljubitelje dokumentaraca

Festival dokumentarnih filmova ZagrebDox održaće se po deveti put od 24. februara do 3. marta u bioskopu Cineplexx Centar Kaptol u Zagrebu

Ovogodišnji ZagrebDox donosi preko 180 novih i nagrađivanih dokumentaraca iz više od trideset zemalja, kao i dvadesetak programa, među kojima su Stanje stvari, u okviru kojeg će biti prikazano trinaest filmova koji se bave globalnim društvenim pitanjima, Kontroverzni Dox, sa deset filmova koji govore o društvenim devijacijama, kontroverznim ličnostima i ljudima sa margine društva, te ove godine pokrenuti Biografski Dox, koji donosi zanimljive životne priče poznatih i manje poznatih ličnosti, poput Stevea Jobsa, Ethel Kennedy i Harrya Deana Stantona.

U međunarodnoj konkurenciji festivala naći će se gruzijski film Tinatin Gurchiani “Mašina pred kojom sve nestaje”, dobitnik nagrade za režiju u kategoriji World Cinema Documentary na nedavno završenom Sundance Film festivalu, potom “Uljez”, za koji su reditelj Bart Layton i producent Dimitro Doganis dobili nagradu BAFTA za najbolje debitante, te film “Elena” brazilske rediteljke Petre Costa.

U trci za glavne festivalske nagrade, Velike pečate, takmiči se 43 naslova u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji. Međunarodnim žirijem će ove godine predsedavati rediteljka Vlatka Vorkapić, a čine ga filmski kritičar Dragan Rubeša i litvanski reditelj Audrius Stonys.

Regionalni žiri čine Hanka Kastelicová, izvršna producentica dokumentarnog programa HBO Europe, hrvatski producent Siniša Juričić i bosanskohercegovačka rediteljka Ines Tanović, koja je 2012. nagrađena Velikim pečatom u regionalnoj konkurenciji.

ZagrebDox čine i programi Happy Dox, Majstori Doxa, Teen Dox, Glazbeni globus, kao i izuzetno bogat edukativni program za filmske profesionalce, ZagrebDox Pro, čiji je cilj podsticanje saradnje u jugoistočnoj Evropi i međusobno upoznavanje i prepoznavanje svetske, evropske, regionalne i lokalne dokumentarističke scene.

Više o programu festivala možete naći na zvaničnom sajtu.

Izvor: e-novine .com/Photo: Zagrebdox

MIRA STUPICA: GENERALE, ŠTA ĆEMO MI BRANITI AKO NE KULTURU

Nebojša Đorđević    Pozorište

Čitam stare knjige, novine izbegavam, jer se sekiram: Mira Stupica

- Šokirana sam. Prosto nemam reči - rekla nam je glumica Mira Stupica, ocenjujući situaciju u kojoj se obrelo Jugoslovensko dramsko pozorište zbog činjenice da, po mišljenju vladine Komisije, ne zavređuje status ustanove od nacionalnog značaja.

Nakon nekoliko trenutaka tišine i par duboko uvučenih dimova cigarete, dodala je: “Znate, čovek zanemi od bezumlja” i ponovo zaćutala. A potom, neznatno se približivši, širom otvorenih očiju i uprtog, snažnog pogleda kazala:

- Ne mogu da razumem. A trudim se. Uvek se trudim da razumem stvari, bez obzira na to da l‘ se s nečim slažem ili ne. To je jako važno. Moramo razumeti šta i zašto neko hoće. A kako ovo razumeti? Pa, JDP je svojim decenijskim radom postalo i evropsko i svetsko. To je pozorište Rusije, Poljske, Francuske, Mađarske… da ne nabrajam. Njegovo ime s divljenjem i danas spominju mnogi mediji i mnogi pozorišni autoriteti. A kome ono ovde smeta, kome je trn u oko? Ne znam. Tačnije, neću da znam.

Pominje potom kako je nastalo, s čime se suočavalo…

- Kada da ga je daleke 1947. Bojan stvarao, imao je samo jednu, ajde da upotrebimo tu danas tako popularnu reč, ideologiju. Ideologiju najboljeg. Kvalitet je bio kriterijum nad kriterijumima. A sve ostalo uz manje ili više veštine prilagođavalo se tome. Ako me sad u ovim godinama pitate, mislim da bez te ideologije i ne može ništa valjano da se napravi - kaže Mira.

Ponovo je na trenutak zaćutala i zapalila cigaretu. Vrteći je lagano između prstiju i gledajući u dim koji se iz nje izvija, za nijansu povišenim tonom upitala je:

- Zar samo zlo danas ima pravo? I prioritet? Zar samo netalenat ima podršku i sva prava da talentima sudi, da ih guši? Kakva je sjajna umetnička ostvarenja JDP imao, kakve uspehe, kakvu publiku i u Beogradu i u Parizu i u Moskvi… Ko sme to da zaboravi? Ko sme to da uništi? I s kojim pravom? S kojim ličnim kredibilitetom? Lično, pošto vidim da je to i opsada i ofanziva za urušavanje JDP, a i naše kulture uopšte, otišla bih do najviših vrhova u zemlji. Iako nemam ni političkih znanja ni političkih ambicija, išla bih i do predsednika. Ali oni su, vidim, zauzeti drugim poslovima. Ovo moramo sami rešiti - kaže Mira Stupica.

Dodala je potom jedno „mada”, praćeno za nju karakterističnim, zabrinutim, ali vedrim izrazom lica, i kazala:
- Kultura, uopšte uzev, dakle i Jugoslovensko dramsko pozorište, ne mora biti, kako se to danas kaže, kolateralna šteta njihovih političkih poslova. Uopšte. A podsetiću vas na Čerčilove reči. Kada je u nekoj problematičnoj situaciji u Velikoj Britaniji jedan general predložio da se žrtvuje kultura, Čerčil mu je odgovorio: “Generale, a šta ćemo onda braniti?”

- Meni je žao i Narodnog pozorišta, pa pogledajte šta se tamo dešava! Strašno! Ko su ti novi ljudi u toj kući? Zar je to nacionalna umetnička reprezentacija? Ne mogu više da govorim o tome. Sekiram se - kaže Mira i dodaje:
- Vidite, mi glumci, reditelji, pozorišni ljudi nismo bezgrešni. Grešimo ponekad, ali se pokajemo, postidimo se, mi znamo za stid, izvinimo se i onda radimo još bolje, zapnemo iz sve snage. Jer u pitanju je - publika! Kako ćete njima objasniti ako nas nema. Imam prava da tako razgovaram. Imam 47 nagrada i naših i svetskih. Dozvolite da se razumem u pozorište.

Na naše pitanje „kako provodite penzionerske dane”, odmahujući rukom, s blagim smeškom, kratko je rekla:

- Čitam. Uglavnom stare knjige. Mislim, knjige koje sam nekada čitala, volela. I ponekad novine, mada njih izbegavam. Sekiram se.

Samo retki se izbore sa zlom u sebi

Pominjemo naše ranije intervjue i jednu od njenih izjava koja je ostala upamćena, više puta citirana: „ima mnogo nas u nama”.

- Da, to je tačno. I od niza stvari zavisi koje ja će isplivati na glavnu poziciju u čoveku i potisniti ona druga ja. Razni konteksti i koješta još može učiniti da u ljudima na površinu ispliva i njima ovlada najmračniji deo njih. Retki su pojedinci koji će se snagom svoje volje, uprkos okolnostima, izboriti s onim tamnim delom sebe i preoblikovati ga. Zato je najbolji onaj sistem koji zapravo izvlači iz ljudi ono najbolje u njima. Jer svaki čovek ima u sebi sebe najboljeg i sebe najgoreg. Samo je pitanje šta se od ljudi traži.

Izvor: Blic Online Tatjana Nježić

ZLATNI MEDVED RUMUNSKOM FILMU

Nebojša Đorđević    Film

BERLIN, (Beta) - Film “C h i l d pose” rumunskog režisera Kalina Petera Necera dobio je u subotu uveče Zlatnog medveda za najbolji film na Mejdunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.

Film “Epizoda u životu berača željeza”, bosanskog režisera Danisa Tanovića osvojio je Veliku nagradu žirija.

Po oceni medjunarodnog žirija Berlinala, čiji je predsednik ove godine bio Vong Kar Vai, Srebrnog medveda za najbolju režiju dobio je Dejvid Gordon Grin za film “Prince A v a l a n c h e”.

Srebrnog medveda za najbolji scenario osvojio je film “Closed curtain” u zajedničkog režiji iranskog režisera Džafara Panahija i Kambuzije Partova. Panahija su iranske vlasti 2010. godine osudile na kućni pritvor od šest godina.

U kategoriji najbolji glumac Srebrni medved pripao je Nazifu Mujiću za ulogu u filmu “Epizoda u životu berača željeza”, režisera Danisa Tanovića.

Srebrni medved za najbolju glumicu, po oceni medjunarodnog žirija u Berlinu, pripao je Paulini Garciji za ulogu u filmu “Gloria”.

Izvor: Beta

SIMO GOLUBOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

SIMO B. GOLUBOVIĆ je rođen 16.marta 1947. godine u Ravnima, opština Mostar, Bosna i Hercegovina. Učiteljsku školu i Pedagošku akademiju završio je u Mostaru. Radio je u nekoliko škola u stolačkoij opštini: Brštanik, Dabrica, Hodovo i Rotimlja, a zatim u Mesnoj zajednici ”4.juli” Mostar i Vazduhoplovnoj industriji ”SOKO” Mostar.

Od 1992. godine živi u Deliblatu opština Kovin. Radio je i u Osnovnoj školi ”Paja Marganović” Deliblato, potom u OŠ u Marmorku, opština Kovin, a nakon toga u OŠ ”10. oktobar” i ”Sonja Marinković” u Subotici i u Školi u prirodi ”Ivo Lola Ribar” Palić. Trenutno živi i stvara na Paliću.

Član je i jedan od osnivača Kluba pesnika ”Orfej” Subotica. Glavni je i odgovorni urednik izdanja ovog Kluba.  Član je i Književne zajednice Jugoslavije. Osnivač je i utemeljitelj pesničke manifestacije DEČJI PESNIČKI MARATON SUBOTICA. Bavi se književnom kritikom. Napisao je veći broj književnih prikaza i književno-kritičkih recenzija.

Objavio je pet poetskih knjiga i  jedan roman, koji je za rukopis nagrađen drugom nagradom na 29.književno-publicističkom konkursu Fondacije ”Dragojlo Dudić”, 2000. godine.

 

ISTINU ZAISTA TI KAŽEM

KAŽEM TI, ZAISTA TI KAŽEM

I

Kad zmiju na putu vidiš
ili je zaobiđi
ili preskoči
nikad joj je gledaj u oči
bolje je sa puta siđi.

Zmija je zmija
i biserom kada sija.

II
Nemam nikakav svoj kej
niti pred sobom bolji zaklon
do svojih grudi koš.
Poželeo oganj kao Prometej
jakost kao zakon
i mnogo toga još.

III

Pređeš li plahu reku
preko mosta ljubavi
čto dugom obale spaja
doći ćeš u snove
neke nove
al’ nikad
nikad do kraja.

IV

Vatra se poznaje dimom.
Tražiti vatru po dimu
kada severac ječi
- utopljeniku je pružiti reči.

V

Kažem ti,
zaista ti kažem:
Istinu ako tražiš,
naći ćeš
tu na početku.
Kreni
i ne stoj više.
Kad staneš,
istina je na svršetku.

Put ako tražiš
bez raskršća,
ne traži hlad,
uspone sve treba proći
i doći
u jedan večiti hlad.

VI

Imam jednu dolinu želja,
snova velko brdo,
imam srce puno veselja
i življenje jedno tvrdo.

VII
ELI, ELI, LAMA SABAKTANI

Bog je po liku svome
stvarao ljude.

Pa neka bude!

Po čijjoj meri
stvaraše zveri?

VIII
SRCE BEZ KUSURA

Srce u plamenu,
plamen u duši,
duša u oblaku,
oblak u nebu,
nebo u prostoru,
prostor u vremenu,
vreme u meni
- ja u nevremenu.

 

NEFERTITI BILA TUTANKAMONOVA MAJKA?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Egipatskog faraona Tutankamona i dalje prate mnoge misterije, a između ostalog i ta ko je bila njegova majka.
Tutankamonova maska

Većina arheologa i egiptologa se slaže oko toga da je Tutankamon bio sin Eknatona odnosno Amenhotepa Četvrtog, ali još uvek nije najjasnije koja je od Eknatonovih supruga rodila njegovog naslednika.

Genetska istraživanja objavljena 2010. godine ukazala su na to da su Tutankamonovi roditelji bili brat i sestra, odnosno Eknaton i jedna njegova sestra koja mu je ujedno bila i supruga.

Međutim, istraživač Mark Gabold, direktor arheološke ekspedicije u Amarni, smatra da rezultati tih istraživanja ne znače da su njegovi roditelji morali biti rođeni brat i sestra, već rođaci čiji su prethodne generacije venčavale braću sa sestrama.

Ehnaton i Nefertiti sa decom

“Posledica toga je to da sličnost između DNK dvoje rođaka izgleda kao sličnost između DNK brata i sestre”, izjavio je Gabold za “Harvard Gazzete”.

On veruje da je Ehnatonova glavna žena odnosno Velika kraljevska supruga Neferiti rodila Tutankamona. Ona sa Ehnatonom ima šest poznatih ćerki, ali nije isključeno da su imali još dece.

“Verujem da je Tutankamon sin Ehnatona i Nefertiti i da su njih dvoje bili rođaci”, rekao je Gabold.

Bista kraljice Nefertiti

Sa njim se ne slaže Zahi Havas, bivši egipatski ministar za antikvitete, koji je bio na čelu istraživanja 2010. godine.
On je rekao da je Tutankamonova majka, kao i Ehnaton, bila dete Amenhotepa Trećeg i kraljice Tije i dodao da nema dokaza da je Nefertiti bila Ehnatonova rođaka.

Mark Gabold je direktor ekspedicije Univerziteta Pol Valeri u Monpeljeu koja radi na iskopavanjima u Amarni, gradu koji je izgradio Ehnaton, poznat i kao jeretički kralj.

Ehnaton, vladar 18. dinastije, u Egipat je uveo monoteizam i zabranio poštovanje svih bogova osim boga Atona. Nakon njegove smrti u Egiptu je vraćena politeistička religija.

Nasledio ga je Tutankamon, koji postao svetski poznat, nakon otkrivanja njegove skoro netaknute grobnice. Tutankamon je umro u 19. godini, nakon devet godina vladavine.

Bista Nefertiti ovekovečila je njenu lepotu i učinila je jednom od najpoznatijih žena drevnog sveta.

Izvor: BlicOnline I. Kešanski Foto: Reuters, Wikipedia, AP