ANTIKA FEST U FELIKS ROMULIJANI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Mesto odlično za predstave razne vrste: Žrtvenik u Feliks Romulijani

U poznatom arheološkom lokalitetu kod Zaječara 25. i 26. avgusta pozorišne predstave, promocije knjiga i rekonstrukcija starih narodnih običaja, kaže reditelj Nebojša Bradić
Mesto odlično za predstave razne vrste: Žrtvenik u Feliks Romulijani

Ideja da se bogato antičko nasleđe u Srbiji učini vidljivim bila je motiv osnivanja Antika festa, koji će ove godine prvi put zaživeti u arheološkom lokalitetu Feliks Romulijana kod Zaječara. Reč je o zanimljivoj manifestaciji koja će biti održana 25. i 26. avgusta, a činiće je niz kulturnih događaja inspirisanih antičkim nasleđem na prostoru Srbije. Programi Antika festa biće povezani sa Dunav festom u Beogradu, a sledeće godine ovaj projekat će biti realizovan i na drugim antičkim lokalitetima u Srbiji. Posle Feliks Romulijane sledeća pozornica Antika festa biće na tvrđavi Fetislam u Kladovu.

- Antika fest je više od festivala antičke drame, jer na svoj način prepoznaje antiku u različitim dimenzijama našeg života, ali i ističe potrebu za živim pozorištem. Grci su imali duboku potrebu za dramom. Prilikom njenog stvaranja osnovali su demokratiju i zasnovali temelj naše civilizacije. Zato ćemo pored klasičnih tekstova antike, u narednim edicijama festivala predstaviti i Šekspirove drame koje su locirane u Grčkoj i Rimu, kao i savremenu produkciju drame „Dobro došli u Tebu”. Podsticajna za buduće učesnike ovog festivala svakako će biti i promocija knjige „Antičko pozorište” Gvida Paduana, koja potvrđuje da je antičko pozorište deo naše svakodnevice. U ovoj knjizi prikazano je 85 sačuvanih dela antičkog pozorišta koja se baziraju na iscrpnoj rekonstrukciji zapleta i ideja vodilja, a pisana je sa uverenjem da je ova vrsta teatra i živi deo naše sadašnjice, objašnjava reditelj Nebojša Bradić, inicijator ovog festivala.

Posetiocima Antika festa svakako će biti zanimljiv i ritual „Đurđevdanski običaj molitva sa Stare planine” koji predstavlja povezivanje etno nasleđa sa antičkim nasleđem, što doprinosi stvaranju novih narativa. Ovaj obred će rekonstruisati AKUD „Lola” iz Beograda.

Na Antika festu, saznajemo, biće izvedena i pozorišna predstava „Eneida” u režiji Vlade Keroševića, koja će biti urađena po pomenutoj Vergilijevoj latinskoj poemi.

- Izbor Vergilijevog epa nije slučajan, jer nas je vodila ideja da se predstavljanjem „Eneide” ukaže na velike mitove koji su stvarali kulturu i obrazovali i našu umetnost. Ovaj tekst jedan je od sadržaja koji je verovatno bio poznat u Carskoj palati u Feliks Romulijani, a prati priču o putovanjima legendarnog junaka Eneje. Povezivanje tog epa sa Feliks Romulijanom dodatno je interesantno jer je izvesno da se u tom prostoru Carske palate „Eneida” izučavala i znala, jer je to ključni ep latinsko-hrišćanske civilizacije. Mnoga kasnija umetnička dela su inspirisana tim epom. Predstava će biti realizovana u saradnji sa glumačkom ekipom koju čine mladi glumci iz Bosne i Srbije, objašnjava naš sagovornik.

Nebojša Bradić ima dobro iskustvo u povezivanju ambijenta i savremene produkcije, budući da je bio jedan od autora projekta „Poslednja plovidba Rige od Fere”, koji je izveden na prošlogodišnjem Dunav festu.

- Mi to zovemo primenjeni teatar. U pitanju je primena pozorišnih i dramskih tehnika u neteatarskim uslovima, prilikom čega koristimo istinite ili izmišljene priče u istraživanju, ali i stvaranju zajedničkih iskustava kroz pozorišnu formu. Teatar u ovakvim okvirima često postiže mnogo ubedljiviji efekat nego što ima klasična edukacija populacije svih starosnih grupa. Srbija ima arheološko-istorijske lokalitete, prirodna bogatstava, zaostavštine i predanja koja, u sintezi sa umetničkim doživljajem, mogu dobiti posebnu vrednost i vidljivost. Teatarska forma u tom smislu nudi brojne mogućnosti, objašnjava Bradić.

Produkciju Antika festa realizuju Narodni muzej Zaječar, Centar za nematerijalno nasleđe, Etnografski muzej, pozorište „Zoran Radmilović”, Centar za kulturu Kladovo i Kreativna Srbija.

Izvor: Politika B. G. Trebješanin