PEĆINSKI CRTEŽ STAR 42.000 GODINA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Jedino poznato likovno delo koje se pripisuje neandertalcu:Pećina Nerja kod Malage

Naučnici veruju da su otkrili zasad najstarije umetničko delo na svetu - šest crteža foka u pećinama Nerja u španskom regionu Kosta del Sol, oko 50 kilometara istočno od Malage, a dodatnu vrednost ovog otkrića predstavlja to što je u pitanju jedino poznato likovno umetničko delo koje se pripisuje neandertalcu.
Upravo zbog toga, profesor Hose Luis Sančidrijan sa Univerzitata Kordove ovo otkriće opisuje kao akademsku senzaciju, budući da su sva ranija dela pećinskog slikarstva pripisivana našem direktnom pretku homo sapijensu.

Organski ostaci pronađeni kraj slika poslati su u Majami, gde je njihova starost procenjena na period između 43.000 i 42.300 godina. Naučnici se nadaju da će starost samih crteža moći preciznije da ustanove testiranjem njihovih delića, ali za ovaj projekt trenutno nema dovoljno novca.

Antonio Garido, koji je zadužen za konzervaciju pećina, smatra da bi pronađeni crteži mogli da unesu pravu revoluciju u naše shvatanje neandertalskog čoveka.

On se u popularnim predstavama još prikazuje kao majmunoliko biće, mada svi detalji o njegovo životu koji se postepeno doznaju govore da je u pitanju bila ljudska vrsta obdarena razumom i osećanjima, koja je imala razvijen jezik, koristila vatru, izrađivala oružje i oruđe, imala predstavu o zagrobnom životu i osećaj za lepo, što su sastavni elementi koji čine kulturu.

Neandertalci su u pećinama Nerja živeli sve do pre 30.000 godina, kada su izumrli, a za sobom su ostavili svoj kameni alat. Nakon njih, pećinu su naselili pripadnici naše vrste. Poznato je da su se neandertalci hranili fokama, a uzrok njihovog izumiranja nije tačno utvrđen.

Sve do sadašnjeg pronalaska, najstarijim umetničkim delom na svetu smatrani su 32.000 godina stari pećinski crteži u francuskoj pećini Šove.

Izvor: BlicOnline

URUČENE VUKOVE NAGRADE ZA 2011. GODINU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

 

Vukova nagrada za 2011. koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, uručena je danas laureatima u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Dobitnici 48. Vukove nagrade su Zadužbina “Dositej Obradović”, dramski pisac i profesor Akademije umetnosti u Beogradu Siniša Kovačević, urednica RTS-a i rediteljka Negosava Nena Kunijević, likovni umetnik i književnik Predrag Bajo Luković, književnik Radovan Beli Marković.

Nagrada je pripala i dramaturgu i književniku iz Požarevca Milisavu Milenkoviću, istoričaru umetnosti Dušanu Milovanoviću, književniku Petru Sariću, istoričaru književnosti i profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Gojku Tešiću i akademskom slikaru prof. Milošu Šobajiću.

Izuzetna Vukova nagrada dodeljena je Umetničkoj livnici “Jeremić” iz Beograda. Tešić je u izjavi Tanjugu rekao da je Vukova nagrada najsvetlije priznanje koje može dobiti neko ko je posvećen srpskoj kulturi.

“Ono što me vezuje za Vukovu tradiciju, a što je i u obrazloženju žirija rečeno, jeste posvećenost traganju za onim vrednostima koje su skrajnute najčešće iz ideoloških razloga i pokušaj da se iz te zaboravljene baštine izvuku namerno zapostavljene vrednosti”, istakao je Tešić.

On je primetio da činjenica da “to svetlo ime (Vuk Karadžić) postoji i danas u srpskoj kulturi i da je u najlepšim tokovima evropske tradicije, čovek koji je srpsku kulturu uveo u evropski kontekst, dovoljan je podatak da tu baštinu treba čuvati po svaku cenu”.

Kovačević je Tanjugu rekao da je Vuk Karadžić “paradigma srpskog identiteta, praprostor srpskog jezičkog i misaonog postojanja” i da mu ovo priznanje znači, naročito ako se uzme u obzir “koliko je Vuk danas napadan i koliko ga njegovi potomci manje razumeju”.

Šobajić je, obraćajući se u ime svih dobitnika, istakao da na Vukovom delu počiva ono najznačajnije u srpskoj kulturi, kojom “mi argumentujemo samosvojstvenost i jačamo temelje svog opstanka na balkanskoj vetrometini”.

On je istakao da je velika zasluga Vuka Karadžića što je “Srbiju još pre 200 godina kroz narodnu poeziju uveo u Evropu”. Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Ljubivoje Ršumović u prigodnoj besedi podsetio je na Vukov doprinos srpskom jeziku, ocenivši da je on “jedan od najsigurnijih putokaza na putu srpskog naroda iz vekovne zaostalosti” i da je “jezikom Srbiju poveo u Evropu”.

Žiri Vukove nagrade radio je u sastavu: akademski slikar prof. Momčilo Antonović, kompozitor prof. Svetislav Božić (predsednik), književnik prof. Milovan Vitezović, istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Đuričin, književnik i književni prevodilac Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović i vodeći orjentalista prof. dr Darko Tanasković.

Vukova nagrada sastoji se od diplome (rad akademskog slikara Radomira Stevića Rasa), plakete sa likom Vuka Stefanovića Karadžića (rad akademskog vajara Nebojše Mitrovića) i akvarela akademskog slikara Momčila Antonovića.

Izvor:BlicOnline/Tanjug

RAJNER MARIJA RILKE - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Rajner Marija Rilke, austrijski pesnik, rođen je Pragu, u činovničkoj porodici. Od 1886-1892. pohađao je vojna učilišta,a potom išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je u Pragu književnost i istoriju umetnosti.

Od 1897. do 1899. živi u Minhenu i Berlinu; putuje u Italiju i Rusiju. Zatim živi u Vorpsvedeu blizu
Bremena.
1901. se ženi vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspada. Posle toga duže živi u Parizu, putuje u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911-1912. živi u zamku Devin blizu Trsta. Rat provodi u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu.Posle rata je uglavnom u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanjuje u malom zamku Mizot u Valeu. Umro je od leukemije.

Osim lirike pisao je i pripovetke, roman Zapisi Maltea Lauridsa Brigea i veliki broj pisama. Prevodio je sa francuskog (Valeri,Malarme, Bodler, Žid), engleskog (E. Baret-Brauning) i italijanskog i italijanskog (Mikelanđelo).

Dela: Leben und Lieder (Život i pesme), 1894; Larenopfer (Žrtve larima), 1896;Traumgekront (Krunisan snom),1897; Advent, 1898; Mir zur Feier (Meni u slavu), 1899; Das Buch der Bilder (Knjiga slika), 1902; Das Stunden-Buch (Časlovac), 1905; Neue Gedichte (Nove pesme), I-II, 1907-1908; Die frilhen Gedichte (Rane pesme), 1909; Requiem (Rekvijem), 1909; Das Marien-Leben (Marijin život), 1913; Duineser Elegien (Devinske elegije), 1923; Die Sonette an Orpheus (Soneti posvećeni Orfeju), 1923; Vergers suivi des Quatrains Valaisans (Voćnjaci i Valeski katreni), 1926; Les Fenetres (Prozori), 1927; Les Roses (Ruže), 1927; Verse und Prosa aus dem Nachlass (Stihovi i proza iz zaostavštine), 1929; Spate Gedichte (Pozne pesme), 1934; Gesammelte Werke (Sabrana dela)…

 

JESENJI DAN

Gospode, čas je. Natraja se leto.
Zasenči sunčanike, razobruči
vetar, da poljem jesenjim zahuči.

Poslednjem plodu zrenje zapovedi;
još dva-tri dana južnija mu daj,
usavršenju nagnaj ga, nacedi
poslednju slast u teškog vina sjaj.

Ko dom sad nema, taj ga steći neće.
Ko sam je sada, dugo sam će biti,
čitaće, pisma pisati i bditi,
i nemirno će gledati drveće
kada se lišće stane zrakom viti.

 

OSTAVLJEN NA PLANINAMA SRCA

Ostavljen na planinama srca
Gle, u daljini sićušno, gle:
poslednje naselje reči, a još više,
ali i on majušan, poslednji
zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga?
Ostavljen na planinama srca. Kamen
pod rukama. Jest, tu cveta ponešto;
iz neme litice cveta raspevan korov
koji ni o čem ne zna. Ali onaj ko zna?
Ah, onaj što poče da zna, pa sad ćuti,
ostavljen na planinama srca.
Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti,
kreće poneka bezbedna životinja s planine,
ide, zastaje. I velika zaštićena ptica
kruži oko čistog protivljenja vrhova.
Ali ne zaštićen, ovde na planini srca.

 

ŠPANSKA IGRAČICA

Kao što bela sumporača stane
u ruci već da na sve strane baca
jezićke trperave pre no plane - :
tako sred tesnog kruga gledalaca
iz igre njene još nezahuktane
roj svetlih iskri najpre zapalaca.

I tad se naglo sva u plamen prospe.

Pogledom jednim pali svoje kose,
pa najedanput smelo zaošija
haljinu svu u ludog ognja huk,
iz kojeg pruža ruke poput zmija,
gole i budne, uz klepetav zvuk.

A tad: ko da joj vatra seknu, ona
pribra je sasvim i odbaci svu
oholim gestom, gorda, osiona,
gledajuć kako besni još na tlu,
plaminja još i neće da se preda -.
No potom diže pobednički lice
i ukrug milo pozadravljajuć gleda,
pa sitnim čvrstim stopalima nju
gazi i gasi nemilice.

 

KONKURS ZA NAGRADU “MLADI DIS”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Poezija, Vesti

Konkurs za najbolju prvu zbirku pesama povodom 49. Disovog proleća otvoren je do 10. aprila, a rezultati će biti objavljeni 20. maja.

Konkurs su raspisali Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” iz Čačka i Odbor Disovog proleća za prvu pesničku zbirku na srpskom jeziku autora do 31 godine starosti.

Autor treba da dostavi organizatoru rukopis u tri primerka sa najmanje 30 pesama na srpskom jeziku, potpisan šifrom, a rešenje šifre treba da pošalje u posebnom kovertu uz rukopis.

Rukopise u tri primerka slati na adresu: Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, Gospodar Jovanova 6, 32000 Čačak, sa naznakom “za konkurs”.

Autoru najboljeg rukopisa, po odluci tročlanog stručnog žirija, pripada plaketa Mladi Dis i pravo da mu Biblioteka objavi prvu pesničku knjigu u ediciji Tokovi.

Izvor: Beta

RASPISAN KONKURS ZA NAGRADU “BORA STANKOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

Grad Vranje raspisao je Konkurs za književnu nagradu “Bora Stanković” za prozna i dramska dela objavljena u Srbiji tokom 2011. godine, saopšteno je u sredu.

Vranje će u martu na “Borinoj nedelji” biti i domaćin književnim stvaraocima iz zemlje i regiona, izjavio je član gradskog veća zadužen za kulturu Zoran Najdić.

On je za agenciju Beta potvrdio da će i ove godine, na 46-oj po redu “Borinoj nedelji”, biti dodeljene književne nagrade za najbolje prozno i dramsko delo objavljeno u prethodnoj godini.

Najdić nije precizirao detalje da li će Grad Vranje, kao organizator, u nekom delu promeniti naziv manifestacije i nagrade zbog presude Višeg suda u Vranju, a po tužbi predsednika Književne zajednice “Borisav Stanković” Miroslava Cere Mihailovića, po kojoj se gradu zabranjuje organizovanje manifestacije pod tim imenom.

Najdić je naveo da će Grad Vranje pojedinosti oko organizovanja “Borine nedelje” i dodele književne nagrade “Borisav Stanković” saopštiti u toku naredne nedelje.

Izvor: Beta