“UMETNIK” NAJBOLJI FILM PO MIŠLJENJU NJUJORŠKIH KRITIČARA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

“Umetnik” je priča o prelasku nemih filmova na zvučne filmove

Zagrevanje za Oskara

Krug njujorških filmskih kritičara proglasio je nemi film “The Artist” (Umetnik) najboljim filmom godine, dok je Bredu Pitu i Meril Strip dodelio nagrade za najbolje glumce.

Film “Umetnik” doneo je Majklu Hazanavicijusu nagradu za najboljeg reditelja. Taj crno-beli film govori o prelazu sa nemih na zvučne filmove krajem 1920-ih godina u Holivudu i o tome kakve je to posledice imalo po glumačke karijere.

Ostvarenje je dobilo odlične kritike, a posle jučerašnje nagrade udruženja njujorških kritičara već su počeli da se pominju i mogući Oskari, nagrada Amereičke filmske akademije.

- “Umetnik” je film o filmu tako da je odgovarao senzibilitetu kritičara. To je film koji slavi film. Istovremeno je odlično uradjen. Veseo je i teško mu je odoleti - rekao je predsedavajući grupe, kritičar Džon Anderson.

Nagrada za najbolju glumicu dodeljena je Meril Strip za ulogu Margaret Tačer

Meril Strip proglašena je za najbolju glumicu za svoj portret britanske premijerke Margaret Tačer u filmu “Čelična lejdi”, dok je Bred Pit nagadjen za svoje uloge u filmovima “Formula uspeha” i “Drvo života”.

Ovo je četvrti put da je Meril Strip dobila nagradu kritičara i prva za Pita.
Nagradu za najbolju epizodnu ulogu dobila je Džesika Častejn za filmove “Drvo života”, “Služavke” i “U zaklon”. U muškoj kategoriji nagrađen je veteran Albert Bruks za ulogu sitnog kriminalca u trileru “Vozi”.

Udruženje njujorških filmskih kritičara osnovano je 1935. godine i čine ga kritičari dnevnih listova, nedeljnika, magazina i pojedinih internet publikacija. Njihove nagrade često utiču na to koji će se filmovi, glumci ili reditelji takmičiti za nagradu Oskar.

Izvor: Blic Online

OTVOREN “PJER”, DODELJENE NAGRADE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nagrađeni karikaturisti / Foto P. Mitić

U galeriji „Progres” u sredu uveče otvorena izložba karikatura sa 44. konkursa „Pjer” i dodeljene nagrade. Zlatno priznanje Muhamedu Đerleku, srebrno Špiru Raduloviću, bronzano Jugoslavu Vlahoviću

AKO nagrađeni radovi na 44. konkursu za novinsku karikaturu „Pjer”, na najbolji način reprezentuju u sredu uveče otvorenu izložbu u galeriji „Progres”, onda su „Nesloga” Muhameda Đerleka, „Sebičnost” Špira Radulovića i „Znak pitanja” Jugoslava Vlahovića, sigurno njeni počasni ambasadori. Svoj trojici nagrađenih karikaturista „Pjer” se već jednom pozlatio, a ove godine, na sledeći način „podelili su časti”: Đerleku je pripao - zlatni, Raduloviću - srebrni, a Vlahoviću - bronzani „Pjer”.

Njima, kao i najboljem portretisti Slaviši Ševrtu, priznanja su uručena u ambijentu postavke u kojoj su izložena 132 najbolja od 592 pristigla rada, a izložbu je svečano otvorio član žirija Dušan Kovačević, dramski pisac. Akademik Kovačević naglasio je da se žiri i ove godine našao u lepoj dilemi kako da među stotinama pristiglih crteža napravi uži izbor, i izabere najbolje:

- Valja prepoznati da li je ideja u skladu sa crtežom, bolja od njega ili obrnuto, da li je karikatura aktuelna i nosi li univerzalnu poruku. U najužem krugu ostalo je dvadesetak radova, među kojima smo odabrali ove četiri karikature, a neki drugi žiri možda bi odabrao druge radove.

Kovačević je istakako da kod nas reč karikatura često nosi pežorativno značenje, a da on pod njom podrazumeva dobar crtež, koji je često na nivou klasičnog i dobrog slikarstva.

- Novinska karikatura ponajčešće zasmejava, ali i opominje i upozorava - rekao je Aleksandar Backović, izvršni direktor u Kompaniji „Novosti”, koja više od četiri decenije i kroz konkurs „Pjer” neguje najbolju tradiciju srpske karikature. - U ovom našem zagađenom vremenu, nesigurnosti i čudne tranzicije, ona je jedina ostala čista, neuprljana, dostojanstvena. Ona je jedina - nekorumpirana.

Pored Dušana Kovačevića, o najduhovitijim, najbritkijim, najpromućurnijim i „Pjera” najdostojnijim karikaturama odlučivali su i slikarka Džoja Ratković Gavela, dramski pisac Siniša Pavić, glumac Dragoljub Ljubičić Mićko i Jovo Škomac, prošlogodišnji pobednik.

- Karikature sa ovogodišnjeg „Pjera” opisuju Srbiju tako da se u njoj može prepoznati i Evropa, opisuju vlast tako da se u njoj može prepoznati i opozicija, opisuju njih tako da se u njima lako možemo prepoznati i mi - moglo se u sredu uveče čuti u obrazloženju žirija. - Naše nesloge, naše zablude, naš sebičluk, sve je tu, upakovano u oblandu duha, da se lakše proguta i svari.

A u tri nagrađene karikature spojilo se baš sve: srpska nesloga, odsustvo solidarnosti i znak pitanja, ispod kojeg se današnji svet skupio i sakrio. Autor „Znaka pitanja”, Jugoslav Vlahović, svog prvog „Pjera”, i to zlatnog, odneo je kao, do tada, najmlađi dobitnik, još 1977. godine.

- Bio je to za mene veliki podsticaj i potvrda kvaliteta. „Pjer” nije samo naš najstariji konkurs, već je značajan i zato što što je uspeo da sačuva Križanićev duh - kaže ovogodišnji dobitnik „Bronzanog Pjera”. - Reč je o nekoj vrsti svetionika, putokaza, pre svega zbog toga što neguje dobar crtež, uz dobru ideju koja se podrazumeva. Dobro je što ovaj konkurs prati i duh vremena, što obuhvata i radove rađene u računaru, jer tako otvara vrata i mladim ljudima. Ova godina je specifična zato što su među dobitnicima isključivo iskusni karikaturisti, ali je svakako dobro kada nagrade odu u ruke mladih. Koliko je to ohrabrenje, ja to najbolje znam.

Ovogodišnjem pobedniku u kategoriji portret - karikatura Slaviši Ševrtu ovo je druga nagrada na konkursu „Pjer”, u protekle četiri godine. Prvo je nagradu dobio za portret našeg slavnog reditelja Emira Kusturice 2008. a ove godine ona mu je pripala za lik Ive Andrića.

- Ovim portretom hteo sam da dam neki svoj doprinos obeležavanju jubileja pola veka otkako je Andrić dobio Nobelovu nagradu - kaže Ševrt za „Novosti”. - Želeo sam da našem jedinom nobelovcu odam poštovanje, pa mi samim tim nije bila namera da ova karikatura bude smešna. Naravno, radeći ovaj portret imao sam i neku vrstu strahopoštovanja prema našem književnom geniju. Ali, Andrić ima markantan i upečatljiv lik, pa je bilo pravo zadovoljstvo nacrtati ga.

U sredu uveče je premijerno prikazan i dokumentarni film o „Pjeru”, u kome o iskustvima i dometima najstarijeg našeg konkursa za novinsku karikaturu govore Dušan Kovačević, Ranko Guzina, Tošo Borković i Manojlo Vukotić. Prisutne je svojim „Trnovima” bocnuo i nasmejao aforističar Bojan Ljubenović.

VIŠE SREĆE

- Drugi put sam postao laureat najveće i najuglednije nacionalne nagrade u domenu karikature; to je dobar, fin osećaj, ali i osećaj koji i te kako obavezuje - kaže dobitnik „Zlatnog Pjera” Muhamed Đerlek.
- Karikatura je moje ishodište, način na koji ja komuniciram sa svetom. Ove godine sam samo imao malo više sreće od ostalih učesnika, čije su karikature sjajne. Ipak, glavno je da „Pjer” traje toliko godina, a meni ostaje da mu poželim da iz nacionalnog preraste u međunarodni konkurs. Zašto da ne, ja bih vrlo rado ovde video i karikaturiste iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine…

JEZIK KARIKATURE

- Obradovan sam nagradom, naravno, ali pre svega sam zahvalan „Novostima” kao jedinom velikom listu koji neguje i maksimalno uvažava karikaturu, i čestitam im na ove 44 godine istrajavanja u tome - objašnjava dobitnik „Srebrnog Pjera” Špiro Radulović.
- Želim da „Pjer” ugleda svetlost dana i jezikom karikaturista ponovo ukaže na sve probleme i Srbije i sveta. Danas, kada su retke medijske kuće koje vrednuju karikaturu, „Novosti” zaista imaju čime da se podiče, budući da su još jednom okupile one najbolje i reprezentovale ih na najbolji mogući način. Izložba „Pjer” je veliki kulturni događaj za „Novosti”, Beograd ali i za Srbiju.

DA SE NAROD PITA

- Na nagrađenoj karikaturi je između 50 i sto likova, a jedna takva masovka nije karakteristična za moje radove, koji su uglavnom mnogo jednostavniji - kaže nam dobitnik „Bronzanog Pjera” Jugoslav Vlahović. - Malopre sam baš prebrojavao likove i shvatio da kada nagradu podelim na sve njih, za svakoga dobijem po 500 dinara. Poruka ove karikature mogla bi biti da će u nekom narodnom periodu narod morati mnogo više da se pita. Ne samo o dnevnopolitičkim stvarima, već o svemu što se tiče naših sudbina, od opstanka planete, pa do stvari koje utiču na život svakog pojedinca.

Izvor: Večernje Novosti M. MIRKOVIĆ - M. KRALJ

SILVIJA PLAT - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Odličan student Smit koledža i žena engleskog pesnika Teda Hjuza. Godine 1960. objavila je u Engleskoj zbirku Kolos, a 1963. pojavio se njen roman Stakleno zvono, pod pseudonimom Viktorija Lukas. Život je završila stavivši glavu u gasnu rernu u Londonu 1963, jedne veoma hladne zime, u kući u kojoj je nekad stanovao Vilijem Batler Jejts, njen duhovni i pesnički otac kome se neizmerno divila.

Snažan erotizam karakteriše čitavo delo Silvije Plat. Opsednutost smrću samo je konsekventna posledica ogromne erotske snage koja se od ove pesnikinje ispoljava u sva svoja tri vida: erotizmu tela, sakralnom erotizmu i erotizmu srca.

Iako najpoznatija po svojoj poeziji, Plat je također napisala polu-autobiografski roman, The Bell Jar pod pseudonimom Victoria Lucas, u kome je opisala svoju brobu s depresijom. Zajedno s Anne Sexton, Plath se pripisuje promicanje ispovjedne poezije - književnog pravca koga su stvorili Robert Lowell i W.D. Snodgrass.

Plat je takođe poznata po privatnom životu koji su obilježili duševni problemi i brak s engleskim pjesnikom Tedom Hughesom. On je okončan Plathinim samoubistvom, nakon koga je postala feministička ikona i mučenica.

Objavila je sledeće poetske knjige: * The Colossus and Other Poems (1960)
* Ariel (1965)
* Three Women: A monologue for three voices (1968)
* Crossing the Water (1971)
* Winter Trees (1972)
* The Collected Poems (1981)
* Selected Poems (1985)

 

JUTARNJA PESMA

Ljubav te navije kao podmazani džepni sat,
Babica te je potapšala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik
Smestio se između čestica.
Naši glasovi odjekuju, uveličavaju naš dolazak. Nova statua.
U promaji muzeja, tvoja nagost
baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi.

Nisam ti više majka
Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno
Nestajanje pod rukom vetra.
Čitave noći tvoj dah kao noćni leptir
Treperi između spljoštenih ružičastih ruža. Budim se da bih čula:
Udaljeno more šumi mi ušima.
Jedan krik, i spotičem se o krevet, teška kao krava i rascvetana
U svojoj viktorijanskoj spavaćici.
Tvoja usta otvoreno čista kao mačja. Prozorsko okno
Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituješ
Tu svoju šaku tonova;

 

DETE

Tvoje bistro oko je jedna apsolutno divna stvar.
Želim ga ispuniti bojom i patkama,
Novim zoološkim vrtom

Čija imena ti izmišljaš
Proljećna pahuljica, Indijanska lula,
Mala

Stabljika bez neravnine,
Jezerce u koje bi slike
Bile velike i klasične

Ne ovo mučno
Svijanje ruku, ovaj mračan
Strop bez zvijezde

 

GROZNICA 41

Čisto? Šta je to?
Jezici pakla su
mlitavi, mlitavi k’o trostruki

Jezici mlitavog, debelog Kerbera
što na ulazu dahće. Nemoćan
lizanjem da očisti

Grozničavu tetivu, greh, greh.
Zapomaže fitilj.
Neuništivi vonj

Ugašene sveće!
Ljubav, ljubav, niski pramenovi dima se viju
oko mene k’o Isidorini šalovi, bojim se

Zakačiće se jedan i u tačku zaglaviti.
Takvi sumorno žuti pramenovi dima
sopstveni element tvore. Neće se razići,

Već će oko Zemlje kružiti
gušeći staro i nejako,
bolešljivo

U kolevci odojče nežno,
grozna orhideja
viseći svoj vrt u zraku veša,

Djavolji leopard!
Izbeli njega radijacija
i ubija začas.

Tela preljubnika pomazujući
k’o pepeo Hirošimu i razjedajući.
Greh. Greh.

Dragi, svu noć
gasih se i palih, gasih se i palih.
Preteški postaju čaršavi k’o bludnikov poljubac.

Tri dana. Tri noći.
Limunova voda, pileća
voda, gadi mi se voda.

Prečista sam za tebe il’ bilo koga.
Telo me tvoje
ranjava kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam -

Moja glava mesec
od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža
beskrajno fina i beskrajno skupa.

Zar te ne užasava moja vrelina? I moja svetlost.
Celom sobom kamelija sam neizmerna
što žari se i ljeska, blesak do bleska.

Mislim da se dižem,
mislim da ću se uzneti…
Late brojanice od vrelog metala, i ja, ljubavi ja

Čista sam acetilenska
Devica,
opervažena ružama

Poljupcima, kerubinima,
svim onim što te ružičaste trice znače.
Ni tebi, ni njemu

Ni njemu, ni njemu
(moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje) -
Raju.

 

REZ

-za Susan O’ Neill Roe

Divota -
Moj palac umesto luka.
Nema više vrška
Tek nekakva šarka

Kožna,
Jagodica kao šešir,
Samrtno bleda.
Pa crveni taj pliš.

Pokloniče mali,
Indijanac ti skide skalp.
Ćureća kresta tvog
Ćilima odmotava se

Pravo iz srca.
Stupam na njega,
Ščepavši bocu
Ružičastog sekta.

Svetkovina je to.
Iz posekotine
Istrčava vojnika milion
Crveni mundir na svakom.

Na čijoj li su strani?
O moj
Homunkuluse, bolna sam ti.
Pilulu uzeh da umorim

Tanušni
Papirnati osećaj
Saboteur,
Kamikazo -

Mrlja na tvojoj
Kju-Kluks-Klan gazi
Babuški
Tamni i gasne, a kad

Loptasta
Srž tvog srca
Suprotstavi svoj mali
Mlin tišine

Kako đipaš -
Trepanirani ratniče,
Prljavče,
Palče patrljče.

 

“JA NISAM SLOBODAN ČOVEK”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Autobiografska knjiga Žarka Lauševića “Godina prođe, dan nikad” nije tu da bi se nesreća koja se desila rehabilitovala, ona je nastala kao suštinska potreba jednog čoveka da se obračuna sa sobom, da javno kaže nešto što duguje ne samo sebi već i javnosti, izjavio je danas glumac Branislav Lečić.

Lečić je na promociji knjige rekao da je Laušević u veoma kratkom periodu uspeo je da postane sjajan, veliki i perspektivan glumac.

Čovek koji je ubio više nikada ne može biti slobodan: Žarko Laušević

“Onoga momenta kada se stvar desila, nije nam ništa drugo preostalo nego da zažmurimo, zaćutimo i da molimo boga da ta žrtva ne bude takva da ostane pečat nesreće i roditeljima te dece koja su nestala, a isto tako i da bude oprošteno pred bogom i njima i njemu”, rekao je Lečić. Prema njegovim rečima, Laušević je u odbrani sebe napravio “prekršaj koji ceo život vuče” i ocenio da nema veće kazne od sopstvene savesti.

“Sada Žarko živi život koji je zatvoren krug i niko od nas mu ne bi bio u koži. Ova knjiga će pomoći da ljudskost u nama proradi, a mislim i u drugima koji su žrtve toga nesretnog slučaja, da shvatimo da mora da se prašta”, rekao je Lečić.

Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je neverovatno sa koliko je iskrenosti Laušević napisao svoju ispovest, gotovo jedinstvenu u svetskoj literaturi, u kojoj na “veoma mnogo strana” nema nijedne rečenice niti misli koje se ponavljaju. Prema rečima Ćirilova, u knjizi se radi o modernom tragičnom junaku, o nekome ko je najnesrećnijim sticajem okolnosti doživeo to da bude tragični junak.

Ništa nije slučajno, rekao je Ćirilov i ocenio da se “možda ništa od toga što se desilo ne bi ni desilo” da nije insistirao da postavi Njegoševo delo Lažni car Šćepan mali u kojem je Laušević glumio.

Reditelj Darko Bajić je ocenio da je knjiga prepuna iskustava za svakog umetnika i priča o tome šta se sa nama dešava kada izgubimo slobodu i hrabrost da kažemo ono što mislimo.

Advokat Žarka Lauševića Vladan Bojić ocenio je da je Lauševiću od početka oduzeto pravo na pravično suđenje.

“Žarko nikad nije bio u bekstvu, nije nigde bežao, nije nikud pobegao. Njega je u Americi, gde je otišao, nakon dve presude na četiri godine tek 2001. zatekao presudoliki akt kojim je osuđen na 13 godina zatvora”, rekao je Bojić. On je dodao da su “neistine i zle namere bez presedana” isprljale papir na kome je ta presuda, “presuda odmazde i ucene” izbrisala staru krivičnopravnu ustanovu nužne odbrane.

Bojić je rekao da je “Žarko zalud pitao koliko je batina potrebno da bi imo pravo da odbrani svoj i život svog brata od sigurne smrti”. On je rekao i da se poslednjih dana “polako otvaraju vrata” da se nepravda naneta Lauševiću ispravi.

“Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio više nikada ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me “slobode”, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta uopšte znači ta reč”, rekao je Laušević. Reč “ubico” uvek s lakoćom skine slabašnu skramu sa mojih rana, rekao je Laušević i dodao da se u zatvoru ta reč “ćuti” i tek tu ljudi postanu humani jedni prema drugima.

Izvor: Vesti online

DANI SRPSKE KULTURE U HRVATSKOJ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Scena iz filma „Oktobar”, koji će otvoriti u Zagrebu smotru srpske kulture

Srpsko kulturno društvo (SKD) “Prosvjeta” ove godine šesti put zaredom organizovaće Dane srpske kulture, na kojima će se u Zagrebu, Rijeci i Sisku bogatim kulturnim programom predstaviti najnovija ostvarenja kulture Srbije.

“Prosvjeta” od 2006. godine jednom godišnje organizuje Dane kao deo dugoročnog projekta upoznavanja hrvatske javnosti s kulturnim dostignućima Srbije, a ove godine manifestacija će prvi put biti decentralizovana jer će deo programa biti održan u Rijeci i u Sisku.

Manifestacija će biti svečano otvorena 2. decembra uveče u zagrebačkom bioskopu “Evropa” premijerom omnibusa „Oktobar” (2011), dugometražnog filma mladih režisera Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, koji će i biti na premijeri.

Film putem sedam razdvojenih autorskih priča, koje se događaju na desetogodišnjicu pada Slobodana Miloševića, govori o današnjoj Srbiji.

Publika će u okviru trodnevnog filmskog programa “Evropa” moći da pogleda i filmove “Šišanje”, “Montevideo, Bog te video”, “Tilva Roš” i “Beli, beli svet”. Od toga je tek “Tilva Roš” prikazan na festivalima u Zagrebu i Motovunu, gde je i nagrađen.

U okviru književnog dela programa predstaviće se istaknuti srpski književnici i autori nagrađivanih dela - Vladimir Arsenijević i Dragan Velikić.

Muzički program Dana srpske kulture predstavlja koncert beogradskog benda “Svi na pod”. Dani srpske kulture biće završeni 5. decembra uveče u Teatru ITD gostovanjem predstave beogradskog teatra „Mimart” - “Odabrani se bude”.

Izvor: Blic Online