MEKSIKANCI MURALIŠU PROKUPLJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Gustavo Alvarez i Heronimo Rozales (Foto D. Borisavljević)

Gustavo Alvarez i Heronimo Rozales pridružili se našim mladim slikarima u ukrašavanju zidova zgrada

Prokuplje-Već nekoliko dana i večeri na ulicama Prokuplja je neuobičajeno živo. Grupa mladića i devojaka oslikavaju slobodne zidove duž glavne ulice. Atrakciju pojačavaju i dvojica slikara koji su došli čak iz Meksika.

Sve je počelo još prošle godine kada je Miloš Kostić, mladi diplomirani slikar, pošto nema zaposlenja, odlučio da ne džabalebari već da uradi nešto korisno za grad. Počeo je da oslikava zidove u svom naselju. Njemu su se ubrzo pridružili i drugi: studenti Nemanja Koprivica, Jelena Prokić i Uroš Popović, pa naivci Nikola Kaličanin i Ivan Radenković… Ove godine oni su već postali registrovano društvo „Pozitivan društveni faktor”, čiji je projekat oslikavanja Prokuplja pod nazivom „Potpis omladine”, odobrilo Ministarstvo za omladinu i sport.

Slučaj je hteo da prošle godine u radu likovne kolonije „Boža Ilić” učestvuje i Izrael Baron, profesor slikarstva iz Meksika. Ove godine on je ovamo poslao svoje studente - Gustava Alvareza i Heronima Rozalesa. Oni za „Politiku” kažu da su došli da nešto nauče i o slikarstvu i o našoj zemlji. Imali su na ovogodišnjoj, 14. po redu koloniji i od koga. Na Belom Kamenu, u rodnom kraju slikara Bože Ilića, bili su znameniti slikari: Zlatka Pentova i Gospodin Cvetkov iz Bugarske, Mirjana Radovanović i Igor Radović iz Vrbasa, Zoran Kuzmanov iz Kikinde, Sunčica Pinc iz Novih Banovaca, Vladimir Kepić iz Jagodine, pa Aleksandar Blatnik, Milovan Penkov, Nadica Ilić i Mirjana Anđelković iz Niša, a iz Prokuplja Svetlana Ilić i Miloš Kostić.

- Jedne večeri dok smo radili murale na glavnoj ulici, prišla su nam dva mladića, koji rekoše da su iz Meksika, da su i oni slikari, pa pitali da li mogu da nam se pridruže. Mi smo ih svi odmah prihvatili i evo, zajedno radimo, družimo se i šaljemo humane poruke svetu. Goste, i od sada velike prijatelje, smeštamo po našim kućama - otkriva Ivan Radenković, koji je menadžer ovog projekta.

-Posle rada na koloniji, hteli smo da razgledamo Prokuplje, o kojem smo, kao i o Srbiji uopšte, malo znali. Šetajući, videli smo mlade ljude kako slikaju i odlučili da im se pridružimo. Presrećni smo što su nas prihvatili - priča Gustavo. - Videli smo i Beograd, ali su nas ovde oduševili ljudi, koji su tako prisni i druželjubivi. Na koloniji sam uradio tri slike: na jednoj je sova, ptica koju sam video u obližnjoj šumi, na drugoj je naš Astek - ratnik, a na trećoj sam ismejao đavola i napisao ispod: „Ujedinite se ljudi sveta”. Ovde na zidu slikam Kralja šuma, čiji je lik sav od lišća drveća koje nas je okruživalo na Belom Kamenu.

Heronimo kaže da je na koloniji naslikao dva rada iz meksičke tradicije, a ovde ostavlja Prokupčanima lik Panča Vilje, nacionalnog heroja Meksika, da bi se i preko istorije dva naroda zbližavala.

Na naše pitanje šta im se najviše dopalo u Prokuplju, obojica Meksikanaca uglas kažu: „Devojke”. Od pića, pored dobrog piva, najviše - rakija, naravno. Od jela Gustavo navodi burek, a Heronimo dodaje: „I pećenje i lute paprićice”.

I Prokupčani i Meksikanci kažu da im je ovo druženje nezaboravno i da će urađeni murali dugo čuvati uspomenu na njega.

Izvor: Politika D. Borisavljević (Foto D. Borisavljević)

MULTIMEDIJALNI ŠOU “ALE I BAUCI” NA DUNAV FESTU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Multimedijalni program „Ale i bauci” Rastka Ćirića biće priređen u okviru Dunav festa, koji će biti održan na Beogradskoj tvrđavi od 31. avgusta do 11. septembra, najavili su organizatori.

Prateći program planiran za prostor Barutane namenjen je deci i mladima i baviće se pre svega mitologijom i istorijom umetničke fotografije koja obrađuje ovu temu. “Ale i bauci” obuhvataju izložbu crteža i crtani film.

Zanimljivo predstavljanje neobičnih bića iz srpske mitologije pripada širem projektu koji je započet istoimenom knjigom Aleksandra Palavestre (alijas A. Paragraš). Crteži koji će biti prezentovani u Barutani nastali su pre više od 20 godina i namenjeni su mlađoj generaciji koja ih nije videla.

Istovremeno će biti održana dečja radionica „Ala za sat” Ive Ćirić, u okviru koje će posetioci moći da nauče kako se crta ala, a u dvorištu Barutane mladi vajari predstaviće skulpture od peska sa tematikom Dunava.

Program „Ale i bauci” počinje 3. septembra u 12 sati. Ulaz je besplatan.
Novu manifestaciju Dunav fest organizuje JP „Beogradska tvrđava”, uz podršku Ministarstva kulture Srbije i uz učešće više institucija (Beogradsko dramsko pozorište, Fakultet muzičke umetnosti, Arhiv Srbije, Narodni muzej…)

Izvor; Glas javnosti

VILIAM BLEJK - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Višestruko nadaren umetnik, engleski pesnik, Viliam Blejk (1757-1827), je sam stavarao ilustracije za svoje tekstove, gravirao ih je, bojio, otiskivao, praveći čitavu umetničku kompoziciju. Njegove kraće pesme su po formi jednostavne, ali u njima su pokrenuta sva filozofska, teološka, antropološka, psihološka i etička pitanja. U svojim dužim pesničkim delima, tzv. proročkim knjigama, Blejk je, korišćenjem sopstvene mitologije i simbola, predstavljao svoje intuitivne uvide u ljudsku dušu, izražavajući, mnogo pre Frojda i Junga, nešto što je dotad bilo sasvim nepoznato i za šta nije postojao adekvatan jezik. Tako se Vilijam Blejk može smatrati stvaraocem 20. veka, u kojem je njegovo delo postalo poznato i u kojem se konačno primilo i izvršilo uticaj na mnoge velike pisce svojim svojstvima, kao što su snaga, dubina, univerzalnost, originalnost.

Poznato je da je Viliam Blejk, već u četvrtoj godini života video kako Bog pruža glavu kroz njegov prozor. U osmoj, trčeći poljem, ugledao je stablo u koje sleće jato anđela. Ta vizionarska moć duha, koju je Blejk zadržao čitav svoj život, izdvaja ovog  pesnika iz celokupne engleske, a i evropske književnosti. Iako se po mnogim svojim stvaralačkim odlikama oblikovao duhom 18. veka, Blejkpodjednako pripada i književnosti romantizma na koji je, ne samo stoga što je nadživio i Shelleya i Keatsa i Byrona, snažno uticao i svojim panteizmom, koji će podeliti s Williamom Wordsworthom, i svojim buntovnim titanizmom što će ga, kao zajedničku temeljnu crtu, u svojim delima iskazivati gotovo svi europski romantičari.

Vijijam Blejk rodio se 20. januara1757. godine u Londonu, u porodci siromašnog trgovca čarapama i pleteninom. Zbog toga se nije redovito školovao. U 14. godini počeo je učiti tada vrlo raširen zanat gravera u jednoj graverskoj školi u Londonu, razvivši tako svoju urođenu slikarsku darovitost i imaginativnost koja, osim mističnih poriva, stoji u podlozi njegovih pesničkih vizija od kojih su gotovo sve njegovom rukom dobile i svoj vizuelni prikaz. U 26. godini Blake je oženio Catherine Boucher, ćerkom tržnog baštovana lepu nepismenu devojku, s urođenim darom za crtanje.

Jedina Blejkova, kod izdavača objavljena zbirka pesama Pesničke skice (Poetical Sketches) izišla je 1783. godine. Sve ostale svoje knjige Blejk je sam ilustrovaoi objaviokao samostalna izdanja u vrlo malom broju primeraka. Pesme nevinosti (Songs of Innocence) pojavile su se 1789. Sledi zatim niz tzv. proročkih knjiga: Knjiga o Teli (Book of Thel, 1789.), Vjenčanje Neba i Pakla (Marriage of Heaven and Hell, 1790.), Francuska revolucija (French Revolution, 1791.), Amerika (1793.), Vizije kćeri Albionovih (Visions of Daughters of Albion, 1793.). Oslanjajući se na Bibliju, Shakespearea i Miltona, a prije svega na Jespera Swedenborga (1688.-1772.), švedskog filozofa, naučnikai mističara, osnivača tzv. Nove Crkve (koje je i Blake bio član), on je u tim delima razvio poseban pesnički jezik, mitologiju i simboliku .

Godine 1794. izlaze Pesme iskustva (Songs of Experience) u kojima se, principom ogledala, ređaju i odražavaju pesme i teme zastupljene u Pesmama nevinosti. Sledi ponovo novi niz proročkih pesničkih knjiga i spevova: Knjiga o Urizenu (The Book of Urizen, 1794.), Evropa (1794.), Pesma o Losu (The Song of Los, 1795.), Knjiga o Ahaniji (The Book of Ahania, 1795.), Knjiga o Losu (The Book of Los,1795.), Vala, odnosno kasnije Četiri Zoa (Vala; Four Zoas, 1797-1804.), zatim spev Milton (1804-1808.), Jerusalim (1804.-1820.). Večno Evandelje (The Everlasting Gospel), koje je Blejk počeo pisati 1810., ostalo je nedovršeno.

Blejkje umro 12. avgusta 1827. godine u Londonu. Neshvaćen u svom vremenu on nam svojim delom i danas nudi mnoštvo trajno važećih pitanja i odgovora kao ključ za shvatanjesadašnjice.

 

AH! SUNCOKRET

Ah, Suncokret! od vremena je taj
Umoran, on, što želi saznati broj
Sunčevih stopa, traži zlatni kraj
Onaj gde putnik završi put svoj;

Gdje Mladić, što od žudnje skonča vrele,
I Deva, koju pokri sneg, u noći
Iz svoga groba dižu se i žele
Tamo gde i taj Suncokret moj poći.

 

LETU

Ti, što kroz naše prolaziš doline,
Obuzdaj svoje besne konje, smiri
Iz nozdrva im plamen! ti, o Leto,
Dizalo tu si često zlatni šator
I spavalo pod hrašćem, dok ti telo
Gledasmo žarka ti i cvetnu kosu.

U najdubljem smo hladu slušati znali
Tvoj glas, dok podne vozi svoja kola
Ognjena preko nebesa; uz vrela
Sedni, u vlažne doline nam, pokraj
Obale bistre rijeke, baci svoje
Svilene halje i potrči u nju:
Doline naše vole žarko Leto.

Slavan je naših barda strune zvon,
Mladići su nam jači od južnjaka,
Djevojke Iepše u svom čilom plesu;
Imamo vedre svirale  i pesme,
Jeke i vode čiste kao nebo,
I lovor-vence protiv sparne žege.

 

JESENI

Jeseni teškog voća, puna mrlja
Od krvi grožđa, nemoj proći, sedi
Pod naš senovit krov; tu lećićeš
I zapevati uz moju novu frulu;
Najlepše tebi plesat djevojke će!
Voća i cveća zapoj strašni pev.

“Pupoljak suncu otvara Iepote
Svoje i Ijubav prožima mu vene;
Cvetovi vise oko čela jutra,
Cvatu niz blistav obraz čedne noći
Dok bujno Leto pevuši a laki
Oblaci cvećem posiplju mu glavu.

Duhove zraka hrani osmeh voća,
A radost lebdi oko vrta, krila
Lakih, il’ sedeći na stablima peva.”
Tako je Jesen pevala kad sede;
Diže se tad i ode preko tmurnih
Brda, al’ zlatni ostavi nam teret.

 

BEOGRAĐANI SENZACIJA U HRVATSKOJ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Beogradska filharmonija sa proslavljenim dirigentom Zubinom Mehtom otvoriće glamurozni festival “Julijan Rahlin i prijatelji” 27. avgusta, u Dubrovniku, a sve ulaznice za ovaj događaj su rasprodate

Impresivan program 11. izdanja dubrovačkog festivala, koji će trajati do 8. septembra, uključuje nastupe najboljih orkestara, kamernih ansambala, solista i holivudskih glumačkih zvezda.

Uprkos tome hrvatski mediji tretiraju koncert Beogradske filharmonije kao najveću senzaciju ovogodišnjeg festivala.

Pod vođstvom jednog od najvećih autoriteta današnjice u svetu klasične muzike, Beogradska filharmonija će na Držićevoj poljani, koja se prvi put koristi kao pozornica u okviru festivalskog programa, izvesti uvertiru i arije iz Mocartove opere “Figarova ženidba”, Mendelsonov “Violinski koncert” i Bramsovu “Drugu simfoniju”.

Kao solista na violini nastupiće domaćin Julijan Rahlin, a gosti će biti i hrvatski sopran Marija Kuhar Šoša i srpski bariton Ipča Ramanović.

Mehta je već nastupao u Dubrovniku sa Beogradskom filharmonijom, davne 1968, a orkestar je poslednji put u Dubrovniku gostovao 1982. godine.

U toku desetodnevnog programa, učestvuju još i orkestar “St. Martin in the Fields”, muzičari Miša Majski, Itamar Golan, Jefim Bronfman, Janin Jansen, Aleksej Igudesman, ali i glumci Džon Malkovič i Rodžer Mur.

Koncertna sezona Beogradske filharmonije počinje 9. septembra, a sve ulaznice za otvaranje su rasprodate.

Od šest ciklusa koje je Filharmonija pripremila za narednu sezonu, “Popularni” je rasprodat, a za preostale cikluse vlada veliko interesovanje.

Izvor: B92/Tanjug