NAGRADA “STEFAN PRVOVENČANI” URUČENA MILISAVU SAVIĆU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Raška - Uručenjem nagrade „Stefan Prvovenčani”, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi i nauci, književniku iz Beograda Milisavu Saviću, završene su XVIII Raške duhovne svečanosti. Nagradu, koja se sastoji od povelje, kolajne (rad Ljubiše Mančića) i novčanog iznosa, Saviću je uručio Bora Dugić, jedan od ranijih dobitnika ove nagrade.

Milisav Savić, kaže se u saopštenju Veća priznanja, koje je pročitao Tiodor Rosić, umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti, pripada samom vrhu savremene srpske proze. Njegovo osnovno poetičko načelo je da književnost ne daje odgovore, već postavlja pitanja.

U svom slovu, Milisav Savić je, između ostalog, rekao: „Mene je Raška već izdašno nagradila i ova počast, ne mala, dođe mi kao šlag na torti. Proveo sam u Raški, svom zavičaju, i te kako lepih i veselih časova.Prema zavičaju, u dosadašnjim razgovorima o književnosti, iskristalisala su se dva stava. Po prvom, zavičaj je vrlo bitan za pisca, ne samo u odabiru tema već i u formiranju njegove poetike, njegovog pogleda na svet. Po drugom, pisci su apatridi, ljudi bez zavičaja i domovine, njihov zavičaj je, ukoliko pristaju na taj naziv, ceo svet. Drugim rečima, zavičaj je samo njihovo slučajno mesto rođenja”.Zavičaj se kod pisaca,koji drže do njega, ističe Savić, uglavnom predstavlja ili kao rajsko mesto ili kao pakao, ponekad kao mešavina i jednog i drugog.

U muzičkom delu programa, u preobraženjskom koncertu, učestvovale su umetnice iz Novog Sada Željka Zdjelar (mecosopran) i Aleksandra Karadžić (klavir). Svojom besedom, Raške duhovne svečanosti zatvorio je Dragiša Ilić, predsednik opštine Raška.

Izvor: Politika Z. Radisavljević Foto Nikša Barlov)

“RAJEVSKOM U ČAST” PO TREĆI PUT U PORTI RUSKE CRKVE U GORNJEM ADROVCU

Aleksandra Radovanović    Poezija

Knjizevni klub “Velimir Rajić” iz Aleksinca je i ove godine organizovao, treći put zaredom, Knjizevne susrete “Rajevskom u čast”. Susreti su odrzani u porti crkve “Svete trojice” - (Ruske crkve) u Gornjem Adrovcu na mestu pogibije ruskog dobrovoljca Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog.

Gostovali su pesnici iz Beograda, Niša, Pančeva, Smederevske Palanke, Knjaževca, Sokobanje, Ražnja, Kruševca, Batočine, Paraćina, Ćuprije, Kočana (Doljevac), Leskovca, Vučja i grada domaćina Aleksinca: Ljubodrag Obradović, Slobodan Branković, Hranimir Milojković, Ljiljana Krstić, Bratislav R. Milanović, Mića Živanović, Miša Milunović, Ljiljana Milosavljević, Miloš Sakić, Srba Matić, Slobodan Jovanovic , Slobodan Ivanović, Toma Đokić, Marija Mihajlović Davidović, Slobodanka Živković , Bogdanka Rakic , Svetlana Biorac-Matić, Zoran Jovanović, Tomy Simić , Kaja Stojanović, Tanja Ganic Cekic , Slađana Ivanović, Svetlana Djurdjevic, Vesna Petrović , Tada Zlatanović, Nebojša Đorđević, Obren Ristić, Bora Blagojevicć, Ftagan Pavlović, Ivana Tanevski, Mirjana Ivanovic, Milka Ižogin…

Inače, svi pesnici učesnici susreta poklonili su po jednu knjigu po izboru čime su pomogli ustanovljavanju BIBLIOTEKE OVIH SUSRETA, sa zeljom da u dogledno vreme ona preraste u svojevrsni legat, a čitava manifestacija postane svojevrsna kolonija umetničkog stvaralastva.

Knjaževčane, Književni klub “Branko Miljković” i kul-tim.net predstavljali su čelnici, Obren Ristić i Nebojša Đorđević, koji je ovom prilikom rekao da je na ovim susretima poezija bila na dobrom glasu!

OБРЕН РИСТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Обрен Ристић, рођен 1960. у Тијовцу (источна Србија). Заступљен у антологијама, награђиван (награде “”Милан Ракић”, “Змај Огњени Вук”…) и превођен. Један од уредника часописа БДЕЊЕ. До сада објавио књиге поезије: „Сређивање утисака” (1996), „На истоку, у Сербији” (2002), „Узнемирени су свети ратници” (2006, 2008), „Источно тројство” (са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем), „Господ је велики поета” (2009), „Венац творцу” (2009) и “Ливење песме/Одлеwание wиерсза” (двојезично; са Олгом Лалић-Кроwицком и Дејаном Богојевићем, 2010). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Књажевцу и Тијовцу.

ТРЕН ПОДВИГУ ВИЧАН
(Балада о старопланинском коњу)

Гора дивља у погледу, непогода, трен
Подвигу вичан, клици и невиделици
Небо се спустило на звери у измаглици
На кантарион растиње и светли камен

На зуб бабин биље трње и урвине
Пропиње се рже ат ил дорат мустанг
Вранац крилат пастув старопланински
Невесту тражи дозива из мрклине

Међ ногама муње, гром низ литице
Семе племенито из ког ће нићи, занети
Из ког ће се излећи пламене птице

Не зна газду и узду не седла се и не јаше
Никог да види нико да га види А снаше
Које га познаше родне им године беху

 

ЈУТРО

Јутро. И сунце се распростире лагано на
Нежне таласе морске, кости изморене своје
Предајем том тренутку у ували из праисторије
Развлаче ме по шипражју камењу и шпиљама

Које су некад овде домиле марљиве војаке
А сад само око разроко у кршу и жбуњу прену
Се иако уснуло давно је. У овом трену
То кости ове растурене не осећају, већ знаке

Историје која се на њих наталожила
Спис по спис зрно на зрно прах
У камен, стих и књига о времену Дах

Је и крвоток живота - водена сила
Све што руком хтедох, умаче и оку
И само је ехо минулог у будућем току.

Валданос кодУлциња, 02.08.2011

ПОСЛЕДЕЊИ ДАН

Слово Цртеж у песку у таласима звук
Из галаксије далеке, из тајанства и мира
У једно писмо прошло и будуће сабира
А коме ће повест бити поверена за наук

Спознаја или слутња, тек чулима се оте
Какав је био последњи дан, без страсти
Сведочиће завичај мој који из ове красоте
Блиста на хоризонту и са њим ће срасти

Да ли ће час тај имати снагу и лепоту вулкана
Из утробе, силину воде из тамних дубина
Или ће нежно сунце овога умилног дана

Ка свом заласку објавити вечност Оца и Сина
Можда нам камен острошки светлошћу у заметку
Благовести. Или ће реч само као на почетку.

Књажевац - Утјеха код Бара, 01-08.августа 2011

“PAUL BUDNITZ BICYCLES”

Nebojša Đorđević    Kultura

Pol Badnic (Paul Budnitz) je svestrani američki dizajner i preduzetnik, prilično poznat u stručnim umetničkim krugovima. Reč je o čoveku koji je tokom srednje škole programirao aplikacije za proveru bezbednosti nuklernih elektrana, na tadašnjim veoma skromnim kompjuterima, a koji je na kraju završio univerzitet Jejl, odsek za fotografiju, skulpturu i film.

Slavu je stekao kreiranjem neobičnih dizajnerskih igračaka naziva “Kidrobot”. Tokom godina razvio je ovaj brend na nekoliko desetina načina, dizajnirajući uglavnom igračke i odeću.

Od 2006. godine postepeno se bavi dizajnom bicikala, gde je napravio par komada za sopstvenu upotrebu. Kako je često na ulici nailazio na ljude koji su ga zaustavljali i pitali gde mogu kupiti upravo takve bicikle, osnovao je novu kompaniju i profesionalno se posvetio ovoj grani dizajna.

Kompanija “Paul Budnitz Bicycles” je osnovana 2010. godine. Iako je ponuda još uvek skromna, kompanija je naišla na ogroman uspeh. Reč je o neobičnim i estetičnim biciklima, napravljenim od titaniuma sa veoma razrađenim detaljima. Svi elementi su izuzetnog kvaliteta i poseduju veliku upotrebnu i dizajnersku vrednost.

Izvor: Dizajn/&Arhitektura

USKORO ZAJEDNIČKI ALBUM METALIKE I LUA RIDA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Saradnja legendi: Metalika sa Lu Ridom

Hevi metal bend “Metalika” i rok muzičar Lu Rid objaviće 31. oktobra zajednički album, piše Nju mjuzikal ekspres.

Album, koji još nema naziv, stići će u britanske prodavnice 31. oktobra, a u američke 1. novembra. Detalji o njemu mogu se naći na sajtu Loureedmetallica.com.

Rid je nedavno otkrio da je sa “Metalikom” za album snimio neke od svojih kompozicija kao muzičku adaptaciju komada “Lulu” nemačkog dramskog pisca Franka Vedekinda.

Rid je kazao i da će album biti “možda najbolja stvar koju je iko ikada uradio”.

“Mogao bi da stvori novi planetarni sistem. Ne šalim se i nisam egoista”, dodao je.

Najavljeno je da će na albumu, pored ostalih, biti pesme “Pumping Blood” i “Mistreš Dread”.

Izvor: Vesti Online