ŠEZDESET GODINA “LOVCA U ŽITU!”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Šezdeset godina “Lovca u žitu”

I posle 60 godina od objavljivanja Selindžerov “Lovac u žitu” i dalje je jedna od najpopularnijih knjiga među mladima. Roman o neprilagođenom dečaku Holdenu Kolfildu je kultna knjiga o odrastanju jednog tinejdžera.

Danas se navršava 60 godina od objavljivanja kultne knjige “Lovac u žitu” Džeroma Dejvida Selindžera koja je prodata u više od 65 miliona primeraka.

Najkontroverzniji događaj povezan s ovim romanom bio je atentat na muzičara Džona Lenona. U džepu ubice legendarnog člana Bitlsa koji je bio je opsednut likom Holdena Kolfilda pronađen je primerak “Lovca u žitu”.

Roman je pronađen i kod čoveka koji je pokušao da ubije Ronalda Regana ali i kod atentatora američke glumice Rebeke Šifer.

“Lovac u žitu” je još od svog prvog objavljivanja 16. jula 1951. godine postala omiljeno štivo mladih širom sveta i prerasla u kulturološki fenomen s obzirom da se bavi temama kao što su tinejdžerska zbunjenost, bes, otuđenje, buntovništvo i seksualnost.

To je priča o 16-godišnjem Holdenu Kolfildu, neprilagođenom dečaku koji je zbog slabih ocena izbačen iz škole u Pensilvaniji.

Holden u prvom licu i kolokvijalnim govorom opisuje uspomene na vreme provedeno u Njujorku u kome će u samo 48 sati upoznati različite društvene miljee od časnih sestara do prostitucije.

Poznatog (anti)junaka Selindžeerovog slavnog dela, kritičari opisuju kao “najpoznatijeg literarnog zabušanta” i “gnevnog mladića”, koji je “konstantno u ratu s odrastanjem”, zbog čega je i postao “ikona tinejdžerskog bunta”.

Listovi Mond i Tajm uvrstili si tu knjigu na listu 100 najboljih romana 20. veka, a mnogi je smatraju jednom od tri najbolja američka literarna ostvarenja zajedno sa “Haklberi Finom” Marka Tvena i “Velikim Getsbijem” Skota Ficdžeralda.

Bila je i jedna od najzabranjivanih knjiga jer su cenzorima smetale psovke i nedolični vokabular sa epizodama seksa, uživanja u alkoholu i prostituciji koje glavni junak romana opisuje.

Selindžer se 15-ak godina nakon objavljivanja romana potpuno povukao iz javnog života ne objavivši više ništa i odlučno odbijajući sve ponude za pozorišne i filmske adaptacije svog nevelikog opusa od samo četiri knjige.

Roman je ostavio neizbrisiv trag u pop-kulturi, filmu, rok muzici, televiziji, književnosti, stripu.

Izvor: RTS

OTVOREN BELEF

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Koncertom mecosoprana Ane Hesler, u Kolarčevoj zadužbini otvoren Beogradski letnji festival, koji će trajati do 7. avgusta. Povodom otvaranja jubilarnog 20. BELEF-a, na Kalemegdanu priređen vatromet, a na Letnjoj sceni održan koncert Ramboa Amadeusa.

Ovogodišnji BELEF, koji je od prošle godine član asocijacije evropskih festivala, zvanično je otvorila Tatjana Pašić, pomoćnik gradonačelnika Beograda.

Sinoćni program bio je posvećen narodu Japana, pa se pred publikom pojavio i Tošio Cunuzaki, amabasador Japana, kako bi zahvalio i BELEF-u i narodu Srbije na podršci i pomoći u savladavanju teških trenutaka koji su zadesili njegovu zemlju.

Publici predstavili gosti BELEF-a iz Španije, Ana Hesler, mecosopran i pijanista Enrike Bernaldo de Kiros, koji su izveli solo pesme ruskih i španskih kompozitora.

“U Španiji je ovo godina Rusije, a godina Španije je u Rusiji. To je politički vrlo zanimljivo. Takođe, ja sam pola Rus - pola Španac, a Ana je mešavina kultura - njen otac je iz Švajcarske, a majka sa Kube - mnogo nacionalnosti i tako smo osmislili poseban, interesantan i lep program”, kaže pijanista De Kiros.

Koncert je otpočeo “Pesmama smrti” Modesta Musorgskog, a nastavio se popularnim solo pesmama Federika Garsije Lorke, kako bi se i u okviru BELEF-a obeležilo 75 godina od njegove smrti.

Na ovogodišnjem BELEF-u, čiji slogan je “Audio vizuelni 21. vek - AV 21″, do 7. avgusta biće održan niz manifestacija.

Izvor: RTS

FRANCUSKI PESNICI - Nebojša Đorđević

Aleksandra Radovanović    Poezija

FRANCUSKI PESNICI

Armija čudna,
Papirnog oklopa
Vitezovi kruti

Rukama (im) ptice.
Teški okovi i cveće,

Mastilom mačevi,
Bekstva, nezaborav…

Zastavom, Sloboda
Kroz dugački tunel tuge
Juriša na barikade -

Idemo, deco!
Idemo -

Allons enfants!

 

FRENCH POETS

The strange army,
The paper armor,
The rigid knights

Birds (by) hands.
Hard chains and flowers,
The swords by the ink,
escape, unforgettable…

The Flag, Liberty,
through the long tunnel of sorrow
attacks the barricades-
Let’s go children!
Let’s go-
Allons enfants!

 

EX-YU PISCI SVE POPULARNIJI U SAD

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Tea Obreht

Tradicionalne preporuke magazina “Tajm”

VAŠINGTON - Dela Tee Obreht i Aleksandra Hemona, dvoje američkih pisaca poreklom iz bivše Jugolsavije, našli su se u izboru magazina „Tajm” za najbolju literaturu ovog leta. Tea Obreht, koja se rodila u Beogradu, a slavu stekla romanom „Tigrova žena”, bila je u „Tajmovom” žiriju za izbor najboljih knjiga ove sezone, a među izabranim knjigama (kao favorit Edmunda Vajta) našao se i pisac Aleksandar Hemon, rodom iz Bosne i Hercegovine, s romanom „Projekat Lazarus”.

Tea Obreht rođena je u Beogradu kao Tea Barjaktarević, a njen prvenac Tigrova žena u poslednjih godinu dana izazvao je pravu senzaciju u američkoj štampi. Kritičar „Vašington posta” nazvao ju je „balkanskim Singerom”, a o njenoj veštini da spoji priče istočne Evrope sa američkim senzibilitetom veoma pohvalno su pisali najpoznatiji časopisi u SAD.

Tea je čitaocima „Tajma” preporučila da ovog leta u šake ponovo uzmu Hemingveja i romane „Pokretni praznik” (za odmor u gradu) i „Starac i more” (za plažu), kao i „Ubiti pticu rugalicu” autorke Harper Li.

„Uglavnom gravitiram prema knjigama koje sam čitala ranije tokom leta, i to su knjige za koje me vezuju jake asocijacije”, ističe Tea.
„Ovo je apsolutni letnji hit za mene”, naglašava ona.

Roman „Projekat Lazarus” Aleksandra Hemona, Sarajlije koji živi u Čikagu, preporučio je pisac i kritičar Edmund Vajt. „Roman ‘Projekat Lazarus’ divna je knjiga.

On spaja dva narativa: onog o čoveku iz Jugoslavije koji dolazi u Čikago početkom 20. veka, s jednom porukom za šefa policije, koji za njega pretpostavlja da je anarhista i ubija ga. Drugi narativ je o Srbima koji žive u današnjem Čikagu”, napisao je Vajt.

Izvor: Blic Online M.V. Foto: AFP

STIŽE IGRANI FILM “SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Britanski glumac Šon Bin igraće kralja u novoj filmskoj adaptaciji bajke braće Grim “Snežana i sedam patuljaka”, dok će uloga zle mačehe pripasti Džuliji Roberts. Film će se na bioskopskim platnima naći u martu 2012.godine.

Novi igrani film “Snežana i sedam patuljaka” uskoro stiže!

Snežanu će tumačiti Lili Vajt, uloga njene zle maćehe pripala je Džuliji Roberts dok će Armi Hamer igrati princa koji se zaljubljuje u Snežanu.

Šon Bin će biti Snežanin otac, čije kraljevstvo uništava njegova supruga, zla kraljica.

Režiser će biti Tarsem Sing koji će film snimiti za studio Relativiti midija.

Film koji zasad nema naslov, trebalo bi da stigne u bioskope u martu 2012, dva meseca pre nego što počne prikazivanje još jedne verzije priče o Snežani - film “Snežana i lovac” studija Juniversal.

Šon Bin je stekao masu obožavalaca ulogama ratnika u trilogiji “Gospodar prstenova” i u TV seriji “Igra prestola”. Imao je ulogu boga Zevsa u filmu “Persi Džekson: Kradljivac munje”.

Igrao je i u filmovima “Plan leta”, “Severna zemlja”, “Ostrvo”, “Nacionalno blago”, “Troja”, “Nikom ni reči”, “Ronin”, “Ana Karenjina”, “Zlatno oko” i “Patriotske igre”.

Izvor: S-media