ЋИРИЛИЦА НЕ СМЕ ДА БУДЕ СУВЕНИР

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

БЕ­О­ГРАД - Ста­ње пи­сме­но­сти у Ср­би­ји је ве­о­ма ло­ше, а ћи­ри­ли­ца као на­ци­о­нал­но пи­смо гу­би бит­ку са ла­ти­ни­цом. Од­бор за кул­ту­ру По­кре­та со­ци­ја­ли­ста је, због то­га, не­дав­но до­нео од­лу­ку да за­поч­не ак­тив­но­сти у ци­љу очу­ва­ња срп­ске ћи­ри­ли­це.

- Ка­ко је 24. мај Дан Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, и дан на­ше пи­сме­но­сти, Од­бор за кул­ту­ру је од­лу­чио да об­ја­ви кон­курс ко­јим ће нај­не­по­сред­ни­је у на­шу ак­ци­ју да укљу­чи ђа­ке и сту­ден­те це­ле Ср­би­је. Текст кон­кур­са, чи­ја је те­ма­ти­ка ве­за­на за пи­сме­ност и ћи­ри­лич­но пи­смо, упу­ти­ли смо свим шко­ла­ма и фа­кул­те­ти­ма. Струч­ни жи­ри на кра­ју ће оце­ни­ти ко­ји су ра­до­ви нај­бо­љи и њи­хо­ви ауто­ри би­ће на­гра­ђе­ни на за­вр­шној ма­ни­фе­ста­ци­ји - ка­же за „Прав­ду” Ми­лан Ми­лу­ти­но­вић, пред­сед­ник ОО По­кре­та со­ци­ја­ли­ста у Ра­ко­ви­ци.

Ми­лу­ти­но­вић ка­же да је по­др­шку овој ак­ци­ји пру­жи­ло ви­ше јав­них и кул­тур­них уста­но­ва и лич­но­сти из кул­тур­них и на­уч­них кру­го­ва Ср­би­је, од ко­јих ве­ћи­на ни­је по­ли­тич­ки ан­га­жо­ва­на ни стра­нач­ки опре­де­ље­на, као и Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква.

- За­вр­шној ма­ни­фе­ста­ци­ји при­су­ство­ва­ће и ам­ба­са­до­ри сло­вен­ских зе­ма­ља, као и зе­ма­ља ко­је ко­ри­сте ћи­ри­лич­но пи­смо, што ука­зу­је на ње­го­ву тра­ди­ци­ју и зна­чај не са­мо за срп­ски, већ и за дру­ге сло­вен­ске на­ро­де - на­гла­сио је Ми­лу­ти­но­вић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, чла­но­ви Од­бо­ра за кул­ту­ру све­сни су да не по­сто­ји изо­ло­ва­на ак­ци­ја ко­ја, по­сле то­ли­ко вре­ме­на у ко­ме је ћи­ри­лич­но пи­смо слу­чај­но или на­мер­но по­ти­ски­ва­но из све­сти срп­ског на­ро­да, тре­нут­но мо­же да до­не­се пре­о­крет.

- То не сме да бу­де из­го­вор за не­де­ла­ње. Наш је­зик и на­ше пи­смо нај­ве­ћа су на­ци­о­нал­на бла­га ко­ја има­мо и ако њих из­гу­би­мо, из­гу­би­ће­мо и свој иден­ти­тет. Од­бор по­зи­ва све за­ин­те­ре­со­ва­не да се при­кљу­че овој ак­ци­ји, јер она ни­је ствар јед­не пар­ти­је, или гру­пе, већ свих нас. Са­мо ко­ор­ди­ни­ра­на, ма­сов­на и упор­на ак­ци­ја мо­же да до­ве­де до по­ди­за­ња ни­воа пи­сме­но­сти и све­сти о ко­ри­шће­њу ћи­ри­ли­це у јав­ној и слу­жбе­ној упо­тре­би - по­ру­чу­је Ми­лу­ти­но­вић.

Извор: Правда Н. С.

TVRĐAVA POD ZEMLJOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Deo tvrđave

Dragoceno otkriće kod Knjaževca

Arheološka istraživanja na kasnoantičkom lokalitetu Timacijum minus (Timacium) kod Ravne, u opštini Knjaževac, počeće u julu ove godine, najavio je Zavičajni muzej Knjaževca. Kustoskinja muzeja Bojana Ilijić izjavila je agenciji Beta da se istraživanja nastavljaju posle deceniju i po pauze, a da je novac obezbedilo Ministarstvo kulture Srbije. Arheološku ekipu predvodiće Sofija Petković iz beogradskog Arheološkog instituta.

Prema podacima iz marta prošle godine, Arheološki institut iz Frankfurta obavio je geofizičku prospekciju lokaliteta Timacijum minus, i tada se došlo do dragocenih podataka o ovom rimskom utvrđenju.

„Rezultati se odnose na unutrašnjost utvrđenja koje se nalazi pod zemljom. Jasno se ocrtava plan građevine koja predstavlja pravo arhitektonsko bogatstvo”, istakla je Bojana Ilijić.

Nadgrobni spomenici u lapidarijumu

Timacijum minus se nalazi pored naselja Ravna, osam kilometara severno od Knjaževca u Zaječarskom okrugu, na obali Belog Timoka. Ravna je najstarije vojno utvrđenje u timočkoj oblasti, koje se datira u period između I i VI veka. Bio je administrativno središte rudarskog regiona, čija je osnovna delatnost bila prerada bakarne rude. Utvrđenje je četvorougaono i obuhvata površinu od dva hektara. Najstarije, okruženo rovom, činili su zemljani bedemi i drvene kule na uglovima i palisadama. Na obali Timoka otkrivene su terme, na bregu Slog nekropola sa 30 grobova, u njima nakit, keramičke i staklene posude, novac…

Arheološki materijal sa ovog lokaliteta većim delom se nalazi u Zavičajnom muzeju Knjaževac, kao i u arheo-etno parku. O konzervaciji i restauraciji brine Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.

Prva istraživanja datiraju iz 1899. godine (Antun fon Premerštajn i Nikola Vulić), dok u novije vreme ona počinju 1975. godine pod pokroviteljstvom Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja iz Knjaževca.

Arheološki park

* Tvrđava (I-VI vek nove ere) bila je logor rimske pomoćne jedinice - kohorte i primala je od 500 do 1.000 vojnika, pešaka i konjanika. Ima kapije i unutra kružnu građevinu koja je verovatno služila za obezbeđenje pijaće vode.
* Terme potiču iz II veka n.e., a prepravljane su u IV veku. Počivaju na sistemu stubića koji su držali pod, a između njih je strujao topao vazduh iz ložišta i ravnomerno grejao prostorije.
* Lapidarijum se nalazi u školskom dvorištu u Ravni i obuhvata zbirku kamenih spomenika pronađenih tokom iskopavanja 1975-1990. godine. Oni su mahom izvađeni iz bedema utvrđenja ili su dobijeni na poklon od meštana i kolekcionara Ljubiše Rajkovića Kozeljca.

Izvor: Blic Online M. Marjanović

“KO JE KO” - U RENESANSI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Svet obeležava 500-godišnjicu rođenja Đorđa Vazarija, slikara, arhitekte, pisca i oca istorije umetnosti
Đorđo Vazari

Ove godine svet će se malo češće, i više, prisećati Đorđa Vazarija (1511-1574). Pre petsto godina, u Arecu je rođen ovaj budući renesansni uomo universale - slikar, arhitekta, pisac i rodonačelnik istorije umetnosti. Njegova čuvena dela su palata Ufici (danas galerija) i freskopis u Palaco Vekio u Firenci, ali „opus magnum” su - „Životi slavnih arhitekata, slikara i vajara”(1550). Ukupno 159 portreta toskanskih umetnika, plus autorova autobiografija.

Đorđo Vazari je ovaj spis posvetio despotskom vojvodi Kozimu I de Medičiju, iz Firence, u čijoj je službi bio u svojstvu dvorskog kustosa. „Životi” su očaravajući defile životopisa, po uzoru na Plutarhove „Biografije slavnih ljudi” i ujedno originalno svedočanstvo o renesansnoj umetnosti i umetnicima. Svojim delom Vazari formira profil umetnika renesanse kao novi tip koji se razlikuje od prethodnih pukih majstora poznatih po svojoj tehničkoj spretnosti. Arhitekte, slikari i vajari predstavnici su nove struke koja uživa poverenje i ugled u nauci, i oni samobitno određuju duh umetnosti.

Hod istorije umetnosti Vazari vidi kao tročlani proces, „uspon-zrenje-pad”, čemu slede ciklične obnove. Ernst Gombrih, jedan od najuticajnijih istoričara umetnosti 20. veka, međutim, takvu koncepciju ocenjuje kao okamenjenu dogmu ciklične dinamike. Složena interakcija „umetnost - biografija umetnika” stoji u fokusu Vazarijevog istoriografskog koncepta nad kojim su se mnoga koplja lomila. Odavno je protivrečno raspravljano o tezi - u kojoj meri život individue doprinosi poimanju umetnosti, odnosno da li je istorijski kontekst bitan za poimanje biografije umetnika? Herder je učio da je poznavanje života individue svakad dobitak. Hegel je biografiju „svetsko-istorijske individue” smatrao „velikom istorijom”. Za Jakoba Burkharta fokusiranje na individuu i psihu umetnika nema posebnog značenja. Hajnrih Velflin, Burkhartov učenik, zagovarao je istoriju umetnosti bez autora, postulirajući time strogu istoriju stila i analizu formi. Ta dihotomija ni u današnjem diskursu nije prestala. Otuda Vazarija ne treba čitati samo kao izvor, već valja proniknuti i u njegovu hermeneutičku formulu, odnosno shvatanje i tumačenje umetnosti i istorije u njihovom međuprožimanju. Jedan anglosaksonski istoričar veli da je „celokupna istorija umetnosti zapravo fusnota Vazarija”.

I zaista, bez njegove grandiozne biografske freske „Životi”, šta bismo danas znali o titanima umetnosti renesanse - Đotu, Čimabueu, fra Anđeliku, Rafaelu, Bruneleskiju, Donatelu, Botičeliju, Leonardu da Vinčiju, Mikelanđelu…? Vazarijevi tekstovi odišu narativnim poletom, akribičnim detaljima i zapanjujućom istorijskom erudicijom, a njegov jezik je složena lingvistička pređa firentinskog činkvečenta u kome se retorika neoplatonizma prepliće s modernim jezikom. Više nego Vinkelmanova „Istorija umetnosti u starini” ili Hegelova „Predavanja o estetici”, „Životi” predstavljaju ugaoni kamen celokupne istorije umetnosti i nezamenjivi „who is who?” iz perioda italijanske renesanse.

Izvor: Politika Zoran Andrić

OBJAVLJEN PRVI “PRAVOPIS ROMSKOG JEZIKA” NA SVETU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Vršcu, koja je pre dve godine uvela i romske studije, objavila je “Pravopis romskog jezika”.

U ovom, prvom stručnom delu te vrste u svetu, čiji je autor prof. dr Rajko Djurić, izloženi su principi i pravila romskoga pisma i pravopisa, njegov glasovni sistem i data su opširna objašnjenja glasovnih promena i pojava u njemu, zaključno sa pravopisnim pravilima i upotrebom interpunkcije.

Knjiga sadrži i objašnjenja lingvističkih i pravopisnih termina i pojmova, kao i etimologiju romskih glagola i njihovih značenja, što je origanalan naučno-istraživački rad dr. Djurića i njegov doprinos romologiji, koja je postala akademska disciplina na većem broju evropskih i vanevropskih univerzitetskih centara.

Izvor: “Studio B”/Tanjug

BIOGRAFIJA ABRAMOVIĆ, ZVEZDE PERFOMANSA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Beogradska izdavačka kuća “Plavi jahač” objaviće do jeseni biografiju svetski poznate zvezde performansa Marine Abramović, saopštila je vlasniča i glavna urednica Nataša Marković.

Knjigu „Kad Marina Abramović umre” napisao je Amerikanac Džejms Vestkot, a objavio uticajni američki izdavač “MIT Press” iz Kembridža prošle godine.

Kako trvdi Markovićeva, Marina Abramović joj je obećala da će doći na beogradsku promociju knjige.

To će biti prva knjiga o svetski poznatoj umetnici objavljena u njenom rodnom Beogradu i Srbiji.

Izvor: Glas javnosti