PLAKETE “DOSITEJA” ZA NAJBOLJE STUDENTE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Najboljim studentima u Srbiji čija je prosečna ocena veća od 9,45 - dobitnicima stipendija Fonda za mlade talente, dodeljene su plakete “Dositeja” kao nagrada za dobro postignute rezultate tokom studiranja.

Na listi dobitnika Fonda za mlade talente našlo se više od 990 studenta državnih fakulteta u Srbiji koji će kao nagradu za odličan uspeh na studijama dobijati po 25.000 dinara tokom 10 nastavnih meseci.

Plakete “Dositeja” juče je uručila predsednica Fonda za mlade talente i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković koja je naglasila da se ova stipendija “dodeljuju isključivo na osnovu postignutih rezultata”.

- Stipendija Dositeja dodeljuju se isključivo na osnovu rezultata, jer niko vas nije pitao ko su vam roditelji, odakle ste, da li ste član neke stranke i koliko zarađujete, pitali smo vas jedino koliko ste bili uspešni na studijama - istakla je Samardžić-Marković na dodeli plaketa u Palati Srbije.

Kako je navela, svi stipendisti biće u obavezi da provedu neko vreme radeći u Srbiji, a sa Nacionalnom službom za zapošljavanje potpisan je ugovor kojim su stipendisti “Dositeje” postali prioritet ove službe.

- Ne pomažemo samo mi vama, nego i vi pomažete nama da stvorimo nov sistem vrednosti čija je suština da vredan rad nije uzaludan. Za mene ovo danas predstavlja pravu sliku Srbije - kazala je Samardžić-Marković.

Fond za mlade talente osnovan je 2005. godine, a do danas je nagradio više od 4.000 studenata, za šta je izdvojeno više od milijardu dinara.

Izvor: Glas javnosti/Beta

“ZLATNI MEDVED” IRANSKOM REŽISERU AŠGARU FARHADIJU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ašgar Farhadi sa najvišim priznanjem “Berlinala”

Za dramu “Nader i Simin: Rastanak”

BERLIN - Iranska porodična drama “Nader i Simin: Rastanak”, reditelja Ašgara Farhadija, ovogodišnji je dobitnik najvišeg priznanja na 61. filmskom festivalu u Berlinu “Zlatni medved”.

Ovaj film bio je svrstavan u favorite za nagradu na festivalu u Berlinu, a reditelj Farhadi već je na istom festivalu, 2009. za film “O Eli” osvojio nagradu za režiju, podsećaju agencije.

Nagrađeni film govori o odnosima među ljudima u savremenom iranskom društvu, kroz priču o propalom braku i sukobu između strogih religijskih stavova i vrednosti koje poštuje urbana iranska elita.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: AFP

UČENICA VIOLINE IZ LOZNICE DRUGA NA TAKMIČENJU U ZAGREBU

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

LOZNICA - Učenica osnovne muzičke škole “Vuk Karadžić” u Loznici Katarina Pavljašević osvojila je drugo mesto na međunarodnom takmičenju violinista u Zagrebu, i time proširila zbirku osvojenih nagrada na sličnim nadmetanjima.

Svirajući kompozicije Tomislava Uhlika i Komarovskog, uz klavirsku pratnju profesorke Nataše Turnić Đorđić, učenica drugog razreda lozničke osnovne muzičke škole je na takmičenju, koje je održano 17. februara, osvojila drugo mesto u Zagrebu, potvrdio je direktor te škole Dragan Đedović.

Prema njegovim rečima, odluku o dodeljivanju druge nagrade desetogodišnjoj Lozničaniki, koja taj instrument uči u klasi profesorke Ivane Arnold, doneo je žiri sastavljen od profesora sa muzičkih akademija iz Zagreba, Osijeka, Splita i Ljubljane.

Direktor je najavio susret nagrađene učenice sa novinarima nakon dolaska sa takmičenja u Zagrebu koje je još u toku.

Pavljašević je tokom svog dosadašnjeg školovanja osvojila niz nagrada, među kojima su najzapaženije dve uzastopne prve nagrade “Mladi virtuoz” i drugo mesto na republičkom takmičenju u Beogradu, a bila je i prva na međunarodnom festivalu u Sremskoj Mitrovici.

Izvor: Glas javnosti

MILENA DRAVIĆ NAGRAĐENA ZA ULOGU MOD

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Nagrada “Tatjana Lukjanova” za izuzetno ostvarenje i odanost Beogradskom dramskom pozorištu dodeljena je Mileni Dravić, za ulogu Mod u predstavi “Harold i Mod”, prenosi RTS.

Povodom 64. rođendana Beogradskog dramskog pozorišta, Milena Dravić dobila je nagradu “Tatjana Lukjanova” za izuzetno ostvarenje i odanost BDP-u, za ulogu Mod u predstavi Harold i Mod Kolina Higinsa, u režiji Milana Karadžića.

Nagrada nosi ime glumice koja je četrdeset godina, na istoj sceni, igrala upravo u predstavi Harold i Mod, pa nagrađena Mod Milene Dravić predstavlja svojevrsni omaž Tatjani Lukjanovoj.

Mileni Dravić nagrada će biti sutra, na svečanosti povodom 64. rođendana Beogradskog dramskog pozorišta.

Povodom dana Beogradskog dramskog pozorišta, Velika scena dobiće ime doajena srpskog glumišta Radeta Markovića, najavila je direktorka tog teatra Maša Mihailović.

Marković je preminuo prošle godine, a igrao je na toj sceni više od četiri decenije i zaslužan je za stvaranje istorije pozorišta na Crvenom krstu.

Izvor: Glas javnosti

NAROD PROGLASIO PAVLA ZA SVECA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nije protiv kanona: Ikonopis sa likom patrijarha Pavla

Uoči prve godišnjice od svoje smrti patrijarh Pavle (Stojčević) prošle jeseni je sa svetiteljskim oreolom oko glave oslikan na fresci u srpskoj crkvi u Australiji i u hramu Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice, pre nego što je zvanično uveden u imenoslov svetaca.

Mada postupak kanonizacije još nije zvanično iniciran, prema tumačenjima stručnjaka ovakvo freskopisanje nije u suprotnosti sa kanonima.

Istovetan slučaj bio je sa svetim Justinom Ćelijskim i svetim Nikolajem Žičkim. Obojica su ikonopisani mnogo pre nego što su proglašeni za svece.

U srpskoj istoriji, kako objašnjavaju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, nije nepoznata praksa da prvo na lokalnom nivou određena osoba na osnovu svojih zasluga i čestitog života po Jevanđelju u narodu zaživi kao svetac, a da čin kanonizacije usledi kao završnica.

- Ne postoji nijedan kanon koji reguliše proceduru i vreme kada će neko da postane svetitelj. U pravoslavnoj crkvi jedan od najvažnijih uslova je da ga narod smatra svecem i da uživa poštovanje vernika kao i svi drugi svetitelji.

Nije obavezno da prethodno bude uveden u imenoslov svetitelja. Evo, na primer, sveti srpski kralj Milutin nikad nije zvanično kanonizovan - kaže Željko Žugić Kotoranin stručnjak za crkveno-kanonsko pravo.

Takođe, nema određenog propisa, dodaje naš sagovornik, po pitanju potrebnog vremenskog razdoblja, od dana smrti, da bi neko bio proglašen za sveca.

“Svetac” i za života

Crkvu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je najpre oslikan, patrijarh Pavle je osveštao 2005. godine. Prošle jeseni, pokojnog patrijarha, u oltaru te crkve oslikao je freskopisac Anastasije.

Podsećanja radi, patrijarh Pavle je 34 godine proveo na Kosmetu u svojstvu episkopa raško-prizrenskog. Ubrzo nakon izbora za srpskog patrijarha još za Pavlovog ovozemaljskog života, zbog njegovih osobina, narod ga je prozavao “živim svecem” ili ” svecem koji po zemlji hoda”.

Izvor: Vesti online