PRVIH DESET GODINA “VIKIPEDIJE”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

NJUJORK - “Vikipedija” i njeni korisnici planiraju da organizuju više od 300 proslava na šest kontinenata povodom desetogodišnjice te slobodne mrežne enciklopedije koja je postala internet gigant tako što je ponudila pristup informacijama po modelu koji svakome omogućava da uređuje njene članke. Godišnjica “Vikipedije” obeležava se 15. januara.

Ona će biti obeležena prigodnim okupljanjima ili mrežnim aktivnostima u SAD i u raznim gradovima širom Afrike, Azije, Australije, Evrope i Južne Amerike. Još, međutim, nije najavljena ni jedna aktivnost u Srbiji.

Da bi se olakšalo organizovanje proslava, otvorena je veb stranica www.ten.wikipedia.org na kojoj se svakodnevno najavljuju novi događaji.

Za jednu deceniju “Vikipedija” je promenila način na koji pristupamo informacijama na Internetu i učestvujemo u njihovom stvaranju.

Toliko se čita i u tolikoj meri je ispovezivana da se njeni članci, kojih ima oko 17 miliona, (od toga tri i po miliona na engleskom i preko 120.000 na srpskom) pojavljuju u samom vrhu rezultata gotovo svakog “Guglovog” pretraživanja.

Ta lokacija, koju vodi preduzimljivi Džimi Vejls, uporno odbija da se na njoj pojave bilo kakve reklame, zbog čega novac za svoj rad prikuplja donacijama. Poslednja akcija prikupljanja donela joj je 16 miliona dolara.

Sasvim očekivano, “Vikipediju” su tokom ovih 10 godina pratile i brojne kontroverze. Iako je osnovni cilj bio da svako može da menja sadržaj članaka, kontroverzne strane su često bile pod različitim nivoima zaštite kojima su izmene dopuštane samo proverenim korisnicima.

Neke su često privremeno zaključavane da bi se sprečio vandalizam i “uređivački ratovi”.

U članku posvećenom samoj “Vikipediji” o takvim pojavama između ostalog piše i da iako politika “Vikipedije” strogo nalaže mogućnost verifikovanja sadržaja i neutralnost gledišta, kritičari je optužuju za sistematsku pristrasnost i nedoslednosti (uključujući neopravdanu težinu koju pridaje popularoj kulturi) i tvrde da u svom uređivačkom postupku favorizuje konsenzus umesto verodostojnosti.

Na meti kritika su i njena pouzdanost i tačnost. Ostale kritike su mahom koncentrisane na njenu podložnost vandalizmu i ubacivanju sumnjivih ili neproverenih informacija, mada detaljna istraživanja ukazuju da je vandalizam u opštem slučaju kratkog veka, a istraživanje časopisa Nejčer pokazalo je da su naučni članci koje su poredili sličnog nivoa tačnosti s onima iz Enciklopedije Britanike i da imaju sličan procenat težih grešaka.

Izvor: Glas javnosti

FILMU “POČETAK” NAJVIŠE NAGRADA KRITIČARA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Priznanja “Kritiks čojs”

Kristofer Nolan, reditelj filma “Početak” prima nagradu

Film “Početak” sa Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi, pobednik je u šest kategorija na dodeli nagrada “Kritiks čojs” (Critics’s Choice) održanoj u petak uveče u Los Anđelesu.

“Početak” je trijumfovao u tehničkim kategorijama - kamera, scenografija, montaža, vizuelni efekti, zvuk i najbolji akcioni film.

Film Dejvida Finčera “Društvena mreža” proglašen je za najbolji film, a dobio je i nagrade za režiju, scenario adaptiran po literarnom predlošku i najbolju muziku.

Nagrada za “Priču o igračkama”

Udruženje američkih i kanadskih TV, radio i onlajn kritičara proglasilo je “Priču o igračkama 3D” najboljim animiranim filmom,Čekajući ‘Supermena’” dobio je nagradu kao najbolji dokumentarac, “Easy A” je izabran za najbolju komediju a “Muškarci koji mrze žene” nagrađen je kao najbolji film na stranom jeziku.

Tri nagrade dobila je bokserska drama “The Fighter” - za najbolju mušku epizodu (Kristijan Bejl), najbolju žensku epizodu (Melisa Leo) i najbolji glumački ansambl.

Kolin Firt je zahvaljujući ulozi kralja Džordža Šestog u filmu “The King’s Speech” proglašen za najboljeg glumca, dok je nagrada za najbolju glumicu pripala Natali Portman za rolu balerine u trileru “Black Swan”.

Hejli Stajnfeld dobila je nagradu u kategoriji najbolja mlada glumica ili glumac, za ulogu u filmu “Čovek zvani hrabrost” u režiji braće Koen.

Izvor: Blic Online/Beta - AP

FANTASTIČNI TEOFIL MILENKOVIĆ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Aplauz dva puta vraćao porodicu Milenković na bis

Mladi violinista Teofil Milenković večeras je svojim fantastičnim nastupom na Svečanom Novogodišnjem koncertu očarao mnogobrojnu publiku. Na ovom, već tradicionalnom koncertu koji se u Beogradu održava četvrti godinu za redom malog virtuoza na violini pratili su otac i majka violinisti, Zoran Milenković i Maria Karla Mihelčić, sestra violinistkinja Timosena (8), brat violončelista Atanasije (7) i pijanistkinja Urška Roškar.

Maestro Teofil neverovatnog temperamenta i talenta publiku je u prepunoj sali ostavio je bez daha. Mnogobrojni posetioci,u više navrata tokom koncerta, pozdravljali su gromoglasnim aplauzom sjajne interpretacije Milenkovića.

Teofil Milenković sa tek navršenih jedanaest godina, predstavio se publici na oko 500 koncerata, u preko stotinu gradova i mesta širom sveta.

Do decembra 2010 osvojio je 30 prvih nagrada na 15 različitih konkursa nacionalnog i internacionalnog nivoa.

Pored već tradicionalne numere “Tamo daleko” koja svake godine otvara koncert, na programu su se našla dela Korelia, Fibiha, Sen-Sansa, Sarasatea, Vjenjavskog, Šostakoviča i njegov oca Zorana.

Mladi Milenkovići sa posebnim zadovoljstvom izvodili su kompoziciju njihovog oca “Novogodišnji vozič” kao i “Havanezu” tokom koje su Timosena i Atanasije imali i malu koreografiju.

Petominutni aplauz na kraju koncerta vratio je porodicu Milenković još jednom pred publiku koja je opet uživala u sjajnoj interpretaciji “Havaneze” Sen- Sansa, a zatim i u Čačanskom kolu koje su Teofil i tata Zoran specijalno svirali za najmlađe članove porodice dvomesečne blizance.

Ponosni tata Zoran objavio je da su danas sva njegova deca postala srpski državljani.

Izvor: Blic Online JS

HOSEINIJEVI ROMANI NAJPRODAVANIJI

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - Romani Haleda Hoseinija “Lovac na zmajeve” i “Hiljadu čudesnih sunaca” najprodavanije su knjige u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj u 2010. godini, pokazuju rezultati ankete virtuelne Knjizare.kom.

Prvi roman avganistanskog pisca Haleda Hoseinija “Lovac na zmajeve”, čiji je prevod objavila beogradska “Laguna”, bio je najprodavanija knjiga i u 2009. godini, a u samom vrhu godišnje liste bestselera Knjizare.kom bio je i u 2008. godini. Na ovogodišnjoj listi Knjizare.kom, naročito među prvih deset, preovlađuju svetski bestseleri i dela koja predstavljaju takozvano žensko pismo.

Čitaoci su tokom protekle godine bili mnogo manje zainteresovani za uglavnom popularna i rado čitana dela nobelovaca ili, recimo, Ninovih laureata, koji se na ovogodišnjoj listi javljaju tek sporadično.

Među prvih pet na listi Knjižare.kom našli su se romani Ljiljane Habjanović Đurović “Voda iz kamena”, “Anđeo čuvar” Paula Koelja i “Zauvek u srcu” Vesne Dedić Milojević. Sledi nagrađivani roman mladog pisca iz Niša Dejana Stojiljkovića “Konstantinovo raskršće”, a na sedmoj poziciji se našao još jedan svetski bestseler - “Koliba” Vilijama Janga.

Ninov laureat, i to onaj iz 2008. godine - roman Vladimira Pištala “Tesla, portret među maskama”, našao se tek na osmoj poziciji, a odmah za njim sledi još jedan svetski bestseler, delo napisano u ključu popularne psihologije - “Kaluđer koji je prodao svoj ferari” Robina Šarme.

Na 10. mestu je još jedan roman planetarno popularnog Brazilca Paula Koelja “Pobednik je sam”, čija dela u srpskom prevodu objavljuje beogradska “Paideia”.

Prošlogodišnja dobitnica Ninove nagrade Grozdana Olujić i njena porodična saga “Glasovi u vetru” nisu uspeli da ponove uspeh prethodnih Ninovih laureata Vladimira Pištala i Dragana Velikića, čiji je roman “Ruski prozor” bio čak i najprodavanija knjiga u 2008. Olujićkin roman našao se na 14. poziciji, a za njim slede knjiga “Ringišpil” Jelene Bačić Alimpić i roman “Mirni dani u Miksing Partu” norveškog pisca Erlenda Lua, koji je krajem 2010. godine bio i gost Beograda i svog izdavača “Geopoetike”.

Među 20 najprodavanijih knjiga našla su se i dva dela čiji su autori političari - “Kao i sva ravnica” Nenada Čanka i “Doktor Aron” Vuka Draškovića, kao i roman prošlogodišnjeg nobelovca Marija Vargasa Ljose “Avanture nevaljale devojčice”.

Listu prvih 20 zatvara knjiga “Ulje na vodi” Dubravke Stojanović.

Knjižara.kom sastavila je listu najprodavanijih knjiga u 2010. godini na osnovu mesečnih lista bestselera u najvećim knjižarama u Beogradu, Zrenjaninu, Subotici, Šapcu, Zaječaru, Banjaluci, Podgorici i Herceg Novom.

Izvor: Glas javnosti/Beta

MARILYN MONROE PONOVO NA FILMU?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Dve kompanije koje su za pedeset miliona dolara otkupile prava na upotrebu lika Marilyn Monroe planiraju novu liniju proizvoda pa čak i filmove sa slavnom glumicom.

Odeća, tašne i parfemi samo su deo kolekcija čiji bi zaštitni znak mogla biti Marilyn Monroe. Skoro pola veka nakon njene smrti, prava na upotrebu lika ove slavne plavuše prodata su za blizu pedeset miliona dolara, objavio je 14. januara „New York Post”.

Ono zbog čega se diže najviše prašine, jesu filmovi u kojima bi glavnu ulogu mogla tumačiti pokojna zvezda, i to zahvaljujući savremenoj tehnologiji.

To su samo neki od planova koje sprema Jamie Salter, čelnik kompanije „Authentic Brands”, koji je udružio snage sa kompanijom „Neca” i otkupio pomenuta prava.

„Nismo baš zainteresovani za sitnice i svakojake stvarčice”, izjavio je Salter. „Ne shvatite me pogrešno, sve je to odličan biznis, ti kalendari, posteri ili naočare, ali to nije ono što mi želimo da uradimo sa Marilyn. Cilj je da napravimo proizvode koje će ljudi zaista želeti da kupe.”

Salter je dodao da, s obzirom na napredak tehnologije, nije nemoguće da Marilyn ponovo gledamo na velikom platnu. Zanimljivo je i to da njegova kompanije takođe poseduje prava na lik Boba Marleya.

Izvor: B92