DOKLE VIŠE TA CENZURA?

Nebojša Đorđević    Kultura

Umetnost, zabava, nazovite to kako god vam odgovara, bez izuzetka se zalaže za slobodu izražavanja. Vlada, diktatura, nazovite to kako god vam odgovara, uglavnom se zalaže da se ta sloboda debelo ograniči.

Ako je mnogima i jasno da na televiziji stvarno ne treba prikazivati pištolj 12 puta u jednom satu (koliko je prosek na Zapadu), niti da film može biti uspešan samo ako ima 69 scena seksa i 666 scena nasilja, u pop-muzici je veoma teško povući crtu i definisati određenu reč, frazu, strofu, ili čitavu naraciju pesme kao „prihvatljivu”.

Posle “disko euforije” 70-ih (uz nekoliko „izroda”, što su, po pravilu, bili najbolji bendovi) i tragikomičnog elektro-glam-popa osamdesetih, došle su i tmurne 90-te, kada je i počela cenzura praktično svakog trećeg spota na MTV-ju, dok se broj osakaćenih stihova sada može izračunati samo NASA kompjuterom. Pored nemilosrdne ekspanzije repa i sve agresivnijeg (hard)roka, logično je da deci u podne ne treba servirati „fuck” i „ma nigga” na tacni, ali šta je sa nebrojenim primerima u kojima su iz numera,spotova, sa omota albuma, odstranjene reči i prizori koji ne sadrže psovke, a često ni nasilje?

Samo neki od primera su:

1. U pesmi „The Pot” benda TOOL, eliminisana je reč „pissed”, koja se spominje u kontekstu uriniranja… sa druge strane, ukoliko u američkom slengu, „pissed” ima značenje „pijan”, do cenzure neće doći

2. U pesmi/spotu Jay-Z-ja „On to the next one”, cenzurisana je reč „racist”

3. Numera Lily Allen „Not Fair” praktično je cela isečena, mahom jer se radi o seksu, odnosno impotenciji njenog dečka. Iako pesma ne sadrži nijednu psovku, fraze kao „wet patch” izbačene su, iako se radi o znojavom čaršavu

4. Spot Beastie Boys „Fight for your Right to Party” cenzurisan je svojevremeno u Britaniji, pošto u spotu trojica muzičara dolaze nepozvani na kućnu žurku i „prave haos”

5. U pesmi „AYO Technology”, stihovi 50 Centa u kojima se spominje reč „nympho” izbačeni su, iako je nimfomanija mentalna bolest, a ne „psovka”… Slično tome, iz numere Afromana „Because I got High” izbačena je reč „paraplegic” (paraplegičar)

6. Čak je i refren velikoh hita T.I.-ja „Whatever you like” cenzurisan, jer, prema navodima nekih stanica, reč „deck” iz stihova „Stacks on deck, Patron on ice”, previše zvuči kao „dick”?!

7. Omot debi albuma Arctic Monkeys „Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not”, zamalo je zamenjena zbog mnogobrojnih kritika na račun fotografije na kojoj prijatelj benda Chris McClure puši cigaretu

8. Meni svakako omiljeni primer jeste pesma „If you seek Amy” Britney Spears, u kojoj su se domišljati tekstopisci genijalno poigrali s rečima. Iako se „If you seek Amy” piše upravo tako, dok se i u pesmi govori o „devojci Amy”, kada se pažljivo izgovore ovi slogovi, dobija se „F-U-C-K-me”.

Uprkos činjenici da u preostalim stihovima nema čak ničeg naročito lascivnog, zbog sumnje da bi „neko mogao da „shvati” da se radi o seksu”, ime pesme je u SAD promenjeno u „If you see Amy”, a u Britaniji su je mnoge stanice puštale samo pod nazivom „Amy”

Gde treba povući granicu? I sociolozi/psiholozi se stalno spore oko toga, tako da je malo verovatno da će vam prosečni slušalac dati „precizan” odgovor. Ja sam mišljenja da čovek treba da sluša i gleda sve što mu uhu prija onako kako jeste, a da razumna i neusiljena cenzura muzičkog sadržaja treba da postoji samo danju, odnosno u periodu kada deca mogu svašta da vide i čuju. Uostalom, da sve to nekome nije isplativo, hiljade albuma ne bi ni ugledale svetlost dana.

Možda su muzičari stvarno zastranili, a možda i Velikom bratu odgovara da uvek sâm donosi pravila. Teško je reći.

Za one koje zanima kakve su sve istaknute nebulozne cenzure postojale u poslednjih 50 godina, na ovom linku ćete naći sve što vredi pročitati.

Izvor: B 92

ROJ HARGRUV SVIRAO U PUBLICI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Drugo veče 27. internacionalnog festivala Nišvil

Poznati džez trubač Roj Hargruv pokazao je nastupom na 27. internacionalnom džez festivalu Nišvil, zbog čega o njegovoj muzici ne može da se priča, već mora da se čuje. Drugo festivalsko veče bilo je pre svega užitak za prave ljubitelje džeza.

Nastup kvinteta Roja Hargruva bio je užitak za prave ljubitelje džeza.On je višestruki dobitnik i prestižne Gremi nagrade u različitim džez kategorijama. Na prijemu u Skupštini grada Niša, Hargruv je bez lažne skromnosti priznao da je njegov bend trenutno jedan od najboljih na svetu.

- Mi dajemo srce i dušu za ono šta radimo. Moja muzika mora da se čuje, o njoj ne može da se priča - rekao je Roj, koji je nadahnuto svirao niškoj publici, a pred kraj nastupa je i zapevao.

Prisutni su poskakali na noge kada je Hargruv uradio ono što može samo prava zvezda - neočekivano je sišao sa bine u publiku, penjao se na stolice i svirao, što je nagrađeno burnim aplauzima. Sa Hargruvom su nastupili članovi njegovog kvinteta koji su pokazali zbog čega su u samom vrhu svetske muzičke scene: saksofonista Džastin Robinson, klavirista Džonatan Batist, kontrabasista Amin Salim i bubnjar Montez Koleman.

Hargruv je i ove godine nominovan za Gremi nagradu u kategoriji za najbolji džez solo u kompoziciji „Ms. Garvey, Ms. Garvey”. Osim toga što je svirao sa svim vodećim džez imenima, ovaj trubač je poznat i po saradnji s umetnicima iz drugih muzičkih žanrova: Erikah Badu, D’Anđelo, Dajana Ros, Vanesa Villijams, Boz Skags, Džajls Piterson, Linda Ronštat, Rod Stjuart, Gledis Knajt.

Duge večeri Nišvila, svirao je „Slivovitz” - energični italijanski sedmočlani bend zvučnog imena koji kombinuje džez tradiciju sa furioznim plesnim ritmovima juga Italije, soulom i melodikom širih mediteranskih prostora, sve do srca Balkana, što i objašnjava ime grupe. Simpatični Italijani dopali su se niškoj publici zbog žestokih ritmova, ali i povremenih zahvaljivanja na srpskom, iako, po priznanju saksofoniste Pijetra Santanđela, ne razumeju ni reč našeg jezika.

Na početku večeri Nišlijama su se predstavili ženski vokalni kvintet “Divas Voice” koji čine članice niškog akademskog hora i “Flat Earth Society”, jedan od najoriginalnijih big bendova u svetskim razmerama koje od osnivanja 1997. predvodi kompozitor i klarinetista Piter Vermerč. Za ljubitelje bluza svirao je Džordži Fejm, britanski klavijaturista i pevač koji je jedan od najupečatljivijih predstavnika britanske scene u ovoj vrsti muzike.

Zdenka Kovačiček, značajna pevačica sa ex-Yu prostora, izvela je program pesama Dženis Džoplin iz zagrebačke postavke mjuzikla “S ljubavlju, Janis”, u kojem igra naslovnu ulogu. Posle 20 godina pauze nastupanja na ovim prostorima, na Nišvil je došla u pratnji vrhunskih muzičara - Branka Bogunovića - Pifa, Nenada Bega, Jadrana Dučića - Čiće i Nevena Mijača. U finišu večeri u prepoznatljivom stilu svirao je “Kal”, urbani romski bend iz predgrađa Beograda.

Izvor: Blic Online Branko Janačković Foto: K. Kamenov

PONOVO OTVOREN MUZEJ ISLAMSKE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Ponovo otvoren najveći muzej islamske umetnosti

Muzej islamske umetnosti u Kairu, najveći na svetu, otvoren je danas nakon osam godina restauriranja, saopštile su egipatske vlasti.

Oko 2 500 predmeta od velike istorijske i umetničke vrednosti, izabranih od 100 000 predmeta, izloženo je u 25 dvorana.

Muzej u centru Kaira, u zgradi iz 1903. godine, osnovan je da bi zaštitio ovaj deo bogate egipatske baštine od pljačkaša antikviteta.

Cilj restauracije započete 2003. godine je odavanje počasti egipatskoj islamskoj kulturi i istoriji koji su manje cenjeni od faraonskih antikviteta, koje milioni turista posećuju svake godine.

Obnovljenu zgradu otvorio je egipatski predsednik Hosni Mubarak u društvu nekoliko ministara, među kojim je bio ministar kulture Faruk Hosni, javio je AFP.

Izvor: Blic Online/Srna

FILM “PISMA JULIJI” USKORO U BIOSKOPIMA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

BEOGRAD - U filma “Pisma Juliji” mlada Amerikanka putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridruzuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti.

Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti uneće u živote svake od ovih žena romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle. Film “Pisma Juliji” je na redovnom bioskopskom repertoaru od 19. avgusta.

Film je režirao Geri Vinik, a igraju Amanda Sejfrid, Kristofer Egan, Vanesa Redgrejv, Franko Nero…

Didtributerska kuća Tak, u saradnji sa turističkom agencijom “Fibula” organizovala je specijalnu akciju, u susret premijere filma “Pisma Juliji”.

Oni koji još uvek vole da pišu ljubavna pisma, svoju poruku voljenoj osobi mogu ubaciti u specijalno dizajnirano sanduče, koje će biti postavljeno u bioskopima Tucknjood, Ster i Kolosej. Oni, koji su se preorijentisali na savremen način života, pa samim tim i savremen način iskazivanja emocija, SMS poruku mogu poslati na broj 2392.

Svako ko pošalje poruku, ljubavne sadržine, poput poruka koje se ostavljaju na Julijinom zidu u Veroni, dobija šansu da osvoji vrednu nagradu - romantično putovanje za dvoje, u Italiju.

Akcija traje do premijernog prikazivanja filma, tačnije zaključno sa 20. avgustom, a za sve one, čije su poruke ušle u konkurenciju za glavnu nagradu, a nisu je osvojili, biće organizovana specijalna projekcija filma u bioskopu Tucknjood, u subotu 21. avgusta, na koju će moći da dođu sa još jednom, voljenom osobom.

Izvor: Glas javnosti

OTKRIVENA GROBNICA CIVILIZACIJE PRE INKA

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

LIMA - Grobnica stara 1.600 godina u kojoj se nalazi skelet adolescenta, pripadnika prekolumbovske civilizacije Moče, otkrivena je na severu Perua.

Ostaci su pripadali mladiću starom 14-15 godina, visokom 135 centimetara, izjavio je zvaničnoj agenciji Andina direktor arheološkog nalazišta Uaka Rahada de Sipa.

Mladi muškarac je sahranjen u kovčegu od trske dugačkom 145 a širom 50 centimetara, zakopanom na dubini od jednog metra.

Grobnica datira iz 4. veka, a nalazi se na 12 metara od grobnice “Gospodara Sipana”, jednog od vođa civilizacije Moče, pronađenoj 1987. Do sada je na toj nekropoli otkriveno 16. grobnica.

Civilizacija Moče trajala je od 1. do 8. veka, znatno pre carstva Inka, na severnoj obali današnjeg Perua.

Izvor: Glas javnosti