ĆELE-KULA ZA SVETSKU BAŠTINU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

ĆELE-KULA je ozbiljan kandidat za Uneskovu listu svetske baštine, saznaju “Novosti”. Zbog izuzetnog značaja ovaj spomenik stavljen je pod zaštitu zakona 1948. godine, a prvi put je predložen za listu svetske kulturne baštine maja 1989. godine. Deset godina pre toga, Skupština Srbije proglasila ga je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

- Trenutno se na državnom nivou formira tim, koji treba da proceni i spomenička dobra Niša, pre svega Ćele-kulu, ali i arheološko nalazište Medijanu - kaže za “Novosti” Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Niš. - Ćele-kula je, po mom mišljenju, ipak izvesniji kandidat. Podrška da dođemo do liste Uneska stiže iz Arla, sa čijim stručnjacima smo ostvarili značajnu naučnu saradnju.

NAJPOSEĆENIJA

- ĆELE-kula je jedan od najposećenijih spomenika u Srbiji - napominje za “Novosti” Slavica Nikolić, edukator kustos Narodnog muzeja u Nišu. - Godišnje je poseti od 30.000 do 50.000 ljudi. Specifične karakteristike svrstavaju je u red naših najznačajnijih istorijskih spomenika.

Zanimljivo je da se nedavno upravo Ćele-kula našla u ponudi “Atlas obskjura”, najpoznatijeg onlajn vodiča za neobična mesta u svetu, koja predstavlja zbirku čuda iz 85 zemalja. Na mapi destinacija koje turisti ne bi smeli da propuste, među srpskim čudima su i Lepenski vir, Đavolja varoš, Trajanova tabla, Muzej “Nikola Tesla” i Ćele-kula.

Spomenik Ćele-kula počeo je da se gradi u leto 1809. godine, posle čuvenog boja na Čegru, gde je izginulo oko 3.000 Srba. Od njihovih glava, Turci su načinili kulu po surovom nalogu Huršid-paše, koji je hteo da zaplaši preživele.

LOBANJE
NAJRANIJI opis Ćele-kule sa podacima o veličini dao je profesor beogradskog liceja, Isidor Stojanović, koji je 24. avgusta 1864. godine posetio spomenik, i naveo da je na četiri strane Ćele-kule tada bilo 56 redova, a u svakom po 17 lobanja. Ukupno 952 lobanje. Danas ih ima nešto manje od 60.

Niški paša je odmah posle Čegarske bitke davao za svaku srpsku glavu po 25 groša, pa zapovedio srpskim ćurčijama da ih oderu, te ih je odrane slao da se uzidaju u kulu, a kože njiove dao štaviti i potom napunjene pamukom poslao u Carigrad”, pribeležio je Borislav Andrejević, istaknuti stručnjak za niške spomenike, pozivajući se na zabeleženo kazivanje “hadžije Srbina iz Niša”.

- Pisanih turskih izvora o Ćele-kuli nema - piše Andrejević. - Podatke o njenom izgledu, načinu gradnje, broju lobanja daju putopisci, prolazeći kroz Niš u 19. veku. Prvi put Evropa je bila obaveštena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) izdao svoje delo “Put na Istok”

Turci su Ćele-kulu štitili, a Srbima zabranjivali da odnose lobanje sa njenih zidova radi sahranjivanja. Posle oslobođenja od Osmanlija, prva put je zaštićena u leto 1878. godine, postavljanjem ćeramidnog krova na četiri drvena stuba nad kulom. Kasnije je sređivana 1937, a godinu dana kasnije dodata je bista Stevana Sinđelića - rad vajara Slavka Miletića. Kapela je obnovljena 1989. godine, a značajnu zaštitu kompleks je dobio prošle godine uz pomoć Ministarstva rada, povodom 200- godišnjice boja.

Izvor:novosti.rs S. Babović

NAJPRODAVANIJI ALBUMI U SAD

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Novi Eminemov album “Recovery” najprodavaniji je već treću nedelju u SAD, objavljeno je danas na sajtu muzičkog magazina Bilbord (Billboard).

Na drugom mestu je, kao i prethodne sedmice, album kanadskog repera Drejka (Drake) “Thank Me Later”, dok je na trećoj poziciji Big Boj (Boi) iz grupe “Autkast” (Outcast) sa svojim debi solo albumom “Sir Lucious Left Foot … The Son of Ćico Dusty”.

Muzika iz filma “Saga Sumrak: Pomračenje” zauzima četvrto mesto, Džastin Biber (Justin Bieber) je peti s albumom “My World 2.0″ a šesta je kompilacija “Now 34″ sa pesmama raznih izvodjača.

Slede Džek Džonson (Jack Johnson) sa “To The Sea”, Lejdi Gaga (Lady) sa debi albumom “The Fame”, kantri grupa “Lejdi Antebelum” (Lady Antebellum) sa “Need You Now” i Enrike Iglesijas (Enrique Iglesias) s albumom “Euphoria”.

Izvor: S-media/Beta

KARANOVIĆEVA “BESA” NA FESTIVALU U PULI

Ivan Manojlović    Film, Vesti

BEOGRAD - Film slavnog srpskog reditelja i scenariste Srđana Karanovića “Besa” imaće hrvatsku premijeru 15. jula na 57. festivalu igranog filma u Puli, u prisustvu autora.

Publika u Areni narednih dana videće na velikom platnu više poznatih glumaca iz Srbije - Mikija Manojlovića, Sergeja Trifunovića, Bogdana Diklića…

“Besa” je snimljena u koprodukciji Srbije, Slovenije, Francuske, Mađarske i Hrvatske i biće prikazana van konkurencije, u okviru međunarodnog programa, koji je u toku od 10. do 24. jula.

Organizatori su najavili da će hrvatskoj premijeri prisustvovati ugledni srpski autor Karanović i podsetili na njegova najpopularnija ostvarenja “Grlom u jagode” i “Petrijin venac”.

U Pulu će doći i glavna glumica “Bese”, Slovenka Iva Krajnc. Njen partner u filmu je srpski glumac Predrag Miki Manojlović. Hrvatski koproducent i direktor fotografije je Slobodan Trninić.

Nacionalni takmičarski program 57. Festivala igranog filma u Puli počinje 17. jula i do 24. jula biće prikazano 10 filmova, od kojih sedam u glavnoj sekciji, a tri u novoj sekciji manjinskih koprodukcija, objavljeno je na sajtu festivala.

Tako će se u konkurenciji naći koprodukcioni omnibus “Neke druge priče” koji je okupio pet mladih rediteljki iz bivših jugoslovenskih republika. Srpski deo režirala je Ana Marija Rosi, glavne uloge igraju Sergej Trifunović i Nataša Ninković, a uz njih Gordan Kičić i Svetlana Bojković.

Publika u Areni moći će da vidi Mikija Manojlovića i u ovom delu programa, u filmu slavnog hrvatskog reditelja Rajka Grlića “Neka ostane među nama”, koji je već prikazivan u srpskim bioskopima.

Od naših glumaca predstaviće se i Bogdan Diklić, koji uz Radeta Šerbedžiju igra u crnoj komediji “Sedamdeset dva dana”. To je debitantski film Radetovog sina Danila Šerbedžije.

Srbija će biti zastupljena kao manjinski koproducent i u bosansko-hrvatskom filmu “Ostavljeni” Adisa Bakrača.

Izvor: Glas javnosti

“DUGO PUTOVAJE KROZ ISTORIJU” NA SARAJEVSKOM FILMSKOM FESTIVALU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

BEOGRAD - Dokumentarni film “Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest” reditelja Željka Mirkovića, rađen u produkciji televizije “Si-Ti-Vi” (SEETV), uvršten je u zvaničnu takmičarsku selekciju Sarajevskog filmskog festvala, koji će biti održan od 23. do 31. jula, najavio je producent Dušan Gajić.

On je rekao da će film, posle uspešne premijere na Međunarodnom festivalu “Zagrebdoks” u martu, učešća na festivalu “Balkan Trafik” u Briselu i festivalu “Beldoks” u Beogradu, biti prikazan 25. jula u Sarajevu.

U svojevrsnom “road movie”-ju, pisci Miljenko Jergović (Hrvatska) i Marko Vidojković (Srbija) smenjuju se za volanom “juga”, u vožnji putem koji se nekad zvao autoput Bratstva i jedinstva.

Tokom 3.000 kilometara, od Triglava do Vardara, oni se bave razlikama u tumačenju istorije na području bivše Jugoslavije i istražuju kako podele u viđenju prošlosti utiču na sadašnjost i budućnost regiona.
Tokom leta film će biti prikazan i na Festivalu kreativnog dokumentarca u Herceg Novom i na Međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma - “Dokufest” u Prizrenu.

Izvor: Glas javnosti

PINK ODBIO DA SNIMA FILM SA ANĐELINOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Direktor upravnog odbora i vlasnik Pink Media Grupe Željko Mitrović odbio je ponudu producenata koji sarađuju sa Anđelinom Džoli da zajedno sa njenim timom snima film u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Mitrović se s četvoricom producenata sastao juče, a pošto je saznao kakav je scenario rešio je da ne učestvuju u projektu.

“Bez obzira na izuzetnu važnost ovog eventualnog posla i saradnje koja bi svakako imala odlične benefite u budućnosti za filmski posao i za Pink kompaniju, Željko Mitrović je, pošto su ga producenti detaljnije upoznali sa scenariom, tu saradnju odbio”, piše u saopštenju Pinka.

Ponuda je odbijena jer su Srbi stavljeni u negativnu konotaciju ratnih dešavanja tokom ‘90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

“Mitrović je odbio da na bilo koji način učestvuje u snimanju ovog filmskog projekta, ne zeleći ni on lično, a ni njegova kompanija, da na bilo koji način budu deo nečega što može, a i hoće predstaviti po ko zna koji put srpski narod u izuzetno lošem svetlu”, dodaje se u pismu Pink Media Grupe.

“Imao sam velike simpatije prema Anđelini Žoli i veoma sam poštovao njeno delo i njen lik. Nažalost, ona je prepuna predrasuda o Srbima. Znam da saradnja sa njom otvara vrata velikog filmskog biznisa, ali ne želim da budem deo nečega što po ko zna koji put predstavlja Srbe kao večite loše momke. Ne želim i neću.” izjavio je Željko Mitrović.

Izvor: Vesti Online