TITO I DRAŽA ZAJEDNO U VOJNOM MUZEJU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Lične stvari Dragoljuba Draže Mihailovića

U Vojnom muzeju u Beogradu otvoren deo stalne izložbene postavke posvećene Drugom svetskom ratu. Građani će po prvi put moći na jednom mestu da vide zajedno lične predemete Josipa Broza Tita i Draže Mihailovića.

Na izložbi su zajedno predstavljeni partizanski i ravnogorski pokret. Lični predmeti generala Draže Mihailovića: karte, dvogledi, naočare, naliv pera, beležnice i sve što je imao kod sebe kada je zarobljen marta 1946. dugo su stajali u depou OZNE, kasnije Službe državne bezbednosti.

Samo nekoliko metara dalje u muzejskim vitrinama smeštene su lične stvari Josipa Broza Tita: uniforma, naočare, dvogledi, torba, olovke.

Na otvaranju izložbe ministar odbrane Dragan Šutanovac podsetio je da je u borbi protiv fašizma poginulo gotovo milion i 700 hiljada ljudi na prostoru tadašnje Jugoslavije.

“Drugi svetski rat je pokazao koliko ljudi mogu da budu neljudi koliko život može da bude jeftin, koliko stradanje ne može da ima meru. Želja nam je da se ta praksa više nikada ne ponovi”, rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

U postavci se nalazi i uniforma kralja Aleksandra Karađorđevića u kojoj je ubijen u Marseju 1934. godine.

Osim bogate zbirke oružja, fotografija i dokumenata izložene su i sablje Živojina Mišića i generala Aleksandra Lera, koji je rukovodio bombardovanjem Beograda 6.aprila 1941.

Posetioci će moći da vide i Enigmu, čuvenu nemačku mašinu za dešifrovanje iz Drugog svetskog rata. Ta mašina zaplenjena je u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije.

Izvor: RTS

KLJUČ ZA ČOVEČNOST

Nebojša Đorđević    Kultura

IME Bulgakov”, prorekao je Maksim Gorki 1930, „ostaće nezaboravljeno u istoriji književnosti”. Tri decenije je izgledalo da se veliki Gorki prevario u svojoj oceni, ali četvrt veka posle smrti - delo ruskog pisca i lekara Mihaila Bulgakova (1891-1940), čiji roman „Bela garda” u sredu izlazi u izdanju Kompanije „Novosti”, doživelo je blistav uspeh.

Bulgakov je za života bio cenjen samo u uskim književnim krugovima, budući da njegova dela nisu odgovarala vladajućoj politici. Zbog zabrana koje su godinama sputavale njegov opus, za života pisca objavljen je samo prvi deo romana „Bela garda”, ciklus priča „Beleške mladog lekara” i novinski feljtoni. Ostala dela, među kojima je i neponovljivi roman „Majstor i Margarita”, izašla su posthumno.

- Neobični, ingeniozni, nadasve maštoviti pisac, na čijim se mnogim stranicama java i san sučeljavaju, prodiru jedno u drugo, vole se i mrze, danas je višestruko egzistentniji za svetsku literaturu nego onda kada je živeo i stvarao - svojevremeno je napisao Lav Zaharov, jedan od najplodnijih autora koji su kod nas pisali o ruskoj književnosti. - Bulgakovljeva umetnička proza kretala se, kao i njegov dramski opus, nimalo lakim putem od skepse do dubokog, humanističkog poverenja. On je jedan od najtalentovanijih i najsamosvojstvenijih predstavnika sovjetske umetničke proze, pristupio je fantazmagoričnom, „čarobnom”, nejasno slutljivom kao ključu koji otvara vrata čovečnosti, lepote i snažnih osećanja.

Roman „Bela garda” je prvo objavljen u Francuskoj 1925, a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. godine. Bulgakov je doživeo oštru osudu u domovini, jer je mlade belogardejske oficire pokazao ne kao zločince, već kao obične mladiće iz određene klasne sredine, koji su, zajedno sa svojim idealima, doživljavali brodolom.

Ipak, taj roman je za piščevog života doživeo mnogo izvođenja, ali kao dramatizacija pod nazivom „Dani Turbinih”. Ovu dramatizaciju Bulgakov je izvršio pod sugestijom slavnog reditelja i teoretičara teatra Stanislavskog.

STALjIN I HAJKE

UZROK svih nevolja koje su snašle Bulgakova bio je lično Josif Staljin. Komad „Dani Turbine” pripremao se u atmosferi hajke na pisca i pozorište, što je dovelo do toga da autor nije bio pozvan na premijeru 5. oktobra.

Josif Staljin je ovaj pozorišni komad gledao petnaest puta, da bi onda naredio da se skine sa scene. Ubrzo zatim su bila skinuta sa repertoara i tri druga Bulgakovljeva dramska dela.

Izvor: Večernje Novosti D.B.

DIEGO EL SIGALA NA KOLARCU

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

ŠPANSKI FLAMENKO PEVAČ PRVI PUT U BEOGRADU

Na svom prvom susretu sa beogradskom publikom El Sigala promoviše album “Dos Lagrimas” sa svojom petočlanom pratećom grupom

BEOGRAD - Jedan od najpoznatijih flamenko pevača Dijego el Sigala (Diego el Cigala) gostovaće prvi put u Beogradu u Kolarčevoj zadužbini večeras u okviru ciklusa koncerata Velikani muzičke scene - World music.

Flamenko zvezda El Sigala za koga njegov slavni sunarodnik gitarista Pako de Lusija (Paco de Lucia) kaže da “ima jedan od najlepših flamenko glasova, glas slasti koji struji kroz sve što peva. On greje vaše srce dok ga slušate”, na svom prvom susretu sa beogradskom publikom promovisaće album “Dos Lagrimas” sa svojom petočlanom pratećom grupom.

Sigala je ovim albumom na kome vrhunski kubanski i španski muzičari reinterpretiraju popularni bolero, koplu i tango, postigao veliki uspeh. Album je distribuiran zajedno sa dnevnim listom “El Pais” i ta nova vrsta prodaje luksuznog kompakt diska sa bogato opremljenom knjižicom, fotografijama, intervjuom postigla je neverovatan uspeh kao i turneja na kojoj je predstavio album širom sveta.

Koncert na Kolarcu je među poslednjim u nizu kojim Sigal promoviše taj album.

Sigala (42) je u rodnom Madridu kao tinejdžer pobedio na takmičenju za mlade pevače flamenka i ubrzo je počeo da peva za dobro poznate flamenko igrače. Muzičari kao što su Kamaron, Tomatito, Herardo Nunjez i Vinsent Amigo, oslanjali su se na saradnju sa njim dok su snimali svoje pesme, a 1997.godine je započeo solo karijeru albumom “Undebel”.

Drugi album “Entre varete y canasta” snimio je 2000. godine, a ubrzo i “Corren tiempos de alegrda”. El Sigala je 2002. godine osvojio jednu od najprestižnijih koncertnih dvorana Teatar Real u Madridu, a pesme sa tog koncerta, na kojem je učestvovao i Ninjo Hozel, postale su njegov manifest flamenka.

Iste godine premijerno je predstavljen album “Lagrimas Negras” u pozorištu Gusman u Majamiju.Već sledeće godine ovaj album je od intimnog, nepretencioznog i spontanog projekta prerastao u nezaustavljiv hit koji je prevazišao granice flamenka i latino muzike i postao deo brenda koji vole stotine hiljada ljudi širom sveta.
Odajući poštu jednom od najvećih slikara svih vremena, Pablu Pikasu, Sigala je 2005. godine snimio flamenko album “Pikaso u mojim očima” na kome su mu saradnici bili de Lusija, Tomatita, Gonzales i Amador.

Album je proglašen za disk godine u Španiji i Venecueli a istu sudbinu je naredne godine doživela i kompilacija Sigalove muzike objavljena na pet diskova.

Među brojnim nagradama popularnog flamenko pevača posebno se izdvajaju dve Gremi nagrade i pet nominacija za nagradu latino Gremi.

Izvor: Glas javnosti

KONKURS ZA STIPENDIJE “BORISLAV PEKIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

BEOGRAD - Fond „Borislav Pekić” raspisao je konkurs za dve književne stipendije „Borislav Pekić” za 2010. godinu.

Stipendija se dodeljuje za prozna dela u pripremi koja odabere žiri u sastavu: Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić Petković, akademik Predrag Palavestra, Mileta Prodanović i Gojko Božović.

Kandidati za stipendiju treba da prilože sinopsis projekta, biografiju i bibliografiju. Konkurs je otvoren do 31. maja 2010. godine, a dve ravnopravne stipendije dobitnicima će biti uručene 2. jula, na godišnjicu Pekićeve smrti.

Na konkursu mogu učestvovati svi pisci srpskog jezičkog područja koji su rođeni posle 1970. godine, a prijave treba slati na adresu Srpskog PEN centra, sa napomenom za Fond „Borislav Pekić”.

Stipendija koja nosi ime našeg velikog pisca prvi put je dodeljena 1992. godine i jedina je književna stipendija u Srbiji.

Izvor: Glas javnosti