HTEO BIH PESMOM DA TI KAŽEM

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Gojko Božović, Jovan Zivlak, Vasa Pavković

Pre 11 godina Unesko je proglasio 21. mart Svetskim danom poezije, a o njoj i njenoj (ne)mogućoj misiji za „Blic” govore Vasa Pavković, Gojko Božović Jovan Zivlak. Osim što otvara niz tema i dilema, dan poezije podseća i na neke godišnjice; za ovu priliku pomenimo 100 godina od smrti jednog pesnika (Laza Kostić) i 100 godina od rođenja jedne pesme („Naši dani” V. P. Disa) koji su, nema sumnje, postali i ostali deo našeg krvotoka.

Svojevremeno je, povodom Dana knjige, Gordana Ćirjanić, poznata spisateljica, ne bez ironije prokomentarisala da kad Unesko proglasi dan nečega, onda je to nešto, najverovatnije, suštinski ugroženo i na pragu nestanka, što naravno ne dovodi u pitanje opravdanost takvog gesta. Naprotiv. Vasa Pavković u izjavi za „Blic” ističe da je Svetski dan poezije prilika da se ne samo pesnici i kritičari, nego i nešto širi krugovi čitalaca druže s pesnicima i pesmama. „Poezija je danas, kao i juče, elitna disciplina duha. Zato je njeno mesto, u ovom površnom dobu koje nosi u nepovrat i naše sudbine, sasvim skrajnuto. Upitanost o vlastitom smislu stalna je tema (moderne) lirike. Tako se ona, kao i filozofija, neprekidno iznova suočava sa sumnjom, koja je dinamizuje i čini živom.”

Živorad Nedeljković, dobitnik nagrade „Meša Selimović” za zbirku poezije „Ovaj svet”, između ostalog je rekao da poezija demonstrira svoju snagu kad prođe vreme. „Postanu nam veoma bitne neke pesme koje su nekoć gotovo nečujno nastajale i čiji su tvorci bili i u ovakvim i u onakvim životnim situacijama. To je alhemija poezije da stihovi uđu u govor običnih ljudi, čak i onih koji nikad nisu čitali poeziju”, kazao je Nedeljković dodajući potom da poezija ima snagu da bude živa danas kao i u doba kada je nastajala.

Pesmu „Naši dani” Vladislav Petković Dis, veliki pesnik kvantitativno nevelikog opusa, napisao je 1910. godine. Dakle, pre čitavih sto godina, a svako ko se sa njom i danas sretne ne može se oteti snažnim utiscima; od vrhunskih literarnih dometa do aktuelnosti.

„Uloga poezije je promenjena”, kaže Jovan Zivlak za „Blic” i dodaje: „Ona je posvećivala posebni smisao, pojedinca kao božanstvo, stari svet vrednosti, ljubav… Bila je kontroverzni dužnik ideologema koje nisu izdržale udare promena. Da li to znači da će i poezija iščeznuti sa oporom i cinično relativističkom kulturom ili će se prilagoditi. Teško je pretpostaviti da će ona kao medij izdržati zahteve aktuelnog trenutka. Ona ne može da se održi u polju tržišta, ona je tu bezvredna, nerazmenljiva i prezrena kao potrošena stvar. Svet se lišio ne samo čulnosti, ne samo obećanja koja se nalaze u pesničkim simfonijama jezika i dubinama, nego i vremena koje ona zahteva. Ali nema razloga za oproštajni patos. Ako poezija ne preživi pred furioznim provizorijem opšteg života, njegovom histerijom opšteg trošenja i opšte proizvodnje bede, ona će se moći naći kao so trivijalne literature, kao uteha koju će dozivati u opštim gestovima graničnih situacija života, u konfuznim traganjima za ljubavlju na primer.”


Pre jednog veka, tačnije novembra 1910. umro je veliki pesnik Laza Kostić. U nizu poetskih dragulja koje nam je ostavio je i jedna od najlepših, ikada napisanih ljubavnih pesma naše poezije „Santa Marija dela Salute”. Nastala je pre 101 godinu i odjekuje već decenijama. Za jesen se sprema veliki naučni skup o Lazi Kostiću, a o njegovoj pomenutoj pesmi, nesrećnoj ljubavi koja ju je iznedrila, govoriće se dokle god bude ljudi i ljubavi. Eto još jedne kockice u mozaiku o (ne)moći poezije.

U izjavi za „Blic” Gojko Božović takođe ukazuje na to da je poezija danas na rubu interesovanja, da je njen javni status u velikoj nesrazmeri sa njenim objektivnim značajem… Ali, po njegovim rečima, „poezija se pokazuje kao antropološka potreba. Ona se nalazi pred sudbinskim izazovom ovovremenog postojanja: kako iskušenje opstanka preosmisliti u paradoks vitalnosti i u spoznaju svoga doba, u malu kutiju ljudske izuzetnosti? Poezija nam je potrebna; ona nas suočava sa dubinama jezičkog pamćenja, sa dilemama savremenosti, pokazuje nam pojavnost i senovitost svakodnevice, i kako dnevni razlozi ne smeju postati naš jedini vidik. Možda nigde nismo tako bliski sa pravim pitanjima ljudskog udesa i ljudskog spasa kao što smo to u časovima poezije. Poezija nam, možda više nego ijedan drugi medij, pomaže da sebe i svoj svet sagledamo u celini.”

Izvor: Blic Online Tatjana Nežić Foto: S.Maričić

NAŠI DANI

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

 

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

 

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

 

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

 

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

 

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

 

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

 

Ostala nam još prašina na hartiji,
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

 

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

 

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

 

Vladislav Petković Dis (1910)

 

BASARA U INĐIJI REŽIRA SVOJU DRAMU “HIPERTENZIJA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Srpski pisac Svetislav Basara debitovaće uskoro kao pozorišni režiser, postavkom svog teksta “Hipertenzija”, u Kulturnom centru u Indjiji, najavili su organizatori.

Uloge će igrati Predrag Ejdus i Branislav Trifunović, a premijera je u planu za 10. april. “Hipertenzija” je tragikomična duodrama, na tragu “Balkanskog špijuna” ili “Profesionalca” Dušana Kovačevića.

Basara u novom komadu, kako se navodi u najavi, donosi “apsurdno-istinitu” priču koja je žanrovski i stilski usmerena ka apsurdnom, grotesknom i paradoksalnom humoru.

Komad odlikuju autentičnost, ironija, oštra kritičnost i angažman, ali bez banalne dnevno-političke aktuelizacije.

Direktor KC Inđija Saša Milivojević ističe da se već nekoliko godina ova ustanova trudi da centar kulturnih zbivanja u zemlji, bar na trenutak, izmakne iz Beograda ili Novog Sada.

Tako su prethodnih sezona u Vili Stanković u Čortanovcima izvedene predstave “Nenagradjeni ljubavni trud” i “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi”, u koprodukciji sa Bitef teatrom, Pozorištem mladih i Centrom za kulturu Tivat.

Izvor: Blic Online/Tanjzg Foto: FoNet

IZLOŽBA O BORISLAVU PEKIĆU U PARIZU

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Povodom 80 godina od rođenja Borislava Pekića Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Biblioteka grada Beograda organizuju izložbu o životu i delu Borislava Pekića koja je premijerno priređena pre dve godine u Atrijumu Biblioteke grada Beograda.

Izložba će biti otvorena 25. marta 2010. u 19 sati u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Predviđeno je da izložbu otvori naš ambasador u Francuskoj Dušan Bataković, direktor Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov i autor Olga Krasić-Marjanović. Postavku izložbe u Parizu omogućilo je Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.

- Sada prevedena na francuski jezik, izložba dopunjena sa novim plakatima beleži sve važnije momente iz života i stvaralaštva Borislava Pekića: od detinjstva i porodičnih albuma do značajnih nagrada i priznanja. Treba istaći da su tri knjige „Zlatnog runa” već prevedene i objavljene u Francuskoj, tako da se nadamo da će ova izložba podstaći francuske prevodioce i izdavače da objave i ostale Pekićeve knjige. Izložbu prati i bogat katalog na francuskom i DVD sa francuskim titlom - kaže autor izložbe Olga Krasić-Marjanović.

Tokom trajanja izložbe biće prikazan i TV film „Tamo gde loze plaču”, produkcija Dramskog programa RTS, autora Radmile Radaković i Dragomira Zupanca, u kome je Tihomir Stanić, tumačeći lik pisca, govorio odlomke iz njegovih Dnevnika.

Izvor: Blic Online M.M.

MARIJA MILANKOV POPOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Marija Milankov Popović (29.8.1974. Zrenjanin), osnovnu školu pohađala u Zrenjaninu i Novom Sadu, Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, studirala Srpsku i uporednu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od srednjoškolskih godina bavi se pisanjem poezije, kratkih priča i crtica intimno-dnevničkog karaktera.

Nema objavljenu zbirku. Živi i dela u Novom Sadu.

VODOPAD

Tušira se u mnoštvu
Drugih,
Senka davnog takmaca
podseti na Pobedu…
Naspram preživelih:
dvanaestogodišnjaka sa kamerama,
starica sa suzama,
blagoslovenih majki,
zbunjene dece, -
Zaleđeni Anđeo.

Čerupaju ga kao kokoš
pred kuvanje nedeljne supe
očekujući da ih nahrani
Dobrotom, Dušom, Nežnošću?

Sve to spira
horizontalni vodopad…

U svitanje osvajaš
suštinu moje krhkosti
dok sanjam
Anđela

KALEIDOSKOP

Samo jedan pogled
dovoljan
da promeni sliku.
Ne vraćaš se
dok ne obiđes
ceo krug.
Stakalca
Školjke
Kuća na obali.
Oblik je
nepozvan
došao
da ga sagledaš.

KRIK

U tišini
sporo
rađa se!
Samoća živi unutar utrobe,
probija se lažljivo
uz poneku reč.
Porođaj je urlik
samotnog prostranstva.
naša čaura probijena je
neizlečivo.
Krik, sam, novorođenče
u noći.

KORAK

Ostao
poslednji
adut protiv Besmisla.
Jednolično
odzvanja
umire na pločniku.
Pokušaj
pomeranja
ka unutra.
Centrifuga Sunca.
Mesec kao linija…

NOĆ

Ne vredi krotiti noć,
Noć je neukrotiva.
Ne možemo biti tu, a biti odsutni,
to je aporija.

Bolja od sebe,
osećam radost.
Jednaka sebi,
osećam pomirenost.
Gora od sebe,
jašem mustanga dok jutro ne zaplače.

Zacelo.

Zacelo je reč koja ne znači ništa,
poštapalica gatarama koje ne znaju da rastumače treću kartu.

Zacelo je reč koja znači sve,
obuhvata sve i troši sve.

Ne vredi krotiti noć,
zacelo.

TIŠINA

Utonuli smo u svoje tišine
sebični u svojim samoćama
čekamo da prva reč odjekne
kao eksplozija.

DLANOVI

Dlanovi su ribe,
plivaju mračnim vodama.
Traže puteve
do jedine srebrne zvezde
koja treperi
dok sluša tvoja glas.

 

 

 

 

USKORO IZLOŽBA O OBNOVI HILANDARA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Sa blagoslovom Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, podrškom Ministarstva kulture Republike Srbije i uz saradnju i gostoprimstvo Srpske akademije nauka i umetnosti, Sveti manastir Hilandar i njegova Zadužbina organizuju izložbu o poduhvatu obnove Hilandara od posledica požara 2004. godine. Izložba se otvara 24. marta, a traje do 2. maja. Autor izložbe je prof. dr Mirko Kovačević.

Izvor: Blic Online M.M.