VLADIMIR VELIČKOVIĆ DOBITNIK NAGRADE SAVA ŠUMANOVIĆ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

“ART EXPO”

Nagrada “Sava Šumanović” za 2010. godinu na izložbi “Art Expo” pripala je slikaru Vladimiru Veličkoviću koji živi i radi u Parizu, saopštila je danas direktorka Galerije “Bel art” Vesna Latinović.

Prilikom dodeljivanja nagrade “Sava Šumanović” ocenjuje se širok dijapazon najrazličitijih umetničkih i teorijskih opusa, i svake godine je zajednički uručuju Novosadski sajam, Galerija “Bel art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”.

Kako je danas saopšteno na konferenciji za novinare u Novom Sadu, tokom šest dana Salona kjniga, izložbe umetnosti i Salona nameštaja, na kojima je učestvovalo oko 300 izlagača, Novosadski sajam posetilo je oko 12.000 građana.

U pet sajamskih hala i Kongresnom centru posetiocima je na raspolaganju bio izbor nameštaja i opreme za enterijere iz Srbije i inostaranstva, umetnička dela poznatih i priznatih stvaralaca likovnih i primenjenih umetnosti Srbije i regiona, kao i najnovija književna izdanja.

Na ovogodišnjem Salonu knjiga prvi put je održan “Evropski fejsbuk pesnički festival”, a pobedile su Branka Korać iz Holandije i Mirjana Brković iz Novog Sada, kojima će Banatski kulturni centar objaviti zajedničku knjigu pesama.

Na Festivalu je učestvovalo 200 pesnika iz 20 zemalja, koji su direktnim nastupom i čitanjem pesama pred publikom na Salonu knjiga ili objavljivanjem pesama na profilu Festivala na virtuelnoj društvenoj mreži Fejsbuk bili deo te manifestacije.

Izvor: S-media/Beta

FAJNS IZABRAO BEOGRAD ZBOG SJAJNE ATMOSFERE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Prva rola filma “Koriolan” rediteljskog prvenca glumca Rejf Fajnsa zakazana je za 17. mart u Beogradu. Zbog sjajne atmosfere i raznovrsne arhitekture svoj prvi film snimam u Beogradu, kaže za RTS Fajns.

Posle dugih i temeljnih priprema prva klapa svetskog projekta “Koriolan” rediteljskog prvenca britanskog glumca Rejf Fajnsa zakazana je za 17. mart u Beogradu.

Povodom filmske adaptacije Šekspirovog dela u Beogradu će boraviti svetska glumačka imena poput Đerarda Batlera i Vanese Redregajev.

Tokom naredna tri meseca Beograd i Srbija biće mesto snimanja visokobudžetnog filma “A” kategorije u kojem će biti angažovano dosta statista i filmskih stvaralaca iz Srbije.

Film potpisuje Đon Logan scenarista “Gladijatora”, “Poslednjeg Samuraja” i “Avijatičara”.

Gostujući u Dnevniku 2 RTS-a Fajns rekao je da je film politički triler vezan za današnje vreme i podsetio da je ulogu Koroliana igrao dosta dugo u u pozorištu.

“Beograd i Srbiju sam izabrao zbog mesta i lokacije, jer je atmosfera sjajna za film i raznovrsne arhitekture. A imali smo podršku od gradonačelnika Đilasa i ministra Dačića i “Hermatovs” produkcije”, koji ulažu novac u film. Veliku podršku imali smo i od produkcijske kompanija “Working Progres”, koja je sve organizovala kao i nekoliko srpskih glumaca u filmu”, kaže Fejns.

Ističe da će se film snimati osam nedelja i nada se da neće smetati Beogradu jer će nekome biti zanimnjivo a nekome će smetati kao u svakom gradu.

Ne zna gde će biti premijera. Voleo bi da je održi u Beogradu na Festu iduće godine, Prošle godine je bio na Festu sa filmom “Čitač”.

“Srpski glumci Dragan Mićanović i Slavko Štimac glume u filmu i fantastični su”, istakao je Fajns.

Izvor: RTS

BILLY IDOL U “ARENI” 21. JUNA

Miroslav Mladenović    Muzika, Vesti

SVETSKA TURNEJA

Bili Ajdol, jedna od najvećih rok zvezda osamdesetih godina, najavio je na svom sajtu da će 21. juna održati koncert u “Beogradskoj Areni” u okviru svetske turneje.

Kako je saopšteno na sajtu billyidol.net, Bili Ajdol će 21. juna nastupiti u “Areni, dan kasnije očekuje ga koncert na zagrebačkom Jarunu, u sklopu festivala “T-mobil in mjuzik, a 23. juna u Hali “Tivoli” u Ljubljani. U Skoplju će Ajdol nastupiti pre Beograda.

Ajdol je sredinom prošle decenije vaskrsao karijeru posle 12 godina pauze, snimivši album “Devil’s Playground” uz podršku starog saradnika Stiva Stivens, čije je umeće sviranja gitare značajno doprinelo popularnosti njegovih pesama.

Ajdol, Britanac koji je deo mladosti proveo u SAD, isprva je bio vođa britanskog pank rok benda “Generation X”, s kojim nije uspevao da ostvari veći komercijalni uspeh i pridobije naklonost kritičara, pa se 1981. godine otisnuo u Ameriku radi solo karijere.

Tamo je upoznao Stiva Stivensa, i njih dvojica su, uz podršku slavnog producenta Kita Forsija , napravili novu, hit verziju Ajdolove pesme “Dancing With Myself”, koja se u originalu nalazila na “Kiš Me Deadly” (1981), poslednjem albumu “Generation X”.

Prvi solo album “Billy Idol” (1982), koji je uspešno ukrstio hard rok, pank, novi talas, pop i disko, doneo je kultne hitove “Hot In The City” i “White Wedding”, a spotovi za te pesme na tek rođenom MTV-ju značajno su pomogli tandemu Ajdol-Stivens da izgradi popularnost.

Njih dvojica ne samo što su, u adekvatnoj produkciji, spajali “nespojive” žanrove već su gajili “nespojiv” imidž - pevać sa plavom pankerskom krestom i gitarista sa dugim, špicastim pramenovima u stilu glem-rok gitarista iz 1970-ih - koji im je veoma pomogao kod američke publike.

Drugi album “Rebel Yell”, nošen hitovima “Eyes Without A Face”, “Flesh For Fantasy” i naslovnom pesmom, napravio je od Ajdola superzvezdu američke rok scene i pretvorio ga u muški seks simbol i omiljeno lice sa postera u tinejdžerskim sobama.

Ajdol je bio mnogo popularniji u SAD nego u domovini sve do 1985. godine, kada su mu remiks album “Vital Idol” i reizdanja singlova “White Wedding” i “Rebel Yell” omogućili da postane zvezda i tamo.

Treći album “Whiplash Smile” (1986), sa singlovima “To Be A Lover”, “Don’t Need A Gun” i “Sweet Sixteen”, održao je Ajdolovu popularnost, a Stivu Stivensu je doneo titulu gitarskog heroja i mogućnost da snimi vrlo popularnu instrumentalnu temu za film “Top gan”.

Na vrhuncu slave, 1988. godine, tandem Ajdol-Stivens se razišao, a Ajdol se odselio u Los Anđeles gde je snimio još jedan dobro prodavan album, “Ćarmed Life” (1990), na kojem se našao njegov poslednji veliki američki hit “Cradle Of Love”.

U međuvremenu, Ajdol je zapao u velike probleme sa drogom i zakonom, i nakon komercijalne katastrofe njegovog albuma “Cyberpunk” (1993) gotovo potpuno se povukao sa scene. Na nju se vratio, ponovo udružen sa Stivensom, nakon komercijalnog uspeha kompilacije “Greatest Hits” (2001) i živog albuma “VH1 Storytellers”. Usledili su album “Devil’s Playground” (2005) i za sada poslednje studijsko ostvarenje - album obrada božićnih pesama “Happy Holidays” (2006).

Izvor: S-media/Beta

KRISTINA ŠTEBIH - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Kristina Štebih, rođena je u Čakovecu, 05.07.1979. godine. Piše pozeIju, koju je objavljivala u više književnih listova i časopisa.Do sada je objavial dve zbirke poezije, Molitve i čini i Via lucis.

PROLJETNA

Konačno te bore sivo more baca

mladoj modrini do klecavih nogu

konačno te šume smaragdom se kite
pomažući sunce u nesigurnu hodu

konačno ta zemlja ljuti se i vrije
iz preteške dojke dažd bistrine pije

krilo vedrine uokolo prolijeće
konačno život kreće se, kreće….

XXXXXXXXXXXX

Pritišće nas podne,
ja s lastama letim nisko
vele da je žega
uzduh i ribe
i namršten nos ka nebu
uprta starca,
krilom ću zvono
dotaknuti lako
kad širok će osmijeh napokon reći:
“Pljušti zelena ljetna kiša!”

XXXXXX

Isušenih dlanova
primam mekano sunce
dok se ljeto podupire o štap
pa gubi u mrežama
ostarjela lišća
slušam lavež s druge strane jezera
Nekad smo se duže opraštali

Moje ljeto i ja

XXXXXXXX

Trljamo nosove
o prevruće kestene
strpali smo jesen u najmanji džep;
valcer, polka,
lišću svejedno je
kao i nama
uhvaćenima
(zbunjenim ljubavnicima)

kraj prve vatre u predzorje

XXXXXXXXXXX

Podmukla je jesen
čvršće vežemo korake
otvrdnjela srca, tlo nas baca
ka silini sivog sjevera
Napinjemo zjenice
preko mrtvih poljana
obzor nas mami
gdje
propupali sjever
otmjeno klizi

raspuklim prezrelim daljinama

ZIMSKI TREN

Ulica - pustinja
Kroz ledeno tkanje
cijedi se noć
Mjesec oštri svoje strjelice
dok lavež drži stražu
Niz studene zidove
prosiplju se utvarice,
drske zimske krijesnice
….I za tren ne razabirem
gdje se lede pahulje, a gdje tope zjenice

PASJI NOTTURNO
Zalaje jedan
u nizu ga slijede
psi seljački, žedni
mjesečeve slave
jednom da krenu
s lanca kao ptice
gdje veći su dani no noći
i lavež kao krik
u ponoć kad otkuca
raspuknut će lanci
kad sloboda mjesto kosti

usred zdjele zasvjetluca

Snivaju ti pijevci
matori i štenci
kaplju s rijeke
njušku u rosi
biće neko rijetko
biće koje voli
bez batine i mačke
bez brnjice i puške
no, leći će i noćas
oprezno, potrbuške
još jedna na straži tmina
u nizu
lavež
psina k’o psina!

LOVAC

Tri polja
tri šume
s čizama blato
tri hitca
tri smijeha

bez ptica jato.

PLAVA - NEKAD - DRAVA

Vodena kugla
blatom oblijepljena

Nekad plava, Drava ne voli me

Nekad plavu, Dravu ne volim
i mi same
isušene, poplavljene
valom, trskom zapletene
kapljom, okom
uronjene,
vrhom sunca izbodene…

Tek kad zima
izrezbari ti lice,
nesretnice,
dlanovima ispod leda
grijem tvoje srce koje spava
tad dijete si
pa volim te, Dravo nekad plava

XXXXXXXXX
Na svitanje zaborave
pokatkada i ptice
zamru zvona i vali
Topla noć, kao sunce topla
srebrna vješalica
(mjesečina?)
o nju svoje oči odlažem, umorne
Snivaš?
ili jedriš ovom toplom noći
u ruci, sada tako smiješan,
razigrano dijete
skrivaš svjetiljke (naranče)
ribe i zrikavce
Pa odlaziš
starac
nad tamnim poljanama (po koji
put u leđa gledam ti?)
Na nakrivljenoj vješalici
samo se moje oči klate
umorne….umorne….


PIJANKA ZNANACA

Noćas je pijanka sazrela do koštice
darežljive ruke znanaca hrle kroz
polumrak kisela vina
Povješali smo glave o granu kraj krčme
Teško je i njemu i
meni i njoj
Teško je i vinu u toliki bezdan teći

JA SAMO VEDRU PJESMU PIŠEM

Kao jazzer stari
moj brod bez
šala i šešira
na pučini zviždi,
zviždi pa svjetluca.

Sunce zlato toči
u napukli bokal,
njemu pjanom već se smiješi,
smiješi pa pijuca.

Vidiš li luku,
stari prevarante,
kojoj plima nas baca
kao krhke sante.

Što nas čeka tamo,
nije mi znano.

Ja samo vedru pjesmu pišem!

NAKON KIŠE

Sad tako je čisto
to nebo bez grijeha
po kom sunce pušta
svoje lude pse
(večer se šulja iz zakutka)
A smiješni se oblaci
nadmeću u jurnjavi
čas su maline, čas kočije
čas istrošena suza
s drvene krunice

XXXXXXXXXXXX
Privuci more do mojih nogu
pa iz azurnog oka školjaka
prospi mir
(kao jabuke iz košare)
padaju oblaci u predvečerje
Odjevena u boje, osluškujem ti riječ
Bože,
na obali (tko zna gdje)
tako je lijepo sjediti uz Tebe

LANTERNA U BOŽJOJ ŠACI

Iz kamenih se vrelih zidova
dolje, ka moru raspinjem
dok lanterna u božjoj šaci
ovom se noći tako mirno njiše
Iz vidokruga brodovi
otploviše (kažu, odavno)
Tek još posljednji oblak u sutonu
zapadom zastrašen
lanternom zapaljen
u slanoj božjoj šaci
nečujno izdiše

MOGU LI
Mogu li prijeći cestu
I donijeti ti naranđu
Umjesto srca
(tako sličnije je suncu)

Mogu li ti zaviriti iza ramena
I čuditi se
Kako divljih obzora ima
(tako sličniji su mjesecu)

Mogu li posuditi tvoje oči
I barem na tren
Vidjeti boginju u sebi
(tako sličnija sam tebi)

VIOLONČELO
Ti
si
vio
lončelo
Moja
bedra te čekaju
Prianjaju uz tebe
Izvlače jasne note
Moja ramena te ljuljaju
Prsti putuju niz tvoje ugođene kralješke
Moje violončelo, toliko moje
Da bih poželjela prestati guditi
I toliko moje, skupo i prkosno violončelo
Da bih te mogla odložiti
U kut svoga hira
Prašinom ti zasipati
Ulašteno naličje
I zauvijek
Zaboraviti
Na
Te

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“BROD ZA LUTKE” U FRANCUSKOJ

Ivan Manojlović    Pozorište, Vesti

,,KVARTET”

Predstava ,,Brod za lutke” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada biće izvedena na četvrtom međunarodnom pozorišnom festivalu teatarske asocijacije ,,Kvartet” u Francuskoj.

Predstava ,,Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović, na ovogodišnjem festivalu biće izvedena 9. marta u francuskom gradu Anseniju, saopšteno je iz SNP-a.

Predstava je dobila brojne nagrade, među kojima i šest nagrada Sterijinog pozorja.

U predstavi igraju Jasna Đuričić, Draginja Voganjac, Milica Grujičić, Radoje Čupić, Nenad Pećinar i Radovan Vujović, a muziku je komponovao je popularni muzičar Darko Rundek .

Asocijacija ,,Kvartet” je osnovana sa ciljem razmene informacija, dramskih tekstova, glumaca, reditelja i drugih teatarskih umetnika, a ta saradnja se, prvenstveno, ostvaruje kroz realizaciju Festivala ,,Kvartet”.

Asocijaciju ,,Kvartet” čine četiri evropska pozorišta: Teatar ,,Riktus” iz Ansenija (Francuska), Pozorište ,,Geza Gardonji” iz Egera (Mađarska), teatar iz Heba (Češka) i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada.

Izvor: S-media/Beta