ZABAVA NA KRATKE STAZE

Nebojša Đorđević    Knjige

Dž. K. Rouling i H. Murakami

RANG-LISTE najtraženijih knjiga u našim knjižarama minule godine otvorile su ne samo pitanje njihove objektivnosti, već i po ko zna koji put temu bestselera. Kako neke knjige postaju hitovi, šta najviše utiče da brzo stiču naklonost velikog broja čitalaca, koliko se njihov tiražni uspeh poklapa sa književnom vrednošću? Na ova i druga pitanja potražili smo odgovore od uglednih poznavalaca ne samo književnog života, već i fenomena koji se odnose na širi društveni kontekst.

Književni kritičar, univerzitetski profesor i izdavač sa dugim stažom („Nolit”, „Narodna knjiga”), dr Radivoje Mikić, kaže da, po njegovom iskustvu, postoje tri vrste bestselera - domaćih autora, stranih pisaca i knjiga za decu:

- Kad je reč o domaćim autorima za njihovu pojavu neophodna su tri uslova: provokativna tematika, dobar marketing i autorova sposobnost da svoje delo tumači na način koji je privlačan za publiku. Za strane bestselere je posebno važno da imaju temu koje nema u domaćoj književnosti i da govore o nečemu što je bar u izvesnoj meri egzotično. Kod stranih bestselera se vrlo često događa da je najefikasnija reklama koju stvaraju sami čitaoci, upućujući jedni druge na knjigu o kojoj se u javnosti baš ne govori. U novije vreme pojavio se i poseban tip bestselera. To su knjige namenjene deci i za njih je karakteristično i to što ih vrlo često podupire film, kao u slučaju romana Džoane Rouling. Najređi su bestseleri u kojima je izvor čitalačkog interesovanja umetnička novina i stvaralački eksperiment. Poslednji takav eksperiment bio je Pavićev „Hazarski rečnik”. U principu, za bestselere je vezano mnogo manipulacija i mistifikacija koje ravnopravno grade autori i izdavači. Autori da bi privukli pažnju, a izdavači da bi zaradili na knjizi.

Po mišljenju dr Vladislave Gordić-Petković, univerzitetskog profesora i esejiste, bestseleri su najčešće knjige koje se čitaju zarad opuštanja i oduška, uzimaju kao neka vrsta analgetika i anestezije, ali njihovo delovanje je kratkotrajno:

- Tajna bestselera je u klišeima i banalnostima čije ponavljanje čitalac očekuje: u tom pogledu se „Hari Poter” ne razlikuje previše od „misterioznih trilera” Dena Brauna. Najzahvalnija u tom kontekstu je večita tenzija između nauke i religije. U tu zamku hvataju se ne samo čitalac i gledalac, već i eksperti za verska i naučna pitanja. Uspeh knjiga Helen Filding i Nika Hornbija pokrenuo je poplavu komercijalne književnosti koja koketira sa strategijama kiča, ali dotiče ponekad i granice ironije ili subverzije. Fenomen „Bridžet Džouns” i takozvane „čik-lit” stavio je u pogon moderni trivijalni ep - o stresnoj svakodnevici neudate mlade žene, neurotične i haotične, sklone cinizmu i pogrešnim izborima, ili pak o umereno situiranom muškarcu koji se davno zasitio nesagledivih seksualnih mogućnosti urbanog života.
Kao primer da i umetnički roman može postati bestseler, Vladislava Gordić-Petković navodi knjigu „Strah i njegov sluga” Mirjane Novaković, koja je imala sedam izdanja. Čuda su, kaže, moguća, ali su pisci lepe književnosti danas bolno svesni onoga što priznaje i sam Murakami kad ističe: „Ja moram da se takmičim sa popularnom kulturom koja uključuje televiziju, časopise, filmove i video-igre”.

Da se vrednost dela i njihova čitanost često drastično razilaze, primećuje dr Ratko Božović, sociolog kulture:

- Reklamom, medijskim prisustvom autora i nekritičkim lobiranjem može se i prizemno delo isforsirati kao bestseler, jer je pogodilo malograđansko-snobovsku radoznalost. Nikoga nije briga što će ono „igrati” jedno leto i nikad više. U pridobijanju čitalaca od velikog su značaja i prestižne nagrade kao što je NIN-ova nagrada za roman. Značajna je po uticaju i nagrada „Meša Selimović”.

Knjige koje se najbolje prodaju po pravilu nisu najbolje knjige, kategoričan je dr Mihajlo Pantić, univerzitetski profesor, književni kritičar i pisac, sa, takođe, dugim izdavačkim iskustvom:

- Naprotiv, najbolje se prodaju knjige koje povlađuju ukusu masovne publike, a taj nikada nije bio naročito visok. Bestseler, dakle, makar uvek baratao opštim mestima, mora imati aktuelnu, intrigantnu temu, ne sme biti suviše zahtevno pisan, mora biti provokativan, mora izazivati sporenja i stalno podgrevati medijsku pažnju. Mora, jednom rečju, postati slučaj o kojem svi govore, što ne znači da su ga svi i pročitali.

Ističući da svaka bestseler-knjiga ima neku posebnost, neki razlog zbog kojeg se dobro prodaje, Pantić kaže da o tome posebno svedoče one knjige koje pravo niotkuda, i bez bilo kakve pripreme ili osmišljene medijske kampanje, pronađu svoj put do mnogobrojne čitalačke publike.

- Taj fenomen širenja glasa o knjizi od čitaoca do čitaoca nazivam kapilarnom metodom, što je ujedno i najbolja moguća preporuka. Kada publika sama od sebe, bez ikakvih spoljašnjih upliva, izabere knjigu koja se kupuje za poklon, pozajmljuje ili preporučuje prijateljima, to je najbolji i najlepši mogući način da se iz anonimnosti dođe na bestseler listu. Sve ostalo je neumoljivi zakon tržišta, koji čini da danas knjižare u svetu liče na samoposluge, svuda vam nude Rolingovu, Koelja, Gordnera, Ostera, Ladlama ili Grišama. A meni se čitaju knjige koje niko drugi ne čita, odavno znam da su bestseleri, čast izuzecima, tek uslovno književnost. Odnosno, roba koja ima formu književnosti.

REKORDER MURAKAMI

- AKO su pokazatelj uspeha tiraži, onda ćemo sa iznenađenjem konstatovati da je verovatno najprodavaniji pisac danas u svetu autor lepe književnosti a ne one komercijalne: Haruki Murakami - ističe Vladislava Gordić-Petković. - Podaci o čitanosti govore da je Murakami svojevrstan rekorder: tri i po miliona primeraka romana „Norveška šuma” prodato samo u prvoj godini nakon objavljivanja, „Kafka na obali” kupilo je gotovo pola miliona Japanaca za samo dva meseca, „Kad padne noć” za tri meseca u Velikoj Britaniji prodat u sto hiljada primeraka. Sa jedanaest objavljenih romana na četrdeset jezika i tri kontinenta, Murakami je jedini kultni pisac danas u svetu. A, kako podaci govore, i kod nas.

KIČ TVOREVINE

- Pisac koji je stigao do bestselera ima razloga da se uplaši jer se mora upitati kako ga je to zapalo - kaže Ratko Božović. - U kič društvu najviše imaju mogućnosti da postanu bestseleri kič tvorevine! Pisac u modi mora znati da je svaka moda prolazna kao letnja kiša. Mislim da je kod nas, pored Harija Potera, bio najupečatljiviji bestseler Koeljov „Alhemičar”. Danas su najčitanije knjige Harukija Murakamija, Tonija Parsonsa i Haleda Hoseinija. Za popularnost ovih autora markenting je učinio svoje.

Izvor: Večernje Novosti D. Bt. - D.B.M.

PRONAĐENA MONEOVA SLIKA

Aleksandra Radovanović    Vesti

Moneova “Plaža u Purvilu”

VARŠAVA - Poljska policija pronašla je sliku velikog francuskog impresioniste Kloda Monea “Plaža u Purvilu”, ukradenu pre više od devet godina u Poznanju, i privela muškarca osumnjiničenog za krađu.
Jedina Moneova slika u državnim zbirkama u Poljskoj ukradena je septembra 2000. godine iz Nacionalnog muzeja u Poznanju.

Ulje na platnu, dimenzija 60dž73 centimetra, naslikano 1882. godine, bilo je isečeno iz rama i zamenjeno kopijom.

Lopov je uhvaćen u mestu Olkuš, na jugu Poljske, prenele su svetske agencije, navodeći da je delo bilo dobro čuvano i da nije pretrpelo vidna oštećenja.

Izvor: Večernje novosti / Tanjug

BERTOLD BREHT - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca i kompletna pozorišna ličnost: pisac teoretičar, organizator pozorišnog života, reditelj. Razvijajući svoju teoriju “epskog teatra”, trezvenog, suprostavljenog tradicionalnom, Breht je pokrenuo kontroverzne rasprave koje i danas traju, a njegove drame ne silaze sa scene velikih pozorišta sveta.

Najznačajnija dela:

* Majka hrabrosti i njena deca (1949)
* Dobri čovek iz Sečauna (1953)
* Kavkaski krug kredom (1954)

Pored ovih drama poznati su mnogu poučni komadi, lirski intonirani i zbirke stihova:

* Domaće propovedi (1927),
* Lidovi, pesme, horovi (1934), kao i roman
* Roman za tri groša (1934)

SEĆANJE NA MARIJU A.

U senci šljive vreme stalo tiho,
Bio je plavi septembarski dan
I bledu, mirnu dragu ja sam njiho
U zagrljaju, kao tihi san
Na letnjem nebu ležao je meko
Nad nama oblak. Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko
Taj oblak. Posle nije bio tu.

Dani su prošli, meseci protekli,
Niz reke plovi i dobro i zlo.
možda su ljudi šljive sve posekli,
A pitaš li, da l’ beše ljubav to?
Ja ću ti reći: ne sećam se ničeg,
Pa ipak, znam šta misliš, znam to, da,
Al’ stvarno više ne znam njeno lice,
Znam samo još: poljubio sam ga.

Prevod: Ivan Ivanji

MOJ BRAT JE BIO PILOT

Moj brat je bio pilot.
Jednog dana dobio je kartu
Spakovao je kofer i
otputovao na jug.

Moj brat je osvajač.
Našem narodu nedostaje prostor.
A osvojiti nebo i zemlju
naš je vekovni san.

Prostor koji je moj brat osvojio
leži u Kvaderama masivu
dug je metar i osamdeset
i dubok metar i pedeset.

 

 

OVACIJE ZA “TOSKU”

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

 

LjUBITELjI opere u novu godinu po julijanskom kalendaru ušli su uživajući u tradicionalnom gala koncertu u Narodnom pozorištu, tročasovnom spektaklu koji je u sredu uveče, prvi put, potrajao tačno do ponoći.

Spekatkl je uveličan nastupom legendarne Radmile Bakočević. Popularne arije i duete iz poznatih opera i opereta, kao i napolitanske pesme izveli su solisti i Hor Opere, čijim su orkestrom dirigovali Johanes Harnajt, Zorica Mitev-Vojnović, Dejan Savić, Ana Zorana Brajović i Đorđe Pavlović. Novogodišnji gala koncert i ove godine je osmislila operska rediteljka Ivana Dragutinović Maričić, a pevači su nastupili okruženi scenografijom Aleksandra Zlatovića.

Tokom obe pauze publiku je dočekalo iznenađenje u vidu Ansambla narodnih igara i pesama “Kolo”, čiji su članovi sa svojim atraktivnim koreografijama razveselili goste u holovima pozorišnog zdanja na Trgu republike.

Gost koncerta bio je proslavljeni bugarski tenor Rumen Dojkov, dugogodišnji prvak Opere u Sofiji, koji je osamdesetih godina prošlog veka bio čest i rado viđen gost Opere Narodnog pozorišta. Na radost beogradske publike, 2003. godine je posle desetogodišnje pauze započeo novu seriju gostovanja, ulogom Manrika u Verdijevom “Trubaduru”, na predstavi kojom je obeleženo devet decenija od prvog izvođenja ove opere na sceni našeg nacionalnog teatra.

Dojkov se sinoć Beograđanima predstavio i sa arijom Kavaradosija iz “Toske”, ali je najveće aplauze pobrao duet Toske i Kavaradosija, koji je predstavljao i najiščekivaniji, a svakako i najemotivniji trenutak sinoćnjeg koncerta. Uz gosta iz Bugarske kao naslovna junakinja Pučinijeve opere nastupila je naša operska diva Radmila Bakočević, primadona Opere na čijoj je sceni nizala nezaboravne role tokom punih pola veka, da bi na njoj sinoć zablistala posle šest godina pauze.

“TAMO DALEKO”

BUGARSKI umetnik koji sa uspehom nastupa širom sveta kandidovao se i za “Ginisovu knjigu rekorda” otpevavši ulogu Radamesa u “Aidi” čak 43 puta za 46 dana turneje. Upravo u ovoj roli videla ga je sinoć publika u Narodnom pozorištu, gde je sa Natašom Jović-Trivić nastupio u duetu Amneris i Radamesa, pred samu završnicu koncerta - omiljenu “Tamo daleko” u izvođenju solista i Hora Opere.

Izvor: Večernje novosti M. Mirković

ODLAZAK LEGENDE NOVOG TALASA

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

In memoriam - Erik Romer

Reditelj, scenarista i filmski kritičar Erik Romer, jedan od rodonačelnika francuskog novog talasa, urednik legendarnih „Filmskih svezaka” („Cahiers du cinema”), autor čiji filmovi plene jednostavnošću, nezaboravnim predelima, impresivnim junacima koji najčešće negde putuju vozom, biciklom ili šetaju i njihovim dugim dijalozima, preminuo je u 90. godini života.

Rođen je 1920. godine u Nansiju kao Jean Marie Maurice Scherer, a umetničko ime Erik Romer sklopio je od imena reditelja Erika fon Štrohajma i pisca Saksa Romera. Prvi igrani film „U znaku lava” snimio je 1959. godine, a poslednji romantičnu dramu „Ljubav Astre i Seladona” 2007. godine. Filmom se bavio više od pola veka, a snimio je ukupno oko 50 dela. Karijeru je počeo kao novinar i profesor književnosti. Prvi kratki film snimio je 1950, a naredne godine sa Žakom Rivetom i Žan-Likom Godarom počeo je da piše za kultni časopis „Filmske sveske” (smatran biblijom novog talasa), čiji je urednik bio od 1956. do 1963. godine.

Filmom „Moja noć kod Mod” zabeležio je prvi veliki međunarodni uspeh. Film je nominovan za „Oskara” kao najbolji strani film i za najbolji scenario. Ostvarenjem „Klerino koleno” postigao je veliki uspeh u San Sebastijanu. Za film „Paulina na plaži” (1983) osvojio je „Srebrnog medveda” na Berlinskom festivalu, a za film „Zeleni zrak” (1986) „Zlatnog lava”. Na venecijansklog Mostri dobio je i „Zlatnog lava” za životno delo 2001. godine. Umetnički kredo iskazao je sentencom da on ne istražuje akcije nego misli svojih junaka, ali i priznanjem da mu je uzor klasični stil romana.

Izvor: Blic Online V.M.