LISTA NAJPRODAVANIJIH BEZ PROMENA

Nebojša Đorđević    Knjige

Na prvom mestu liste najprodavanijih knjiga u decembru 2009. godine koju jeobjavila virtuelna Knjizara.com nalazi se roman Ljiljane Habjanović Đurović ,Voda iz kamena”.

Ta kniga je trenutno najveći hit pošto se našla i na prvom mestu liste bestselera 16 knjižara Medija-IPS.

Na drugom mestu se našao ,,Doktor Aron” Vuka Draškovića koji je u novembru bio na skromnom 13. mestu ali zatim je usledilo nekoliko medijski veoma dobro propraćenih promocija kao i saopštenje da se našao među 15 romana u širem izboru za NIN-ovu nagradu i to je uticalo na naglo povećanje interesovanja čitalaca.

U istraživanje Knjizare com je u decembru bilo uključeno osam beogradskih knjižara: ,,Beopolis”, ,,Dereta”, ,,Mamut”, ,,Plato”, ,,Stubovi kulture”, ,,B92 Shop”, SKC, ,,Delfi”, Klub knjižara Madlenianum; ,,Teatar” i ,,Agora” iz Zrenjanina, ,,Danilo Kiš” iz Subotice, Knjižara Kulturnog Centra iz Šapca, ,,Kultura” iz Banja Luke i knjižara ,,So” iz Herceg-Novog.

Svetski hit ,,Izgubljeni simbol” Dena Brauna koji je u novembru bio na drugom mestu pao je na treće, ali treba očekivati da će interesovanje da se nastavi još nekoliko meseci a to znači da će se zadržati na listi bestselera.

,,Hoću da mi se nešto lepo desi odmah” kultnog pisca mladih Marka Vidojkovića je u odnosu na novembar skliznuo za jedno mesto pa je sada na četvrtom, ali bitno je da VIdojković ne prestaje da fiascinira određeni sloj čitalaca već više od tri godine.

Isti je slučaj je i sa Paolom Koeljom koji već više od jedne decenije ima verne čitaoce u Srbiji i tako se svaki njegov roman pa i najnoviji ,,Pobednik je sam” prodaje i bez medijske pažnje i sada je na petom umesto na sedmom mestu gde je bio u novembru.

Haled Hoseini i njegova dva romana ,,Lovac na zmajeve” i ,,Hiljadu čudesnih sunaca” nezaobilazni su na listama bestselera otkako su se pojavili.

Dve knjige ,,Koliba”, Vilijama Janga i ,,Tajna”, Ronde Bern sigurno su pozicionirane na listi (sedmo i osmo mesto) i teško će se naći objašnjenje za njihovu popularnost osim da obe u kriznim vremenima nude utehu i nadu određenom sloju čitalaca koji veruju u neke više sile.

,,Tesla, portret među maskama” Vladimira Pištala koji je januara 2009. godine osvojio NIN-ovu nagradu i u decembru se još držao na listi hitova, ali na devetom mestu. Već u januaru bi mogao i da siđe sa liste pošto stiže novi laureat ove, još uvek najuticajnije, književne nagrade u Srbiji.

Na donjem delu liste od 11 do 20 mesta uglavnom su knjige koje su tokom prethodnih meseci imale pozicije i među prvih 10 a jedine ,,pridošlice” su novi roman Ruiza Safona ,,Marina” (13. mesto) pisca koji je sa ,,Senkom vetra” i ” Igrom anđela” osigurao prepoznatljivost kod srpskih čitalaca, i ,,Metro 2033″ Dmitrija Gluhovskog koji je stigao sa preporukom da je njačitaniji roman u Rusiji.

Izvor: B 92

PRISLIJEV ROĐENDAN

Aleksandra Radovanović    Kultura, Muzika, Vesti


75. RODJENDAN

Da je živ, populari američki rok pevač Elvis Prisli danas bi napunio 75 godina, a njegovi i dalje veoma brojni obožavaoci obeležiće Prislijev rodjendan mnogim manifestacijama koje će biti održane u Americi, ali i širom sveta.

Za milione obožavalaca, Kralj roka čije je pravo ime Aron Elvis Prisli, još je živ i njegov će rodjendan biti dostojno proslavljen u SAD, ali i u čitavom svetu kao da nije preminuo, u 42. godini.

“Elvis je i dalje popularan u celom svetu, a njegovi poštovaoci i obožavaoci i ove godine okupiće se povodom njegovog rodjendana u Grejslendu”, izjavila je porparolka Prislijevog imanja u Tenesiju, gde će biti održane mnoge svecanosti.

Bivša Prislijeva žena Prisila i kćeka jedinica Lisa Mari Prisli seći će rodjendansku tortu na travnjaku u Grejslendu koji se od 2006. godine vodi kao istorijski spomenik i koji svake godine obidje oko 600.000 posetilaca.

Kako prenose strani mediji, u Memfisu je ove godine 8. januar proglašen za “Dan Elvisa Prislija” i tim povodom biće održani brojni koncerti i izložbe. Klubovi Prislijevih fanova predvideli su slične dogadjaje u Tokiju, Londonu i Parizu.

“Elvis je jedan od retkih ljudi koji su umeli da sruše kulturne granice”, izjavio je tim povodom organizator izložbe u Prislijevu čast u Klivlendu, Ohajo.

Trideset i dve godine posle smrti, kada ga je pokosio srčani udar, Elvis je još važna figura u kulturi, izjavila je Erika Dos, profesor američkih studija na univerzitetu u Indijani.

Elvis je svoj prvi doprinos roku dao hitom “Heartbreak Hotel” iz 1956. godine. Neodoljive harizme, on je za sobom povukao posleratnu generaciju koja nije prihvatala konvencije.

“Bio je neverovatno lep i svesno i odlučno je srušio seksualne tabue 50-ih godina. Privlačnim su ga smatrale kako žene tako i muškarci”, rekla je profesorka Dos, autorka knjige “Elvis kultura: Obožavaoci, vera i imidž”.

Rodjen u skromnoj porodici 8. januara 1935. u mestu Tupelo, na jugu Misisipija, Elvis je ušao u legendu kao siromah koji je uspeo, kao belac koji je pevao kao crnac i kao pravi seks simbol.

Uz pop ikonu Majkla Džeksona, preminulog 2009. godine, Elvis Prisli je pevač koji je prodao najveći broj ploča na svetu (blizu milijardu). Pored muzike bavio se i filmom u kojima je ostvario tridesetak uloga.

“On je do te mere u središtu našeg muzičkog rečnika, on je DNK naše muzike”, rekao je povodom Elvisovog rodjendana Džef Melnik, profesor američkih studija na univerzitetu Babson u Masačusetsu.

Njegovu ogromnu popularnost ne uzrokuje njegova preuranjena smrt, ocenio je profesor podsećajući da se Prisli pred kraj života borio protiv gojaznosti, zavisnosti od lekova i depresije.

“Ono što je ostalo su neverovatni snimci umetnika koji je radio stvari koje se niko pre njega nije usudio da uradi. Jednostavno je bio jako dobar i to je sve”, kazao je on.

Medju najvećim hitovima Elvisa Prislija svakako su pesme “All shook up”, “Don’t be cruel”, “Love me tender”, “Are you lonesome tonight”, “It’s now or never”, “Can’t help falling in love”, “Little sister”, “Viva La Vegas”, “Suspicious mind”, “In the ghetto”, “Always on my mind” i mnoge druge.

Izvor: S - media/Tanjug

U IZRAELU OTKRIVEN NAJSTARIJI HEBREJSKI TEKST

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti


Tekst je ispisan mastilom na glinenom trapezoidu

Najstariji tekst na hebrejskom jeziku iz 10. veka pre nove ere, koji je nedavno dešifrovao izraelski profesor Univerziteta u Haifi, baca novo svetlo na period u kome je Biblija mogla biti pisana, javljaju danas izraelski mediji

Značaj ovog otkrića odnosi se na činjenicu da su bar neki bibljski tekstovi sastavljeni stotima godina ranije od datuma koji se danas predstavljaju u istraživanju i da je kraljevina Izrael već u to vreme postajala. Tekst je ispisan mastilom na glinenom trapezoidu veličine 15 sa 16,5 centimetra, a pronađen je kraj doline Ela pre godinu i po.

Profesor Geršon Galili utvrdio je da je to rana forma hebrejskog, koja sadrži korene uobičajene za taj jezik ali vrlo retke u ostalim semitskim jezicima.

Tekst koji se odnosi na robove, udovice i siročad je tipičan za bliblijski ali reflektuje ideje za koje se praktično nije čulo u okolnim kulturama, piše izraelska štampa. Galil kaže da otriće dovodi u pitanje aktuelnu teoriju na osnovu koje se smatra da Biblija nije mogla biti pisana pre 6. veka pre nove ere, jer do tada nije bilo hebrejskog pisma. Uz to, kako kaže profesor, tekst je nađen u maloj zajednici, što znači da je pisara bilo čak i tamo i da je hebrejsko pismo bilo dovoljno razvijeno da se njime ispiše složeni tekst poput biblijskog.

Deseti vek pre nove ere bio je period u kome je vladao kralj David. Kada je tekst pronađen postavljalo se pitanje da li je to zaista hebrejski ili neki drugi lokalni jezik. Međutim, sadržaj je, kako se pokazalo, specifičan za hebrejsku kulturu.

“Taj tekst koristi glagole karakteristične za hebrejski kao što je avad, radio, koji se retko koriste u drugim regionalnim jezicima.

Posebno reči koje se pojavljuju u tekstu kao što su almanah, udovica, su specifični za hebrejski i pišu se drugačije u drugim lokalnim jezicima,” rekao je profesor Galil.

Izvor: Press Online

ANA AHMATOVA - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

AHMATOVA, Ana,pravo ime Ana Andrejevna Gorenko, rus. Pjesnikinja; r. 1889, u. 1966. U književnosti prije Revolucije nosilac akmeizma. Izrazito lirski talenat. Poezija osnovana na jedinstvu naivnosti i iskusnosti, čuvstvenosti, snažnih osjećaja i patetike u suzdržanim i konciznim oblicima. Procvat njene lirike pada u vrijeme Revolucije, a poslije nastaje zastoj sve do njezina novog uspona, pedeserih godina.

Zbirke pjesama: Večer; Bijelo jato; Trputac; Anno Domini MCMXXI; Iva; Poema bez heroja (1940-62).

*

Grčih ruke ja pod tamnim velom …
”Od čega si danas bleda, čega?”
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.
Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: ”šala sve je.
Ako odeš - ode život moj.”
Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: ”Na promaji ne stoj”.

*

Pismo moje, mili, ne cepaj
Pročitaj ga dragi, i pazi:
Neću više da budem nepoznata
Tuđinka što te sreta na stazi

*

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica …
Ali, kao pre, dajem vreo zagrljaj
I strah nosim sred velikih zenica
Pismo moje ne cepaj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske

1912

*

Samo u voljene postoji molba
A nevoljena molbe prezire
Tako sam srećna što ovde voda
Pod bezbojni led zamire
I ja ću stati - Hristose, sačuvaj -
Na taj krov svetli, lomljivi
A ti pisma moja popričuvaj
Da bi nam potomci presudili
Da jasnije, i sasvim javno
Tvoj hrabri um pred njima sine
Zar u biografiji tvojoj slavnoj
Može i biti neke beline?
Tako je slatko zemaljsko piće
Gusto je ljubavi mreža satkana
Jednom, valjda, u udžbeniku biće
Stranica i o meni pročitana
A kad đaci čuju priču što dira
Nek se, ako hoće, osmehnu lukavo
Kad mi već ne daš ljubavi i mira
Daruj me svojom gorkom slavom

1913.

*

Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo - bela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mesečinu leti ogromna ptica
Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa
Koliko snage imaju oni
što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
Čak ni kad čujem da me zove.

1913.

*

Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne bi pevala o prošlosti
O zalasku uđe u moju sobicu:
”Voli me, smej se, piši stihove!”
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenje
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene

1914.

*

Kukavicu priupitah
Koliko mi još ostade
Borova šuma se zanjiha
Žuti zrak u travu pade
Ni jednog zvuka u gustišu
Idem smelo
A prohladni vetri njišu
Vruće čelo

1919.

 

NOVI ROMAN NOBELOVCA KUCIJA

Miroslav Mladenović    Knjige, Vesti

Izdavačka kuća ,,Paideia” iz Beograda priprema za ovu godinu srpski prevod novog romana nobelovca Džona Kucija ,,Letnje doba”, koji je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu za 2009. godinu.

Biće objavljen i roman ,,Poslednji nestašluk” francuske književnice Ane Gavalde, novi roman belgijske spisateljice Ameli Notomb ,,Prinčevska povlastica”, kao i pripovetke Ljudmile Ulicke ,,Ljudi našeg cara”.

,,Paideia”, takođe, priprema romane poljskih pisaca Vitolda Gombrovića ,,Pornografija” i Olge Tokarčuk ,,Bjeguni”.

Najavljene su i knjige eseja Umberta Eka ,,Kazati gotovo istu stvar”, Erika Orsena ,,Putovanje u zemlju pamuka” i Alesandra Barika ,,Varvari”, kao i pesničke knjige: poema ,,Bog” Viktora Igoa i izbor iz savremene brazilske poezije ,,Osam brazilskih pesnika”.

U ,,Paideinoj” filozofskoj biblioteci ove godine bće objavljena još dva dela antičkog mislioca Aristotela ,, O nebu O nastajanju i propadanju. ” i ,,O duši. Parva naturalia”.

Izvor: B 92