OBJAVLJEN NABOKOVLJEV NEDOVRŠENI ROMAN

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

“The Original of Laura”, nedovršeni roman ruskog književnika Vladimira Nabokova, objavljen u Rusiji. Dmitrij Nabokov, sin ruskog pisca, oklevao da objavi očev roman pošto je književnik pred smrt zahtevao da se roman spali.

Vladimir Nabokov

Nedovršeni roman ruskog književnika Vladimira Nabokova “The Original of Laura”, koji je 17. novembra istovremeno objavljen u Londonu i Njujorku, danas je pušten u prodaju u Rusiji.

“Ovo je veoma značajan događaj za sve poštovaoce ovog velikog pisca, ali i za sve Ruse”, rekla je Tatjana Ponomarjova, direktorka sanktpeterburškog muzeja posvećenog Nabokovu.

Dmitrij Nabokov, sin ruskog pisca, dugo godina je oklevao da objavi očev roman pošto je književnik pred smrt, 1977. godine, zahtevao da se roman spali.

“Šta je ispravnije: poštovati poslednju želju pisca ili pružiti čitaocima priliku da upoznaju to delo? Ja ne znam”, rekao je Boris Averin, profesor književnosti na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, rodnom gradu Vladimira Nabokova.

Ipak je dodao da je zadovoljan što je Nabokov sin doneo odluku da roman objavi.

Prema mišljenju stručnjaka Sergeja Kibalnika, “svaka Nabokovljeva reč nama je dragocena i zato je objavljivanje romana velika sreća, to je kao da smo našli blago”.

Ruska izdavačka kuća Azbuka-klasika predstavila je dva izdanja romana - jedno je namenjeno široj čitalačkoj publici, dok je drugo pušteno u prodaju uz engleski tekst i fotografije 138 kartica na kojima je Nabokov napiso “The Original of Laura”.

Nabokov, rođen 1899. godine, emigrirao je sa roditeljima u Englesku posle Oktobarske revolucije. Živeo je u Nemačkoj i Francuskoj, a u SAD se preselio 1940. godine.

Proslavio se 1955. romanom “Lolita” o ljubavi sredovečnog muškarca i maloletnice.

Izbor: RTS

PRVA STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE U SRBIJI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Pančevo prvo uradilo Strategiju kulturnog razvoja za period 2010-2015. godina

Pančevački Muzej - i zaposleni u njemu željno dočekali Strategiju razvoja

Pančevo - Posle višemesečnog rada tima radnika u kulturi, dve konferencije, nekoliko radionica i mesec dana javne rasprave, Pančevo je ovih dana, prvo u Srbiji, dobilo Nacrt strategije kulturnog razvoja grada za period 2010-2015. godina. Kao osnova za izradu Strategije poslužila je „Nacionalna strategija pridruživanja EU” iz juna 2005.

Kako kaže Nemanja Rotar, gradski odbornik zadužen za kulturu, tokom rada na ovom dokumentu, koji je trajao od oktobra 2008, bilo je problema, a najveći se dogodio početkom ove godine kada je, zbog smenjivanja direktora jedne kulturne ustanove u Pančevu, od osam članova tima za izradu strategije, njih pet podnelo ostavku. Bio je to, kako su obrazložili, gest uperen protiv stranačkog upliva u kulturu.

Da bi se došlo do relevantnih podataka i želja kulturnih radnika i građana Pančeva, anketirana su 382 lica, među kojima su 52 kulturna poslenika. Aktivno je u dopunjavanju i korigovanju Strategije, pored ovih, učestvovalo još oko 150 osoba. Interesantno da je najveći broj anketiranih, izražavajući želje, na prva mesta stavio održavanje festivala, negovanje tradicija i zaštitu kulturne baštine. Na osnovu dobijenih rezultata i sopstvenih zaključaka, tim je u strategiji predložio oko 200 mera koje bi u narednih šet godina valjalo primeniti kako bi se unapredila oblast kulture na teritoriji grada Pančeva.

Izrada prve strategije kulturnog razvoja u Srbiji bila je komplikovana i zbog veoma razuđenog sistema organizacije kulturnih ustanova. Na teritoriji grada postoji devet seoskih domova kulture, 15 ustanova kulture i čak 60 udruženja i neformalnih grupa koje se bave kulturnim stvaralaštvom.

Grad Pančevo za kulturu izdvaja mnogo veći deo budžeta, no što je to slučaj u državi. Od 2001. do 2009. taj procenat je varirao od 4,52 do 7,92 odsto. Većnik Rotar kaže da u Pančevu oduvek nije najveći problem bila količina novca izdvojena za kulturu, već način njegove raspodele, pa je bilo nužno ovome u Strategiji posvetiti posebnu pažnju.

Izvor: Politika M. Šašić

GIJOM APOLINER - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Gijom Apoliner, (Rim 26. avgust 1880. - Pariz 9. novembar 1918), legendarni i kontroverzni francusko -italijanski pisaci dramaturg, poljskog porekla. Rodio se kao Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, ali je promenio ime.

Majka mu je poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki, a otac mu je navodno italijansko - švajcarski diplomatakoji ga nikad nije priznao.

Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Učesnik je svih pokreta avangarde, jer se nakon završetka školovanja uputio u Pariz, gde postaje ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, gde je pogođen u glavu. Poslat je na oporavak, ali je neprestano stvarao stvarao, postavivši svoju dramu “Sisa Tiresijina”. Pisao je pesme i prozu.

Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke “Alkohol” i posthumno objavljeni “Kaligrami” gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana “Jedanaest hiljada buzdovana” (Les onzes milles verges).

Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Bio je optužen za krađu Mona Lize, ali je oslobođen optužbi. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata , sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice.

 

MOST MIRABO

Ispod mosta Mirabo teče Sena
I ljubav naša
Zar je sve uspomena
Patnja uvek radošću beše ispraćena
Sve nose dani osim mene
Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Licem u lice za ruke se držeći
Stojimo dok ispod
Mosta od ruku prolazeći
Val teče umoran od pogleda večnih

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Ljubav nam odlazi s vodom sto mrmori
Odlazi ljubav
O živote spori
A naša se nada razbuktava gori

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Protiču dani protiču vremena
Proslost je mrtva
Ljubav neoživljena
Ispod mosta Mirabo teče Sena

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene


LJUBAV, PREZIR, NADANJE

Privinuo sam te na svoje grudi kao golubicu
što je devojčica i ne sluteći guši
Privinuo sam te sa svom tvojom lepotom
s tvojom lepotom bogatijom no što su bila
sva nalazišta zlata Kalifornije u doba
zlatne groznice
I ispunio sam svu želju tvojim osmehom
tvojim pogledima i tvojim treperenjem
I savladao sam šta više zavladao sam tvojim ponosom
Dok te držah tako privijenu i dok si ti podnosila nad
sobom moju moć i moje vladanje
I već sam poverovao kako te svu stekoh ali to
je bila sam obmana
I sad živim sličan Iksionu što je milovao avet
oblaka oblikovanu na sliku i priliku one
što je zovu Herom ili još bolje nevidljivom Junonom
Jer ko može da uhvati ko može da obumji oblak
ko može svoju ruku staviti na prikazu
I kako se duboko vara onaj što još uvek misli
da je svoje ruke ispunio nebeskim plavetnilom
Već sam poverovao kako ti oduzeh svu tvoju lepotu
a stekao sam samo tvoje telo
Ali tvoje telo - jao! nije večito
I zatim telo je tek za uživanje
no ono je bez ljubavi
I sad eto uzalud pokušavam
da dotaknem tvoju nevidljivu dušu
Jer ona beži i svuda mi izmiče
kao klupko guja
što se raspliće




OBNOVA ZDANJA GALERIJE MIĆE POPOVIĆA

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Jedna od najlepših starih zgrada u Loznici, u kojoj je Galerija Miće Popovića - stalna postavka slika, koje je umetnik odabrao i poklonio rodnom gradu pre dve decenije, obnavlja se sredstvima iz gradske kase i Ministarstva ekonomije.

U Loznici se obnavlja jedna od najlepših starih zgrada u kojoj je Galerija Miće Popovića - stalna postavka slika, koje je umetnik odabrao i poklonio rodnom gradu pre dve decenije, kasnije upotpunjena delima njegove supruge Vere, takođe značajnog likovnog stvaraoca.

Direktorka Centra za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici Dajana Đedović potvrdila je da je, posle odlaganja planiranih radova, zbog nedostajuće dokumentacije, počelo obnavljanje starog zdanja u kome se nalazi Galerija.

Ocenila je da obnavljanje nekadašnje kuće Marjana Katića u centru Loznice, objekta koji obeležavaju određene arhitektonske osobenosti, zbog čega je zaštićen kao spomenik kulture, ima širi značaj za kulturu u Jadru i našu kulturu opšte.

Projekat obuhvata građevinske intervencije, zamenu krova, obnavljanje fasade i druge radove, u vrednosti 3.600.000 dinara, a novac su u jednakim iznosima obezbedili Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - Sektor za turizam i grad Loznica, navela je Đedovićeva.

Najveći deo posla obaviće se tokom zime

Očekuje se da će, uprkos dvomesečnom odlaganju početka radova, najveći deo posla moći da bude obavljen tokom zime, budući da se planira zamena krova u ovoj nedelji, dok će radovi na fasadi tog starog zdanja morati da budu obavljeni sledećeg proleća.

Galerija - legat, za koju je umetnik odabrao 20 svojih slika, 18 grafika, dve mape sa grafikama i dva crteža, knjige o njemu i one koje je on pisao o slikarstvu, otvorena je 28. oktobra 1989. godine, a prethodno je Popović proglašen za prvog počasnog građanina Loznice.

Tri godine kasnije, Gelerija, koja deluje u okviru Centra za kulturu, upotpunjena je sa šest dela slikareve supruge Vere, takođe istaknutog likovnog stvaraoca i nekim ličnim predmetima slikara, a smeštena je u centru grada, u ulici Jovana Cvijića.

Popović je rođen u Loznici 12. juna 1923, a umro je u Beogradu 22. decembra 1996. godine. Bio je član SANU, jedan od naših najvećih slikara 20. veka i svestrani stvaralac - od filmske režije, scenografije, likovne estetike i književnosti do niza drugih umetničkih disciplina.

Izvor: RTS

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈEКТА „КОРЕНИ ЕВРОПСКОГ ХРИШЋАНСТВА - У СУСРЕТ ОБЕЛЕЖАВАЊУ 2013. ГОДИНЕ”У ГАЛЕРИЈИ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊАЖЕВАЦ

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

У среду 02.12.2009. године у 19 часова у Галерији Завичајног музеја Књажевац бићe представљена презентација пројекта „Корени хришћанства - у сусрет обележавању 2013. године” .

Носилац овог значајног пројекта, који ће се реализовати у више градова источне и југоситочне Србије је Народни музеј Зајечар. Циљ пројекта је да се адекватно и благовремено отпочне са припремама за обележавање јубилеја поводом 1700 година хришћанства.

Покровитељ је Швајцарски културни програм за земље Западног Балкана, а реализује се преко пројекта „Златни рудник” чији је носилац ОГИ Ниш. Виртуелној презентацији пројекта у Књажевцу, који је један од учесника пројекта, претходила је презентација у Зајечару, Нишу и другим градовима у којима се пројекат реализује.

Аутор презентације је директор Народног музеја Зајечар Бора Димитирјевић, а њен циљ је да укаже на порекло римских царева и њихов директан утицај на историју хришћанства.