POZORIŠTE NA TERAZIJAMA OBELEŽAVA 60 GODINA RADA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Pozorište, Vesti

PROSLAVA 23. DECEMBRA

Teatar koji je danas jedino muzičko pozorište ne samo u Srbiji nego i na Balkanu, nekoliko puta je menjao ime. Osnovan je 1949. godine kao Humorističko pozorište.

Od 1954. naziv se menja u Beogradska komedija, a od 1959. godine, spajanjem sa Beogradskim dramskim, postaje Savremeno pozorište, koje je predstave izvodilo na dve pozornice - Sceni na Crvenom krstu i Sceni na Terazijama.

U sezoni 1975/76. ovaj teatar ponovo postaje nezavisan i dobija svoj sadašnji, prepoznatljivi naziv - Pozorište na Terazijama.

Zbog temeljne rekonstrukcije matične zgrade na Terazijama, predstave su se od 1991. do povratku u svoju zgradu 2005. godine igrale na sceni Teatar T, u Domu kulture “Vuk Karadžić”.

U proteklih šest decenija Pozorište na Terazijama bilo je kuća u kojoj su radili neki od najpoznatijih glumaca svog vremena, kao što su Branka Mitić, Željka Rajner, Dragutin Dobričanin, Miodrag Petrović Čkalja, Mića Tatić, Vesna Predojević, Tanja Bošković, Dragica Maksimović, Rade Marjanović.

U aktuelnom periodu zvezde ovog pozorišta su Ivan Bosiljčić, Mina Lazarević, Nikola Bulatović, Jelena Jovičić, Slobodan Stefanović…

U prvih 20 godina, repertoar Pozorišta činile su operete i komedije, a 60-ih godina prošlog veka počinju da se izvode i prvi brodvejski komadi. Pamte se “Oklahoma” (1966), “Priča iz zapadnog kvarta” (1968), “Poljubi me, Kato” (1969).

Danas je Pozorište na Terazijama pozicionirano kao autentična institucija kulture, sa četiri umetnička ansambla (dramski, baletski, horski i orkestarski), čije predstave mesečno pogleda više od 7.000 ljudi.

Na repertoaru se nalaze hit produkcije “Cigani lete u nebo”, “Briljantin”, “Čikago”, “Maratonci trče počasni krug”, “Neki to vole vruće”, “Kabare”..

Na sceni “Milenko Zablaćanski”, nazvanoj po tragično preminulom prvaku ovog teatra, realizuju se kabaretske predstave.

Novine u repertoarskoj politici, koje se sprovode od 2000. godine, rezultirale su prvoklasnim produkcijama mjuzikla, dolaskom poznatih svetskih koreografa u pozorište, kao što su Čet Voker i Džoe Alegado, kao i stvaranjem novog žanra - baletskih predstava, od koji je “La Kapinera” osvojila nekoliko važnih nagrada.

Poslednjih godina Pozorište na Terazijama realizuje uspešan koncept audicija za svoje nove predstave i na taj način daje jednaku šansu svim zainteresovanim umetnicima, a naročito mladima, da postanu deo dramskog, baletskog, horskog ili orkestarskog ansambla.

Na Dan pozorišta - 23. decembra biće promovisana monografija pozorišta posvećena jubileju.

Izvor: S media/ Tanjug

DE NIRO I DIKAPRIO U ČAST SKORCEZEA

Ana Čizmar    Film, Vesti

Los Anđeles - Robert De Niro i Leonardo DiKaprio govoriće u čast Martina Skorsezea na dodeli Zlatnih globusa u januaru. Dvojica glumaca koji su često sarađivali sa Skorsezeom, uručiće reditelju nagradu “Sesil Be DeMil” na 67. ceremoniji dodele Zlatnih globusa. To priznanje de dodeljuje za izuzetan doprinos industriji zabave.

Među ranijim dobitnicima su Stiven Spilberg, Voren Biti, Entoni Hopkins i Majkl Daglas. Zlatni globusi koje dodeljuje udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu, biće uručeni 17. januara na ceremoniji u Beverli Hilton hotelu, a televizija En-Bi-Si će uživo prenositi svečanost.

Izvor: S media / Beta

MILAN DEDINAC - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Milan Dedinac (1902 - 1966) je srpski pisac i pozorišni kritičar, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne “Politike”, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (”Od nemila do nedraga”, “Malo vode na dlanu”, “Pozorišne kritike”).

.Najizrazitiji lirik među nadrealistima. Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo. Skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi Od nemila do nedraga (1957).

1902. Rodjen je u gradjanskoj porodici.

1915. Evakuisan je sa drugom srpskom decom u Francusku posle povlacenja sa vojskom iz Srbije.

1916-1918. Bio je gimnazijalac u Vilfransu i Kanu.

1921. Maturirao je u Beogradu, a zatim je proveo krace vreme u Parizu.

1922. Sa M. Ristićem i D. Timotijevicem uredjivao je casopis Putevi. Objavljivao je poeziju u Hipnosu.

1924-1925. Sa R. Petrovicem, D. Maticem i M. Ristćem bio je u urednistvu casopisa Svedočanstva.

1926. Objavio je poemu Javna ptica sa fotomontažama.

1927. Diplomirao je francuski jezik na Filozofskom fakulteu u Beogradu.

1929-1930. Bio je dopisnik lista Politika iz Pariza.

1930. Stao je iza nadrealistickog manifesta objavljenog u almanahu, gde je objavio poemu “Plamen bez smisla” i “Otvoreno pismo”.

1931-1941. Radio je kao urednik, a kasnije i glavni urednik Politike.

1937. Objavio je knjigu pesama Jedan covek na prozoru.

1941-1943. Proveo je u nemackim logorima kao ratni vojni zarobljenik.

1947. Izasla mu je knjiga pesama Pesme iz dnevnika zarobljenika br. 60211

1948-1953. Vodio je Jugoslovensko dramsko pozoriste u Beogradu kao umetnicki direktor.

1953-1955. Imenovan je za savetnika za kulturu u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu.

1956-1966. Radio je kao upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu.

1957. Objavio je knjigu Od nemila do nedraga.

1965. Za knjigu Poziv na putovanje M. Ristić je napisao predgovor.

NOĆ DUŽA OD SNOVA
Okovana vizija

Pevam da mi dan ovaj ne ode u priviđenja.

Tol’ko se minulog leta srušilo sunčanih jata,
toliko zvezdane vatre u oči prazne od bdenja,
da obnevideh odjednom pod pljuskom ognja i zlata
i glava mi se pomuti od nenadnog pomračenja.

Pa tek što sam sveo oči da se od bola umire,
zaiskah opet da vidim, još jednom, visoke boje,
al Sunca više ne beše: crni se koluti šire
i samo na obalama iskre se poslednje roje.

Ne znadoh da je s vidika odavno Sunce klonulo,
jer skitah spuštene glave jedino bleskom zanesen,
i ne slutih a je leto u svoju sen utonulo,
da je noć duža od snova i da se smrknula jesen.

Pa prihvatih se za granu, tražeći od nje spasenja.
‘Grana je, grana je!’ - šanuh. O, našto ta
iskušenja?

Nasmej se da ti dan ovaj ne ode u priviđenja!

Nebeskih svetlila nema, al pomrčinom ne bludim,
jer sam tog zlatnog leta toliko sjaja skupio
da mi se već kazivalo da mesto zora ja rudim
i da svud razlivam sjajnost koju sam s neba upio.

Budim se, a iz mog tela, gle, svetlost sama izvire!
Pođem li, pod mojim hodom zračna se staza stvara,
preda mnom sva ustreperi, ali već za mnom umire,
a istkana je od mora, i sva je od nebeskog žara.

Izdignem ruku ka nebu - u tavnom srcu svemira
novoizniklo sazvežđe od moje šake zablista.
Oslonim li se na stablo, zapitam se pun nemira
da l krošnja mog krvotoka il srebrom maslina lista.

Ko kuca? Je li to damar u grani jesenjeg zrenja,
il moje udara srce, već ludo od uzbuđenja?

Pa ridaj da ti dan ovaj ne ode u priviđenja!

I vidim da, osim mene, svuda zare iz polutame
dozivi, bilje i stenje, i luče svetlost ko u snu.
I plime morske promatram kako se varniče same
i dime sumpornim sjajem kad međe kopna zapljusnu.

Sve što se napilo sunca - rasipa zračenja noću.
Glas prhne, a za njim sjaji, još dugo, drhtava struna.
Kroz lišće mraka bukti po grumen Sunca u voću,
a mesto Meseca greje svakog drveta kruna.

Negdašnja sazvežđa više s neba dažditi neće,
al druga, okolo mene, sada nad zemljom lete:
iz tame smokve i nara zvezdano kolo uzleće
i mladu Putanju Mlečnu maslina od granja plete.

Varnicu hvatam u letu, sav skrhan s nepoverenja:
svitac mi na dlanu gori. Ne, neću ja snoviđenja!

Zastrepi da ti dan ovaj ne ode u priviđenja!

Kamen li dohvatim rukom - iskra u njemu sneva,
i tinja u svakom cvetu po jedan ugarak skriven.
Žut odsjaj ilinskih munja u grudima mi još ševa
i sav sam od mesečine i sav od sunca saliven.

I vidim: gube se međe između noći i dneva,
Moj život, zvezde i bilja prominu u magnovenju,
al istrajaću sve dotle dok sjaj iz mene izgreva
da opet prigrlim Sunce pri njegovome rođenju.

Ja ću ga čekati mirno da put prevali do mene,
no ako mi pre te zore crn dvojnik Sunčev zasja,
pašću u njegovoj senci pod kojom sve mre i svene,
al umiranje će moje i njegov mrak da obasja.

Pa zato ne strepim više od potpunog uništenja,
jer mojim prestankom zračim i Sunčev dvojnik se
menja

…I pevam da mi čas ovaj ne ode u priviđenja.

TRAVA U SNU I NA JAVI

Tri noći, tri puta opčinjen bejah od trave.
Mesto meseca i Sunca, druga sad gledah znamenja,
i saznadoh da sagreših sa svoje mahnite glave
što ljubljah dosada samo čari neba i kamenja,

a travu poznavao nisam. Tri dana, tri teške noći
rasla je meni kroz snove, na javi ta sita mora,
pa strepah već da mi lice, u zloslutnoj toj samoći,
ah, neće nikada više zracima umiti zora.

Tri noći, tri puna dana minuše bez svetla žarka,
i ja ga uzalud čekah da dom i mene pozlati.
Nada mnom cvetaše samo njegova utvarna varka:
suncokret, mesto Sunca, koji se u nebu klati.

Tri dana, tri teške noći prođe bez sunčeva zraka,
pa mene, zveri i šume obuze predsmrtna strava.
Ispod tog ogromnog cveta svud vlada svemoćno trava.

Do podne svakoga dana iz grdnog kratera cveta
bili su mlazevi trave s hukom iskonskih glečera,
od podne u mrak tog grotla sve trave ovog sveta
vraćale su se, sumorne, ko zraci Suncu s večera.

U snovima, do ponoći, iz zemlje sam kido travu,
i ne slutih da to čupah, iz nebesa, kišu crnu.
Ali kada na prag stupih da razvenčam san i javu,
mesto toga, preko mene, ponoć kišni plašt ogrnu.

Od ponoći, strasno žuđah da se spasem travnih čini,
al uzalud! Uzalud sam ja čupao svoje kose.
Od jave mi, i od snova, osvanuo trag jedini:
u ruci sam pritiskao pregršt trave, s kapljom rose.

JAVNA PTICA

(Odlomak)

I

Pada na moje dane
pada na moju tugu
pre nego Sunce svane
na vodu što se budi

Bože, kako prolaze!
Idu sveži i čisti
Stisni, stisni to srce
za dušu što znala nije

GLEDAJ, ENO SE RAĐA!

…svuda se pale po gradu, pucaju. Čekam prvu zvezdu, čekam je - nje nema. Zacvrči stenjak, užari, pisne u noć.
Tako u ognjen suton, tako svakog smeha, stegnem lampu na srce da je zagrejem - i čekam… upaliti se neće
Izvori stali!

O taj plač u gradu, taj plač u sobi
da li sam ga čuo? NE!

Mir mučenja odjednom modar
pod kožom nožem mili
O prvi zrak na nebu prvi zrak na vodi
tako se pruža

Dršćeš treperenjem trule trske u bari
Kako je čekanje muklo!
Miruješ u vrtu sâma, potpuno sama
Gde ti je mladost je li?

O, taj osmeh u gradu, taj osmeh u sobi
otkud to?

Blesni!
Sini kroz čuda
kroz prostore, kroz snove!
Prasni u grad!

O, taj blesak u oku, taj osmeh u srcu
Gde sam to nosio? GDE?

 

Vidi, vidi! Motri u nebo: kako su ti bolesne oči! Pogledaj u stravu vode, dole, ukočene ti noge, mrtve, kaljave.
Gledaj! - Ja videh brezovu šumu. Mokro me obavija šipražje breza.
Došlo i to!

Pođe. Zaglêda Zorilo cveće, cveće na krovu - ono se širi, širi. Ah, raste u suton, u pljusak, u bol niče. Niče.
Motri Zorilo cveće. Veče. - Opet nemirno veče!

Da li to plače s neba
da li to majka tuži
da li se sa neba boli
il’ vetar samo ćuti

Kud ćemo onda, druzi?

U zrak se roni moje gladno telo
teško me boli pa kraj mene leže
- do jedne ruke pseto brzo diše,
do druge kosti očevo odelo

O, ne vidim grozne igle zore
ja ne vidim svetle igle Njene
kad joj padne sa krila…

Ah, natrag hoću! Tamo. Za domom čekaju ljudi. Zorilo stade. Ciči vlažno na ciglji sa krova srušeno ptiče

Ponesoh ga u kuću

Na pragu! - kad bratske ono ruke
Ovde! ovde!
Čuvarkuća mi niče
Veselo da mi bude otsad.

Htedoh jednu travku. Travčicu, travčicu… hoću da je uzberem, al’ moram dalje još… Poplašen, noću skočih, ciknuh u vodu, čistu, zelenu - teče - al’ ptica peva. Peva!

Slušaj,
pesma kako je tiha!

PRONAĐEN POKROV IZ ISUSOVOG DOBA

Ivan Manojlović    Vesti

Arheolozi su na groblju nedaleko od Jerusalima pronašli ostatke platna u koje je bio zamotavan pokojnik iz vremena kada se pretpostavlja da je ževio i Isus Hrist.

Analiza pronađenog platna pokazala je da se materijal bitno razlikuje od Torinskog platna u koje je navodno bio umotan sam Mesija te su arheolozi zaključili da Torinsko platno nije iz vremena Hrista. Platno je, za razliku od Torinskog, vrlo jednostavnog tkanja i pretpostavlja se da je takvo tkanje bilo rašireno u vreme Hrista, javlja Slobodna Evropa.

Veruje se da je u Torinsko platno bio umotan Isus Hrist nakon raspeća te da su obrisi muškog lica na njemu obrisi lica Hrista. Platno se čuva u katedrali sv. Ivana Krstitelja u Torinu, a celi niz naučnika već je izneo teorije o nastanku platna. Neke od njih, poput testa radioaktivnim ugljenikom, pokazuju da platno nije autentično.

Analiza novopronađenog platna donela je još jedno otkriće. Izgleda da su jevreji onog doba telo pokojnika umotavali u dve tkanine, jednu kao pokrov za telo, a drugu za glavu. Pretpostavlja se da se to radilo kako bi, u slučaju da osoba zapravo nije mrtva, mogla maknuti pokrov s glave i dozvati pomoć.

Izvor: Blic Online

ALISINA “ALISA U ZEMLJI ČUDA” PRODATA ZA 115.000 DOLARA

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Primerak knjige “Alisa u zemlji čuda” koji je britanski pisac Luis Kerol poklonio pravoj Alisi prodata je na aukciji u Americi za 115.000 dolara.

Knjiga je prvobitno pripadala 10-godišnjoj Alisi Lidel koja je inspirisala oksfordskog profesora da napiše čuveno delo.

Na licitaciji koju je organizovala aukcijska kuća iz Kalifornije prodat je još jedan primerak prvog izdanja knjige za 40.000 dolara. Obe knjige pripadale su nekadašnjoj zvezdi američkog fudbala i pasioniranom kolekcionaru dečijih romana Petu Mekinaliju.

Alis Lidl je bila kćerka dekana Krajstčerč koledžu u Oksfordu u vreme kada je na njemu Kerol predavao matematiku.

Izvor: Blic online / Tanjug Foto: Reuters