KRAKOV: NAJBOLJI FILM “PRINC OD PAPIRA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Film “Princ od papira”, reditelja Marka Kostića, osvojio Grand Pri za najbolje ostvarenje na međunarodnom festivalu dečijeg filma “Galicija”, koji je održan u Krakovu i u više gradova južne Poljske.

Kostićev kratki dokumentarni film “Građanin ker”, takođe u produkciji Luks filma, prikazan je sa uspehom na rimskom festivalu mediteranskog filma Medfilm, koji je jedan od najznačajnijih filmskih festivala u Italiji, navodi se u saopštenju.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

PROMOVISAN “MUZEJ REVOLUCIJE” U DOB - u

Miroslav Mladenović    Muzika, Vesti

Zabranjeno pušenje u Beogradu

Promocija novog albuma Zabranjenog pušenja “Muzej revolucije”, održana je u sredu u Domu omladine, uoči koncerta zakazanog za 12. decembar

Na početku konferencije za novinare povodom promocije novog albuma i koncerta u Domu omladine Beograd, Sejo Sakson zahvalio se novinarima i obožavaocima što su došli, “Hvala vam što ste došli na sastanak mjesne zajednice Crni vrh gdje ćemo ovorevolucionarni program novog cd-a težiti da ispunimo kada se ova revolucionarna promjena dogodi.”

Novi album simbolično je izdat tačno na 92. godišnjicu Oktobarske revolucije, 7. novembra na područiju čitave bivše Jugoslavije. Muzej revolucije donosi jedanaest novih pesama poput regionalnog hita Modni guru, koji je poslužio za najnoviji spot, a kao bonus tu je pesma Nije to (Čuva Bog Želju svog) himna fudbalskog kluba Željezničar.

Sarajevski rok kritičar Amir Misirlić napisao je o novom albumu Zabranjenog Pušenja da su napravili nešto više od same muzike i nešto više od rokenrola. “Muzej revolucije treba uvrstiti kao obaveznu lektiru u školama, da djeci vratimo neki sistem vrijednosti. Revolucionarni album koji govori protiv duha novog vremena i nazvao bih ga nekom novom partizanštinom.”

Album je sniman godinu dana u Zagrebačkom studiju “Plavi film”. Produkciju i aranžmane potpisuju gitarista Toni Lović i Sejo Sakson, a autori pesama su pored Saksona i Lovrića, Robert Boldižar, Marko Vestić i Tomislav Andrić.

U Srbiji je Muzej revolucije objavio Long play, kao specijlni poklon kupcima ulaznica za koncert Zabranjenog pušenja 12. decembra u Domu omladine. Ulaznice i CD prodavaće se po ceni od 1.200 dinara na blagajnama Doma omladine, nakon čega će se album naći u slobodnoj prodaji.

Izvor: e - novine Iva Klisić

VELJKO PETROVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Veljko Petrović (1884-1967), je rođen u Somboru 1884. godine. Tu je i završio gimnaziju, a na studije prava otišao je u Budimpeštu. Diplomirao je 1902. i počeo karijeru publiciste, kao saradnik zagrebačkog “Srbobrana” (1903-1906) i lista “Kroatia” (1906). Bio je urednik “Slobode” u Sremskoj Mitrovici (1908) i član redakcije sarajevske “Srpske riječi” (1909-1911).

Književnik, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Počeo kao pesnik, a kasnije postao veoma plodan prozni pisac. Pretežno pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Autor je mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti, vojvođanskog slikarstva XVIII i XIX veka i likovne umetnosti uopšte. Dobitnik nagrade Saveza književnika Jugoslavije.

Poštujući želju Veljka Petrovića, njegova supruga Mara Petrović zaveštala je Beogradu sve kulturno istorijske vrednosti koje su ga u njihovom domu za života okruživale. Tu su, pre svega, rukopisi, prepiska i biblioteka Veljka Petrovića, zatim umetničke slike, stilski nameštaj i predmeti primenjene umetnosti. Legat još uvek nije otvoren za javnost, zbog nedostatka sredstava za adaptaciju porodične kuće, takođe poklonjene Gradu, za muzejsku namenu.

Prvu pripovetku objavio je 1905, a najpoznatiju - “Bunja” - 1909. godine. Od 1920. počeo je da štampa izbor svojih novela u knjigama, objavivši redom zbirke - “Bunja i drugi iz Ravangrada” (1921), Varljivo proleće” (1921), “Pomerene stvarnosti” (1922), “Tri pripovetke” (1922), “Iskušenja” (1924), “Pripovetke” (1925), “Izdanci iz opaljena grma” (1932), “Prepelica u ruci i druge slične priče” (1948) i “Dah života” (1964).

SRPSKA ZEMLJA

Ovo je zemlja burjana i drača,
Ovo je zemlja podlih suncokreta,
Ovo je zemlja pijanki i plača
I leglo vrapca koji nisko leta.
Ovo je zemlja burjana i drača.
Ovo je zemlja gnojna, zdrava, jaka
Al’ na njoj samo stir visoko điko.
Ovo je zemlja malih pupoljaka,
Plodove čije ne okusi niko.
Ovo je zemlja gnojna, zdrava, jaka.
Ovo je zemlja kasnoga cvetanja,
Ovo je zemlja mrazeva prerani’,
Ovo je zemlja gde se mnogo sanja,
A berbu misli tuča potamani.
Ovo je zemlja kasnoga cvetanja.
Ovo je zemlja otrovana krvi,
Korenje gdeno krepkog duba trune,
Orlovi ginu a blaguju crvi,
Gde se il’ kadi il’ pakleno kune.
Ovo je zemlja otrovana krvi.
Ovo je zemlja prokleta, al’ moja;
Maceha moja, moja mati draga;
O, ja te mrzim, jer te niko ko ja
Ne ljubi tako, mati moja draga!
O, ti si zemlja prokleta, al’ moja!
A ja sam tvoje pastorče sto gori,
I silne zudi raspinju mu prsa,
I sto se slepo nada novoj zori,
I ceka slavu novoga uskrsa.
O, ja sam tvoje pastorče sto gori.
Da svoja krila razma’ne; i smelo,
Titanskom snagom i uzdanjem, hoce
Svetlosti prave da dosegne vrelo
I da ti pruzi s daljneg grma voce.
O, ja sam tvoje pastorce sto gori.
Al’ cujem tvoj glas. On me natrag zove.
I ja se vraćam s nesvrsena dela.
U šupljih grudi šuplje nosim snove,
Skrhan i jadan; al’ tako si htela,
Jer ja čuh glas tvoj, gde me natrag zove.
I ja se vraćam opljačkane krune,
Da vučem krst svoj bez ropca i plača.
Gušim se, gušim, a snaga mi trune;
Postajem hranom burjana i drača,
Postajem hranom burjana i drača.

U PROLAZU

Prošla je kraj mene nečujno ko miris,
Bleda kap ljiljan, ponosna ko iris;
A kad dalje tiho i svetački minu,
I trag joj pod korakom zlatnim bleskom sinu
…O, ko si ti, ženo sa neznanih strana,
Obasjana čudnim, nadzemaljskim sjajem?
Imena ti ne znam, ali te poznajem,
- Ti uskrsla pesmo rumenih mi dana.
Ti si ko uvelak iz kog tajno struji
Prva moja ljubav, ona sreća tija -
Ah, u srcu mome probuđena bruji,
Ona slatka, slatka stara melodija…

 

ZAPIS CARA DUŠANA

Oholo pade carska sen na stube,
Uljenik plamti sa kamena stola,
A u daljini Sofijino kube
Blešti ko dojka raskošna i gola.
Govori Silni. Rec mu zvoni svaka
Ko zlatni dukat sa njegovom slikom:
“Dijace, piši crvenilom maka,
Što car još nije reko nikad nikom.
Ja, Stefan Dusan, s uzdignutim mačem,
S nogom na kruni vecitoga cara,
Ne znam za srecu i u duši placem,
Jer sila moja tek je zlatna para.
Dok jednom rukom gradim carski bedem,
Raskola zloduh krotim, ko psa, drugom;
Al, on ce proći, čim ja oci svedem,
Preko mog dela sverazornim plugom.
- O, lazno svetli tečka kruno bona,
O, carski san je varljiv san bez mira,
O, kol’ko krvi od Rodope do Stona,
O, ko’lko zamki od Sola do Epira!
Ne vara mene trofej sa Velbužda,
Ni mir vlastele, ni protosevasti,
Ni skupi poklon mletačkoga duzda;
- O, sve to čeka, kad cu u grob pasti:
Ja verujem u bezimenog sebra,
Sto pevajuci pase tudja stada,
Sto pljusku strela pruza svoja rebra,
Sto zivi i kad car s velemožom pada.
O, znam ja dusu bezglasnoga puka;
Ja čuh njen glas, što dize i survava,
Bez licemerstva kesara i duka,
Pitom i strasan ko pučina plava.
Znaj kad god mi se stegle o vrat omče
Dušmana mojih i vlastele hole,
Kad videh crne duplje smrti, momče,
Ja spustih oci sa prestola dole.
Pa kad hiljade zenica se sliju
Na carskom celu i usnama bledim,
Prislušnem; srca zajedno nam biju,
Duh mi poraste, kliknem i pobedim.
Granice moje od mora do mora,
Počasti, svite, sav raskošmog dvora,
Sve zaduzbine od zlata i srebra,
Sve je to delo moje i mog sebra.
- A ja mu ne beh pravi otac,đace,
Podjoh, i stadoh slepo na po puta…
- Mutne mi slutnje svetli vidik mrače,
Svud cujem šikce, vreba zmija ljuta. -
Kad trijumfalno prodjem Zlatnim Rogom,
Zasmejaću se svemu taštom blesku,
Jer oseticu da sam venčan glogom,
Jer znaću: sve je kasno i na pesku.
Smrtno je carstvo to, ko moja snaga.
Ja vidim gde ga, ko odoru Hrista,
Vlastela besna vrh mog sarkofaga
Kida i glođe u komada trista.
I vidim vrtlog kobi, gde sve guta,
I tuđi zakon gde po mome gazi.
- Al’ pogle, sebri dižu se, ko pluta,
A moja kruna s groba njima silazi.
I misao, koju dadoh, al ne sazre
U zaru moje same dijademe:
Kad dodje sebi i kada je nazre
Jednom u tesko i buntovno vreme,
Moj ce je sebar oplotiti divnu
S hiljadu svojih besmrtnih srdaca!…”
- I carsko celo u zanosu živnu,
A luča purpur pred noge mu baca.

RATAR

Žuljave ruke odmara na plugu.
Duboko diše, i kao da dremlje.
A vetar, čuhom probudjene zemlje
Nadojen, trese sedu vlas mu dugu.
Pred nogama mu polegle, spokojne,
Bogate brazde, i kako ih gleda,
Ko svoja dobra i marljivačeda,
Bezmerna neznost obleva mu znojne
Bore, u mračnoj borbi uzorane.
On voli zemlju tu, na kojoj stoji,
Napornim radom, znojem sto je gnoji,
Na kojoj svoje on tavori dane.
On sa nje klikće, s nje ga seta mori…
I kada seme nečujno pucketa,
Il’ klasje šušti, giba se sred leta:
On to razume, to mu zemlja zbori.
I kad je tako miluje, u grudi
Nesvesno mu se tiha pesma javi:
Prosta ko zemlja, ko različak plavi,
Sumorna, blaga, bez golemih žudi…

 

KOMAD VUDIJA ALENA U NARODNOM POZORIŠTU

Mirjana Živić - Mitić    Pozorište, Vesti

Poster sa američke premijere

Premijara komada “Sviraj to ponovo, Sem”, Vudija Alena biće izvedena 28. novembra na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U originalnoj verziji radnja je smaštena u 1969. godinu, a u beogradskoj, drama se odvija danas, četrdeset godina kasnije.

Komad Vudija Alena “Sviraj to ponovo, Sem”, u režiji Marka Manojlovića i dramatizaciji Ive Mitrović, biće premijerno izveden 28. novembra na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, najavljeno je na konferenciji za novinare.

Radnju komada, koji je Alen napisao 1969. godine, u vreme seksualne revolucije, o konzervativnom pojedincu koji se ne snalazi sa ženama i u Hemfriju Bogartu vidi uzor, Manojlović je smestio u 2009. godinu i razradio problem emotivne sebičnosti iz naše perspektive.

Alen se u svojim filmovima i pozorišnim komadima bavi emotivnom sebičnošću, a ispod fasade njegovog simpatičnog gubitnika, koji je u stalnom traganju, krije se egocentrik, samokritičan i samozaljubljen, bez stvarne brige za posledice svojih postupaka ili empatije za one koji ga okružuju, objasnila je Mitrovićeva.

Manojlović u svojoj adaptaciji, kako kaže, ozbiljno tretira tu emotivnu sebičnost, istražujući gde je njen kraj, ali sa dozom humora predstavlja dva sveta - savremenu realnost američkog društva u kome glavni lik pokušava da se snađe i fantaziju smeštenu u vreme filma “Kazablanka” i Bogartovih “noar” junaka, u koju beži.

Živić kao Alen

Simpatičnog gubitnika, nespretnog, nervoznog i brbljivog hipohondra tumači Marko Živić, koji smatra da je ovo “čista i iskrena priča, bez vulgarnosti, prožeta melodramskim i duhovitim elementima, i kao takva stoji nasuprot prljavom vremenu u kome živimo”.

Prema rečima članova glumačke ekipe, veoma je teško igrati Alenove likove, pronaći balans između onoga što treba izreći i onoga što treba prepričati i uz velike digresije očuvati kontinuitet radnje.

“Mi smo pokušali bar malo da se približimo jednom od najkontraverznijih savremenih američkih autora i, pritom, mnogo naučili”, rekao je Živić.

“Sviraj to ponovo, Sem”, replika koja se pripisuje Bogartu u filmu “Kazablanka”, iako nikada nije izgovorena, Alen je iskoristio za naziv svog komada, koji je odigran čak 453 puta i nominovan za tri Toni nagrade, a 1972. godine snimio je i istoimeni film.

Scenografiju za beogradsku predstavu uradila je Ljerka Hribar, kostime Lana Cvijanović, a za muziku je bio zadužen Vladimir Pejković.

U glumačkoj ekipi su, pored Živića, Ivana Nikolić, Dragan Petrović, Ivan Tomić, Ljubinka Klarić i Sena Đorović.

Prva repriza zakazana je za nedelju, 29. novembar.

Izvor: RTS

POVRATAK DŽULI ENDRUZ NA SCENU NAKON 30 GODINA

Ivan Manojlović    Film, Muzika, Vesti

Britanska glumica i pevačica Džuli Endruz, nezaboravna junakinja filmova “Moje pesme, moji snovi” i “Meri Popins”, prvi put nakon 30 godina nastupiće na londonskoj sceni.

Čuvena glumica, koja danas ima 74 godine, održaće koncert 8. maja u londonskoj O2 Areni, preneo je Bi-Bi-Si.

Endruz će, u pratnji petočlanog ansambla i kraljevske filharmonije, pevati pesme iz svojih hit predstava i filmova.

Glumica, koju pamtimo još i iz filma “Viktor, Viktorija” (1982), retko je pevala od operacije na grlu 1997. godine.

Izvor: S media /Tanjug