GOSTOVANJE “ZVEZDARA TEATRA” U BEČU

Aleksandra Radovanović    Vesti

Predstava “Ljubavnik velikog stila” beogradskog pozorišta “Zvezdara teatra” u organizaciji Zajednice srpskih klubova oduševila Bečlije.

Glumci beogradskog pozorišta “Zvezdara teatar” oduševili su sinoć Bečlije predstavom “Ljubavnik velikog stila”, koja je gostovala u organizaciji Zajednice srpskih klubova u glavnom gradu Austrije.

U bečkom pozorištu “Akcent”, karte za predstavu bile su rasprodate više od nedelju dana unapred.

Gledaoci su uživali u maestralnoj glumi Milorada Mandića, Milana Kalinića, Anastasije Mandić, Katarine Žutić, Janoša Tota i Srđana Ivanovića.

Predstava, u režiji Vladimira Lajića, izazvala je burne emocije i smeh publike, koja je izvođače nagradila dugim i iskrenim aplauzom.

Predstava, koja je premijerno izvedena 5. aprila 2005. godine, dobila je brojne nagrade.

Izvor: RTS

OTVOREN MUZEJ MUZIČARA LAZARA RISTOVSKOG

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

U znak sećanja na muzičara i kompozitora Lazara Ristovskog, u njegovom rodnom gradu Kraljevu, otvorena memorijalna soba u koju su smeštene njegove lične stvari, muzički instrumenti, diskovi i ploče.

U Kraljevu, rodnom gradu muzičara i kompozitora Laze Ristovskog, otvorena je memorijalna soba u kojoj su smeštene lične stvari, muzički instrumenti, ploče i diskovi ove legende roka.

Lazareva majka, Radmila Ristovski zahvalila je kolegama svog sina, koji su predložili otvaranje memorijalne sobe.

“Dragi prijatelji, hvala vam na sećanju i poštovanju prema životu i stvaralštvu mog sina, jer sada znam da ćete i posle mene čuvati uspomenu ne samo na njegovu muziku, već i na jedan častan i pošten život”, rekla je Radmila Ristovski.

Rok muzičar Nikola Čuturilo, koji je radio sa Lazarom Ristovskim, rekao je da je Ristovskog, koji je umro pre dve godine, krasio profesionalizam i spremnost da pomogne.

“Ima puno ljudi koji Lazu poznaju i duže i bolje od mene, ali ja sam se tokom poslednje dve godine njegovog života intezivno družio i sarađivao sa njim, a profesija kojom se bavio i bio joj potpuno predan izlazila je iz svake njegove pore”, rekao je Čuturilo.

Otvaranju memorijalne sobe Lazara Ristovskog prisustvovali su Vlada Georgijev, članovi YU grupe, Dragi i Žika Jelić, bubnjar grupe SMAK Slobodan Stojanović Kepo, pevač i kompozitor Oliver Mandić, rok kritičar Predrag Popović Peca, novinar Tanja Peternek, predstavnici
grada Kraljeva i prijatelji pokojnog muzičara.

DAVNO PROŠLO VREME GRNČARSKO

Nebojša Đorđević    Kultura

ZANAT BEZ NASLEDNIKA

Grnčarski zanat u Knjaževcu, datira sa polovine XIX veka, te podaci iz 1865 godine kazuju da je u gradu bilo 10 majstora lončara. Devet godina kasnije, grnčarskim zanatom se bavilo 20 majstora, a za period između dva svetska rata, može se reći da je zlatno doba ovog majstorluka, ne samo u Knjaževcu, već i u Srbiji. Nedostatak industrijskog posuđa u to doba u gradovima, a i činjenica da seosko stanovništvo još uvek nije koristilo šerpe i lonce za pripremanje hrane, kraj ognjišta,već su u tu svrhu upotrebljavani panice,ćupovi, krčazi, i bordaklije (kondiri), uzrokovali su ekspanziju ovog zanata.

Od 1930.godine, pa nadalje broj grnčarskih radnji pao je na 6, a posle Drugog svetskog rata, grnčarski zanat gubi svoj nekadašnji značaj, postoje 4 takve radnje, a grnčari svoj asortiman umanjuju, uglavnom, na testije, saksije,vaze, i svećnjake. Njihovi proizvodi, su sve ređi u domovima Knjaževčana, te “ustupaju mesto” emajliranom porcelanskom posuđu, a u prilog tome ide i zabrana korišćenja otvorenog ognjišta iz 1950. godine, čime se drastično smanjila upotreba lonaca za kuvanje jela.

Danas se tim zanatom u Knjaževcu, ali samo po potrebi, odnosno, narudžbini bavi Ljilljana Pančić, apsolvent ekologije,već13godina.Član je knjaževačkog etno udruženja, i za njegove potrebe izrađuje suvenire i druge predmete iz domena grnčarskog zanata.

Grnčarstvo je porodična tradicija u porodici Pančić, jer se time bavio i njen deda Čedomir,koji je ceo radni vek proveo uz grnčarsko kolo i ilovaču. Njega je nasledio sin, Ratomir, a Ljiljana, nastavlja porodičnu tradiciju I svojom veštom rukom oblikuje: saksije,vaze,buklije, ili neke , davno zaboravljene predmete: testije, lonce za kuvanje, tavče, crepulje za pečenje hleba i mesa, posuđe za kiselo mleko, šoljice za kafu, kondire,svećnjake…

GODIŠNJICA STRADANJA GARDISTA U TOPČIDERU

Ivan Manojlović    Vesti

Na današnji dan, pre pet godina, stradala su dvojica gardista u Topčideru. Okolnosti još nisu razjašnjene. Ispred kasarne Karaš održan pomen.

Porodice i prijatelji gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića položili su danas vence i upalili sveće ispred kasarne na Topčideru, povodom petogodišnjice stradanja dvojice vojnika.

Gardisti su nastradali pod još ne razjašnjenim okolnostima u vojnom objektu na Topčideru.

Punomoćnik porodica ubijenih gardista Vladan Batić rekao je da je prošlo pet godina “uzaludnih pokušaja da se utvrdi puna istina” i da je “jasno da neko u ovoj zemlji ne želi da se ona utvrdi i uspostavi pravda”.

“Mi i dalje verujemo da putevi vode ka haškim optuženicima, ali je na potezu Tužilaštvo i policija, da utvrde ko je povukao oroz”, kazao je Batić.

Punomoćnik porodica gardista Predrag Savić kazao je novinarima da je “postupak u fazi pojedinih istražnih radnji” jer nema osobe u koju se sumnja da je izvršila krivično delo.

“U slučaju da se otkrije ko je osumnjičeni ili više osumnjičenih onda se prelazi u fazu klasične istrage”, naveo je on.

Otac gardiste Dražena Milovanovića rekao je da “država i vojska i dalje ćute” a da roditelji ubijenih vojnika samo traže istinu o događajima u Topčideru.

Otac Dragana Jakovljevića kazao je da je sramotno za državu Srbiju što još nema istine o događajima iz vojnog objekta na Topčideru.

“S obzirom na naše godine mi možda nećemo dočekati istinu, ali smo ubeđeni da će braća i sestre naših sinova dočekati”, kazao je on.

Prelević: Nema ozbiljne istrage

Svoje zaključke o ubistvu dvojice gardista dale su dve komisije, vojna i državna, koju je osnovao tadašnji Vrhovni savet odbrane SCG.

Nalazi stručnjaka bili su suprotstavljeni, vojska je tvrdila da su vojnici stradali u međusobnom obračunu, dok su stručnjaci nezavisne komisije zaključili da je za njihovu smrt odgovorna treća osoba.

Povodom godišnjice tragedije na Topčideru, oglasio se i advokat Božo Prelević, predsednik nezavisne državne komisije: “Pet godina nakon toga, ne samo da ne znamo ko je ubica, nego mislim da nemamo ni ozbiljnu istragu u tom smislu”.

Prelević je u izjavi Tanjugu dodao da to sve “govori u prilog tome da odlučnost i politička volja da se formira komisija i da se prihvate navodi komisije nije mogla da probije taj drugi ešalon ljudi koji imaju interesa da se istraga ne vodi”.

“Mislim da će se ovde teško utvrditi istina, jer ako pet godina nije bilo dovoljno da se nešto utvrdi, onda ne verujem da će se, nakon toga sa manje svedoka, sa manje očevidaca, doći do tog rešenja”, rekao je Prelević.

Izvor: RTS