Još jedna šansa

Miroslav Mladenović    Pozorište

Projekat Terra Pannonica

Postojanje neuhvatljive granice iluzije ili njeno nepostojanje opsedalo je i ranije stvaraoce u pozorištu. Svet u koji Tomi Janežič i Nenad Gvozdenović uvode gledaoca, čini ga aktivnim. I jedna i druga predstava su vredna gledanja za rad one sekunde u kojoj skidate sa sebe sloj stereotipne uloge gledaoca i poigravate se sa sopstvenim svetom
Photo: kreni.com

Projektom Terra Pannonica u Mokrinu data je mogućnost u transglobalnom, tranzicionom društvu podrške mladim umetnicima za realizaciju svojih ideja. Novosadski novi teatar u saradnji sa Gimnazijom „Laza Kostić” iz Novog Sada i Narodnim pozorištem iz Kikinde, angažovao je glumce iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina i Kikinde (Aleksandar Bogdanović, Ljubiša Milišić, Jelena Šneblić, Jovan Filipović, Bojana Grabovac, Miljan Davidović, Nataša Ilijin, Jakov Jeftović i Dragan Ostojić), i u režiji Nenada Gvozdenovića 27. avgusta premijerno je izvedena predstava Putujuće pozorište Šopalović.

Ambijent imanja na kome je izvedena predstava i gde će se ubuduće odigravati projekti doprineo je autentičnosti realizacije samog koncepta reditelja Nenada Gvozdenovića. Drama koja je uvek aktuelna razvijajući pitanje odnosa života i umetnosti, angažovanosti u i oko umetnosti, promeni identiteta i u ovom klasičnom izvođenju, skore bez štriha, ostavlja mogućnost učitavanja. Ambijent je pojačao naturalizam rediteljskog koncepta i pomešao izvođače i publiku. I ako je sve korektno izvedeno, sama forma vapi za određenim iskorakom.

Izvođenje iste predstave u režiji Tomija Janežiča na velikoj sceni Ateljea 212 donelo je novu perspektivu posmatranja koji se fokusira više na intelektualnu formu. Trenutak suočavanja dva sveta je trenutak gubljenja iluzije. Međutim, iz ogoljenosti materijalnog suočavanja gde su glumci i reditelji među publikom i publika na sceni, proističe misao da je sva ta izloženost i nepostojanje mimikrije samo paralelno postavljanje još jedne teze razbijanja mistifikacije. U vazduhu među publikom, glumcima, između glumaca i publike dominira isto tako neuhvatljiv duh istorije stvaranja iluzije.

U režiji Nenada Gvozdenovića, gluma je čini se u pojedinim slikama malo prenaglašenija, dok se Miljan Davidović kao Filip Trnavac i Nataša Ilin kao Simka nose unutrašnji i prezentuju zamišljeni koncept vrlo dobro.

Postojanje neuhvatljive granice iluzije ili njeno nepostojanje opsedalo je i ranije stvaraoce u pozorištu. Svet u koji Tomi Janežič i Nenad Gvozdenović uvode gledaoca, čini ga aktivnim. I jedna i druga predstava su vredna gledanja za rad one sekunde u kojoj skidate sa sebe sloj stereotipne uloge gledaoca i poigravate se sa sopstvenim svetom.

Ana Isaković - e-novine

Pronađen zlatni nakit iz 8. veka pre nove ere

Miroslav Mladenović    Vesti

Tri ženska skeleta sa zlatnim nakitom pronađena su u grobnici iz 8. veka pre nove ere koju su arheolozi otkrili na Kritu.
Pronađen zlatni nakit iz 8. veka pre nove ere

Prilikom iskopavanja nedaleko od Retimnona na severnom delu ostrva prođena je dva metra visoka grobnica u kojoj su se nalazili skeleti i više vrednih predmeta, kazao je vođa iskopavanja Nikos Stabolidis.

“Ovo je jedinstveno otkriće, a među pronađenim predmetima je šest ogrlica i medaljona sa veoma zanimljivim simbolima, izuzetnim ukrasima, antičkim bogovima, glavama lavova”, objasnio je.

“To je stil koji nalazimo kasnije, u helenističkoj epohi (od 3. do 1. veka pre nove ere), nismo znali da su takve kreacije postojale toliko rano”, dodao je.

Arheolozi su u grobnici pronašli i nekoliko zemljanih vaza i skarabeje amajlije.

Zbog vrednosti nakita i drugih predmeta, arheolozi ne isključuju mogućnost da je reč o skeletima princeza ili sveštenica.

(Beta) - Mondo

U lavirintima srpskog kapitalizma

Miroslav Mladenović    Film

Sarita MatijevićNovi film Želimira Žilnika Stara škola kapitalizma premijerno će biti prikazan sutra uveče (nedelja, 20 sati) u sportskoj dvorani u Turiji. Ovo mesto odabrano je iz razloga što je film velikim delom sniman u srbobranskom ataru i samoj Turiji, odakle je i većina aktera, rekla je producentkinja filma Sarita Matijević iz produkcije “Playground” na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Omladinskom centru “CK 13″. Scenarista i reditelj filma Želimir Žilnik izjavio je da je dodatni razlog to što Novi Sad nema adekvatan bioskop, a da za razliku od dvorane u Turiji, kapaciteta 1.000 posetilaca, “bioskop na Spensu nema dovoljno sedišta ni za sve glavne i epizodne likove u filmu”.

Radnja filma odvija se tokom tri sedmice, između 29. aprila i 20. maja 2009. godine, od sindikalnih demonstracija u Beogradu protiv pauperizacije i nezaposlenosti, do zvanične posete Srbiji američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, uz seriju flešbekova koji govore o tome kako su različiti segmenti društva, uključujući i aktere filma, prolazili kroz “lavirinte srpskog kapitalizma”. Žilnik je “specifične i dramatične okolnosti” takvog oblika kapitalizma objasnio vremenom njegovog nastanka 90-ih godina, koje je nazvao “istorijskim korakom unazad – od socijalizma do predkapitalističkog stanja okrenutog pljačkaškoj privredi”.

Upoređujući 5. oktobar i Francusku revoluciju, koja je pobedila feudalizam, ali nije uspela da ostvari socijalnu slobodu, Žilnik je citirao francuskog filozofa Babefa: “Mada se revolucija desila, bogataši su prigrabili sva materijalna bogatstva, a narod je ostao da živi u ropskom položaju”. “Nakon toga, događa se neočekivana promena ‘ponovnog rađanja klasne svesti’ u vidu suočavanja sa svojim teškim socijalnim stanjem”, izneo je proslavljeni filmadžija svoje iskustvo tokom rada na filmu. Napomenuo je i da je igrano-dokumentarna metodologija, koja se često vezuje za njegov rad, u današnjoj kinematografiji postala uobičajena, navodeći kao primer dokumentarne sekvence u hitu Milioner iz predgrađa.

Iako se film Stara škola kapitalizma sastoji od 90% igranog materijala, producentkinja Matijević ističe da je na dokumentarnim segmentima filma radila brojna ekipa filmskih radnika iz Vojvodine, prateći tokom dve godine radničke proteste koji su se dešavali pre svega u Zrenjaninu. Ona je kao lokacije snimanja navela i Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Kikindu i Beograd, a deo flešbekova snimljen je u Americi u vreme kad se dogodio krah finansijskog sistema na Vol Stritu. Žilnik je kao prvu etapu tokom dugog rada na ovoj temi naveo jednosatni dokumentarac Slučaj protesta radnika u “Beku” i “Šinvozu”, prikazivan na javnim diskusijama u Novom Sadu i Zrenjaninu, da bi potom usledila serija od tri filmsko-televizijska eseja Dragana Gmizića i Dragana Kolarova pod nazivom Stečajna masa, u kojima se, po Žilnikovim rečima, analiziraju neuspeli pokušaji privatizacije u Vojvodini.

Đ. Radojković - Građanski List