ВЕСТИ ИЗ КЊАЖЕВАЧКОГ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Поводом завршетка прве кампање археолошких истраживања на локалитету Бањица у селу Ргоште, у среду 05.08.2009. године у 12 часова, Завичајни музеј из Књажевца ће у свом простору објавити презентацију резултата истраживања, под називом “Кампања 2009″.

Наиме, крајем јула и почетком августа 2009. године обављена су заштитна археолошка ископавања на локалитету Бањица-Ргоште, том приликом потврђена су насеља из металног доба и позне антике. Посебно вредан резултат чине бројне жртвене јаме из праисторије.

Запослени у овој институцији, такође захваљују Параглајдинг клубу „Бабин Зуб” из Књажевца на помоћи у снимању касноантичког локалитета Timacum Minus из ваздуха. Фотографије снимљене приликом лета са Тупижнице биће објављене у водичу „Римско утврђење Timacum Minus”, аутора Бојане Илијић, који за штампу припрема Завичајни музеј Књажевац. Лет параглајдером извео је Марко Првуловић студент археологије из Књажевца.

Кустос ове установе, историчар уметности, Милена Милошевиђ Мицић рекла нам је и то,да ће у четвртак 06.08.2009. у 20 часова у Галерији Завичајног музеја Књажевац бити отворена продајна изложба скулптура Банета Стојановића из Књажевца. На њој ће бити приказане 33 скулптуре од дрвета настале у периоду од 1978. до 2008. године.

Стваралаштво Банета Стојановића огледа се у вештом одабирању природних облика и минималним интервенцијама на дрвету.

У периоду од 04.08. до 13.08.2009. у Архео - етно кампу у Равни, у сарадњи Завичајног музеја Књажевац и Младих истраживача Србије, одвијаће Трећи међународни волонтерски камп под називом Timacum Minus.

Тема овогодишњег кампа је промоција културне и природне баштине књажевачког краја. Десет волонтера из различитих крајева света у току свог боравка у Равни, поред друштвено - корисног рада у самом парку и на касноантичком локалитету Timacum Minus, у оквиру креативних радионица бавиће се израдом промотивног материјала и културних мапа књажевачког краја. Њихов рад биће представљен јавности по завршетку радног дела кампа.

STIŽE FILM O TRI ŽENE DOSTOJEVSKOG

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U studiju “Mosfiljm” ruski reditelj Jevgenij Taškov snima film pod radnim nazivom Tri žene Dostojevskog o odnosima Fjodora Mihajloviča sa ženama koje je voleo i poštovao - prvoj ženi Mariji Isajevoj, njegovoj ljubavi Apolinariji Suslovoj i drugoj ženi Ani Snjitkinoj. Kako je za Itar-Tass rekao Taškov, već je snimljeno 80 odsto materijala za film, a preostalo je još da se načine snimci u Sankt Peterburgu. Ruski reditelj, poznat po filmovima Dođite sutra, Ađutant njegove ekselencije i Časovi francuskog, nije snimao duže od 20 godina i ovo će biti njegov povratak filmu.

- Želeo sam da pokažem velikog ruskog pisca preko žena koje su bile pored njega - rekao je Taškov, koji je još 1983. ekranizovao Mladića Dostojevskog. “U tom periodu detaljno sam počeo da proučavam život Fjodora Mihajloviča i paralelno s tim čuo da u inostranstvu žele da snime seriju Život grešnika o Dostojevskom - prema čemu sam bio donekle skeptičan - i odlučio da napišem svoj scenario s pričom s tačke gledišta ljubavi - rekao je on, a prenosi Tanjug.

Govoreći o ideji filma, Taškov je naveo da su u osnovi scenarija za film iz 1993. godine istorijski dokumenti - prepiska pisca s bratom Mihailom Mihajlovičem, sećanja Ane Snjitkine, kao i knjiga Jurija Seleznjova iz ciklusa Život izuzetnih ljudi.

- Kad sam pročitao svu tu prepisku i dokumente, shvatio sam da je Dostojevski bio veoma dobar, susretljiv čovek. Veoma požrtvovan, spreman da za svoje bližnje mnogo toga uradi. Upravo takvim želeo sam da prikažem autora čuvenog Zločina i kazne i Braće Karamazovih - rekao je Taškov.

Za glavnu ulogu odabrao je svog sina Andreja, zbog fizičke sličnosti s Dostojevskim. Ženske uloge tumače Jelena Plaksina (Isajeva), Glafira Tarhanova (Suslova) i Marina Aksjonova (Snjitkina). Prema delima Dostojevskog ranije je napravljeno više do 40 ekranizacija - između ostalog Bele noći Lukina Viskontija, Besovi Andžeja Vajde, Braća Karamazovi Ivana Pirjeva, Idiot Akire Kurosave, kao i TV serije Idiot Vladimira Bortka, Zločin i kazna Lava Kulidžanova i Poniženi i uvređen,i Andreja Ešpaja. Biografiju samog pisca reditelji su obrađivali prilično retko, a najpoznatije je delo 26 dana iz života Dostojevskog Aleksandra Zarhija iz 1980. godine. Planirano je da se film Tri žene Dostojevskog pojavi na ruskim ekranima sledeće godine.

Izvor: Građanski list

SABOR TRUBAČA U GUČI

Ana Čizmar    Kultura, Muzika, Vesti

49. Sabor trubača, počinje sutra u Guči pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

Ove godine posetiocima će se predstaviti oko 200 slikara, vajara i zanatlija, organizovaće se etnografske i istorijske izložbe, birati najlepša narodna nošnja i organizovati kolektivna venčanja.

Finalno takmičenje trubača na programu je u nedelju kada će se nadmetati 16 orkestara koji su pobedili na raznim predtakmičenjima širom Srbije, a u subotu će se takmičiti pionirski i omladinski orkestri.

Izvor: Studio B

RADIŠA DRAGIĆEVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Vesti


Dragićević Radiša
, rođen je, 1956.g. u Minićevu, živi i radi u Boru. Napisao romane Preko neba, Samotinja, Knjiga o nama, zbirku priča Na drugoj obali, knjige pesama Zašto reka ima dve obale, Belezi, Koliko dugo živi drveće, parodije Ni po babu ni po stričevima, Tamo je daleko i hroniku Manjinac u vremenu i prostoru.

AKO SE VRATIM

Ako se vratim
primi me nežno
ko mati sina
oplakana.

Ako se vratim
ništa ne pitaj
vreme između
zaboravi.

oko pola šest


PREDJESENJA PESMA

Prolazila je pored moga stana oko pola šest
Još topla od postelje i jutra što pritišće
Videvši je onakvu pod sobom izgubiše svest
S drveća pred njene noge ljusnulo bi lišće

Prozori bi se redom od zidova odvajali
Spremni da je dohvate zgrabe u čeljusti
Sulude šoferčine mimo navike zastajali
I ulica se odjednom širila da je propusti

Bože kakvo to beše žensko kakva riba
Još kad je leto svuče razgoliti
Pa se u hodu sve na njoj pomiče giba
Ko će sve te treptaje uloviti

Gledao sam je kako tako prolazi sve do ugla
Te bokove te noge pesmu grudi
Za njom su se osvrtali i zviždali o rugla
Pubertetlije i stari istrošeni ljudi

I kako je samo izgledala o nebesa
Kao da se uvija niz trotoar gola
Seckali je na tanke kaišiće mesa
Da su im pogledi noževi bili vriskala bi od bola

Sve što sam o njoj saznao bilo je da radi u zavodu za invalide
O njenim godinama i adresi ni toliko
A da još…njuškalo se da samo sa “visokima” ide
I da ih za noć promeni - ovoliko

Od tada sam promenio tri grada i pet mesta boravišta
Zaljubljivao se sedam puta nakupio leta i sede vlasi
A ona…Sigurno i dalje prolazi ista kraj onog dvorišta
Padaju pogledi misli grešne lišće i u