POČINJE I 56. PULA

Ana Čizmar    Film, Vesti

Festival igranog filma u Puli svečano je otvoren sinoć u Areni insertima iz takmičarskih programa i tradicionalnim vatrometom, nakon čega je prikazan prvi od deset novih hrvatskih ostvarenja u konkurenciji - „Verujem u anđele” Nikše Sviličića.

U trci za Zlatnu arenu su i omnibus „Zagrebačke priče”, „Crnci” Zvonimira Jurića i Gorana Devića, „U zemlji čudesa” Dejana Šorka, „Čovek ispod stola” Nevena Hitreca, „Kenjac” Antonija Nuića, „Ljubavni život domobrana” Pave Marinkovića, „Metastaze” Branka Šmita, „Blizine” Zdravka Mustaća i „Penelopa” Bena Ferisa. Žiri za Nacionalni program čine reditelj Zrinko Ogresta, glumica Vlasta Knezović, montažer Josip Podvorac, dramski pisac i reditelj Vlatko Perković i filmolog Bruno Kragi. Festival čine i međunarodni program „Europolis - Meridijani” i Popularni program premijera u Areni. Dobitnik nagrade „Vladimir Nazor” za životno delo je Bogdan Žižić.

Izvor: Danas

SPEKTAKL RIKARDA MUTIJA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Slavniitalijanski dirigent Rikardo Muti vratio se posle 12 godina u Sarajevo i pred više od 7.000 oduševljenih posetilaca u olimpijskoj dvorani “Zetra” dirigovao orkestrom od gotovo 500 italijanskih i bosanskih muzičara, izvodeći dela Bramsa, Betovena i Verdija.

Muti je energičnim nastupom publici priredio spektakularno i nezaboravno veče, preneli su bosanski mediji. Koncert je održan pod nazivom “Putevi prijateljstva: Od Sarajeva do Sarajeva”, a tom prilikom gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen je slavnom dirigentu uručio ključeve grada.

Muti je izjavio da je koncert pokazao da muzika spaja ljude i prevazilazi jezičke, generacijske i etničke granice.

Izvor: Vecernje novosti

Ivan Lalović - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija


Na svetoj strani rime
Nabasah na sebe
Nabasah na sebe,
dan beše snežan,
umoran,
sliku slutnje senčile su
crne ptice u jatima,
bića u studenim kaputima,
behu potrošeni ukras momenta,
kada, kažem, nabasah
na sebe,
jedva prepoznajući to lice,
te ruke,
glas nevenačan sa pesmom.
Ne bi nas primili
ni u jednu kafanu
da zagrejemo kosti,
ni u jednu knjižaru
u koju ulazim
kad je pasje vreme.
Gubi se sa tim šakalom,
sa tom žabom,
crnom ovcom, smešnim
morskim prasetom,
rekli bi mi dežurni
čuvari reda,
ako bi nas zatekli
bilo gde sklonjene od zime.
Odložih razgovor za sunčane
dane,
bez garancije da će
do susreta uopšte doći,
da se prilika neće izvitgoperiti
u vinsku mušicu
il′
prasak petarde u ponoć.

Ivan Lalović je rođen 1975. godine u Beogradu. Objavio je 6 knjiga pesama. Pesme objavljuje u književnoj periodici i dnevnim listovima. Zastupljen u više pesničkih antologija. Dobitnik nekoliko vrednih nagrada za stvaralački rad. Živi i radi u Beogradu.

 

ROĐENJE

Žvaćeš tišinu,
punokrvnu samoću,
odsutan
kao nar na dnu stola.

S jedne na drugu stranu
usta
valjaš nemir, nesan, bol.
I gleđ ti je sve belja,
jezik, pak, lista
kao patuljasta breza
kad okopni sneg.

Ono što ispljuneš jeste
rođenje proplanka
i pastuva
koji njišti grmljavinom,
a kopitom gađa
nebo
u slepoočnicu.

BRONZANI PEVAČI

Evo pisma od Rista,
evo pisma od Ćamila,
od Buleta evo pisma, takođe.

Gusta magla -
rukopis za svevidećeg urednika.

Ne vidi se prst pred okom,
gradić Bijelo Polje,
ni crkva ni džamija,
korzo, hotel, škola,
od te magle
ne vidi se.

Pevaju li pevaju
bronzani pevači.

Sve dok sunašce ne provali,
ludu azbuku da otera
oprobanim pendrekom.

LINIJA ŽIVOTA

Skupi šaku u pesnicu,
kad ptica
odleprša sa dlana
na kojem je kljucala
sve i svašta,
sa linije života.

Kakve je darove ponela
pokazuje eksplozija u nebu.

Šaku ne otvaraj.
Neka sve ostane između tebe
i zemlje.


LEPAK

„Šta ćeš ovde, budalo“ – povika
čudak, duge brade,
sa tamnim naočarima.

„Nad tobom, nad ovim pustim mestom
sunce je najteže,
a nit o kojoj visi
sve je tanja.

Sunce je ovo strmoglava
pretnja, luđače“ –
ubeđuje me.

„Beži koliko te noge nose,
vidim da ti je glava magnet,
lepak za nesreće“.

TO JOŠ NIGDE NISAM VIDEO

Kakvo te je oko ureklo,
kad repina ti viri
iz nogavice,
zubi krupnjaju,
a uši ti baš đavolje.

Kakva te je ruka pomazila,
kad ne možeš da zucneš bez štucanja,
da zapevaš bez graktanja,
da usniš ne možeš bez prikaza
u snovima.

To još nigde nisam video,
ali ni izvora
koji bi te izlečio
i dan ti
pozlatio.

RADUJEM SE

Radujem se svemu
nada mnom,
što se javi u snu,
ili bane iznenada
na svakodnevnom mestu,
u senci baštenskih
tendi.

Radujem se malim vitražima
jutra,
pisku voza,
daljini, nepoznatim uglovima
koji me traže za pijanstva,
za rasprodaju večnosti.

Radujem se i ponoru,
čijem dnu žurim
rukama raširenim za zagrljaj,
za topli susret
dve nemušte
reči.

SVRLJIŠKA GRADSKA ČITAONICA

Mirjana Živić - Mitić    Kultura

Dana, 17. juna 1935. godine, u Svrljigu je osnovana Gradjanska knjižnica i čitaonica, koja je bila ustrojena prema propisima Ministarstva prosvete iz 1924. godine.

O prvoj svrljiškoj biblioteci, naravno ne računajući one pri crkvama na području svrljiškog kraja, u knjizi Uspon Svrljiga iznose se podaci o broju članova, bilo ih je te 1935. godine - 20, i da je u blagajni Gradjanske knjižnice bilo na kraju godine osnivanja 4.438 dinara. Autor ne navodi sa koliko je knjiga raspolagala tadašnja biblioteka, ali se zna da je tadašnji predsednik čitaonice i knjižnice bio Žika Dikić a sekretar i blagajnik Živojin S. Ilić, ćurčija, koji je ovu funkciju vršio i u mnogim drugim tadašnjim gradjanskim udruženjima ove varoši.

U tom periodu je pokrenuta inicijativa da se u Svrljigu podigne “kulturni dom”, koji su podržali trgovci i zanatlije Svrljiga, ali, kao što se to ponovilo i u drugoj polovini prošloga veka sa idejom o izgradnji doma kulture u Svrljigu ili na početku ovog veka sa rekonstrukcijom današnjeg Kulturnog centra iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, sve se završilo na inicijativi.

Hotel Palas, kafana, ali i stecište kulturnih dogadjanja, tridesetih…

Rekonstrukcija Kulturnog centra iz sredstava NIP-a bila je, skoro rešena stvar, uredjeni su projekti, ali pred sam početak realizacije došlo je do promena u rukovodećem timu Nacionalnog investicionog plana i sve je palo u vodu, osim što je ostala tabla na kojoj je čak i ispisano da se ovo zdanje renovira sredstvima NIP-a. Srećom, rekonstrukciju kulturnog zdanja, ali u skromnijem obimu, pripomogla je opština Svrljig, zahvaljujući razumevanju aktuelnog opštinskog rukovodstva.

A, što se tiče godišnjice Građanske knjižnice i čitaonice, valja napomenuti da je pre rata bilo biblioteka i u svrljiškim selima, što danas nije slučaj. Današnja biblioteka pri Kulturnom centru Svrljig raspolaže sa blizu 18.000 knjiga, a najveći broj čitalaca, odnosno članova biblioteke su učenici - osnovci i srednjoškolci i studenti. Pri današnjoj biblioteci postoji i čitaonica, koja raspolaže sa jednim brojem jedne dnevne novine i jednim nedeljnikom, a na raspolaganju gradjanstvu je i veći broj književnih časopisa, kao i književni časopis Bdenja u suizdanju Kulturnog centra i Književnog kluba “Branko Miljković” iz Knjaževca.

Izvor: kcsvrljig.info Dragi Petković

OSMI “PSIHOMODO”

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Nov studijski album ima popularna hrvatska rok grupa “Psihomodo pop”, javljaju nam iz beogradske kuće “Jugoton - Croatia Records”. Jeee! Jeee! Jeee! naziv je osmog po redu studijskog albuma “Psihomodo popa”. Na albumu nalazi se 12 novih pesama, od kojih je deset napisao frontmen grupe Davor Gobac, dok su ostale dve obrade starih hitova. Naslovna pesma Jeee! Jeee! Jeee! obrada je numere Yeah! Yeah! Yeah! pank-rok legendi “The Vibrators”, pesma Požar obrada je Nensi Sinatrine About A Fire, “a tu su još i barem tri hita - Totalno sam lud, Jurim, jurim i Stabilno”.

Na naslovnoj strani albuma Jeee! Jeee! Jeee! nalazi se crtež skinut iz čuvenog, prvog kolor filma Čarobnjak iz Oza. Album je snimljen tokom 2008. godine u novom, vlastitom studiju “Psihomodo popa”, koji se zove “Hram mudrosti”, a producentski posao su odradili basista grupe Šparka i Branimir Tomljenović Brane. Na albumu se nalaze kao bonus dva video spota.

- Ja volim samo sebe, Ramona, Natrag u garažu… pesme su koje su s vremenom postale čuveni hitovi. Ostavili su trag na rok sceni svih bivših država Jugoslavije - poručuju izdavači albuma Jeee! Jeee! Jeee! za srpsko tržište. - “Psihomodo pop” će i ove godine gostovati na beogradskom Bir festu, trećeg dana, u petak, 14. avgusta 2009. godine, od 22 sata. “Psihomodo pop” su: Davor Gobac - vokal, Tigran Kalebota - bubanj, Smiljan Paradiš Šparka - bas, Vlatko Čavar Brada - gitara, Jurij Novoselić Kuzma - klavijature, saks i udaraljke.

Izcor: Građanski list