AKO KANIŠ POBIJEDITI, NE SMEŠ IZGUBITI

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Strip, Vesti

Pre četiri decenije u Italiji je izašao prvi broj legendarnog stripa „Alan Ford”. - U čemu je tajna njegove popularnosti i svevremene vrednosti

Junaci stripa „Alan Ford”

„Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti”, savetuje Broj Jedan, vođa legendarne Grupe „TNT” i jedan od živopisnih likova stripa „Alan Ford”, koji je prvi put ugledao svetlost dana u Italiji, u maju 1969. godine. Autori stripa, prvi crtač Magnus (Roberto Ravijola) i scenarista Bunker (Lućano Seki) odneli su, bar što se Srba, a onomad i Jugoslovena tiče, pobedu.

I danas, 40 godina od rođenja, detektiv Alan Ford i ostali članovi Grupe „TNT”, koji se iz svog tajnog skrovišta, sirotinjske cvećare u Njujorku, bore protiv socijalne nepravde, kriminala i korupcije, imaju na ovim prostorima verne čitaoce i poštovaoce. Pored toga, u Pozorištu na Terazijama, dugo je prikazivana istoimena predstava.

U čemu je tajna popularnosti i svevremene vrednosti stripa Alan Ford? Svakako je za to zaslužan čuveni crtač Magnus, koji je uradio prvih 75 brojeva stripa, dok su se u kasnijim brojevima smenjivali razni crtači, ali pre svega proslavio ga je genijalni scenarista Bunker, koji je kroz opise avantura grupe „TNT” uspeo da provuče jednu od najoštrijih kritika modernog društva. Specifičan cinični humor koji napada pohlepne gradske oce Njujorka, nesposobnog inspektora policije Broka ili razne bogate biznismene (ko je rekao tajkuni?), jednostavno prija srpskom čitaocu. Ismevanje moćnih, a bahatih i glupih, dobro se primilo na prostoru koji se može pohvaliti da je iznedrio Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Steriju…

Recimo, kako se ne setiti Alana Forda i ovih dana, kada se u Vladi Srbije raspravljalo o smanjenju broja ministarstava, a u stripu postoji Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena.

Popularnosti Alana Forda doprineli su i neprevaziđeni glavni likovi iz stripa. Ni oni nisu pošteđeni Bunkerove ironije. Pored Alana, ima još šest izgladnelih boraca protiv nepravde: omiljeni Bob Rok, kepec sa impozantnim nosem, večito nervozan i nezadovoljan. Zatim Sir Oliver, engleski plemić i kleptoman. Tu je i Jeremija, hipohondar koji ne radi ništa. I Debeli Šef, koji je u hijerarhiji grupe drugi ispod Broja Jedan, ali nema nikakav autoritet i uglavnom se bavi spavanjem. Pored njih, životinjsku podršku grupi daju pas Nosonja, zamorac Skviki i papagaj Klodovik.

Jedan od omiljenijih članova, Grunf, nemački pilot, zadužen je za prevoz agenata. Grunf ima vrlo sumnjivo poreklo, što se vidi i kada podigne ruku u znak pozdrava. Taj pozdrav jako podseća na nacistički, a Grunf se obično izvuče tako što kaže nešto u stilu: „Ovoliko je visoka devojka koju sam upoznao.”

Na vrhu se nalazi siva eminencija, Broj Jedan, gramzivi vođa grupe „TNT”, koji sav novac od zarade uzima za sebe, uporno ostavljajući svoje tajne agente u gladi i nemaštini. On je toliko star da se družio sa Leonidom kod Termopila, a priseća se i rata u Troji. Broj Jedan je, navodno, bio ćata u službi Homera, koji, po alanfordovskoj verziji, nije bio pesnik, nego slepi ratni reporter. Njih dvojica su izveštaje pisali vrlo pristrasno, u zavisnosti od toga ko im ponudi više para - Trojanci ili Grci.

Pored niza negativaca sa kojima se grupa „TNT” uspešno obračunava, svakako je najčuveniji Superhik, bivši čistač ulica, koji, besan zbog toga što sirotani bacaju smeće svuda po ulici, odlučuje da krade od siromašnih i daje bogatima. Ovaj suludi kriminalac dobro je namučio grupu „TNT”. Superhikovo oružje je njegov užasni alkoholni zadah, kojim momentalno obeznanjuje svoje protivnike.

Popularnosti Alana Forda doprineo je i čudesni prevod Nenada Briksija, na čiju inicijativu je i objavljen prvi broj u zagrebačkom „Vijesniku”, 1972. godine. Briksi je zaslužan što i dan-danas Srbi vole da prozbore koju na hrvatskom. Makar kada citiraju besmrtne replike: „Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi!” ili „Bolje častan bijeg nego nečasna smrt”. Tu je i genijalna umotvorina Boba Roka: „Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!”

U moru genijalnih detalja iz stripa, među obožavaocima je posebno drag trenutak kada Sir Oliver pohara neku prodavnicu, a onda pozove izvesnog Binga, kome prodaje svu kradenu robu. Sir Oliver Bingu kaže da je za robu „cijena, prava sitnica”, što je u srpskom jeziku postala fraza kojom se ironično opisuje neki skup proizvod.

Alan Ford i danas, u kvalitetnom prevodu mesečno izlazi u Srbiji. I za kraj, nagradno pitanje: koje je pravo ime Debelog Šefa? Odgovor glasi: Gervasius Tvinkelminkelson. Svi koji su pogodili, neka potraže nagradu na adresi Šesta avenija, Njujork.

Izvor: Politika Stanko Stamenković

Milan Mladenović od Lužice - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Milan Mladenović
DVE VEČNOSTI I JEDNO SAD

I svi su rekli: Nastavi da trčiš u krug.
V etar se zatim silno ušeprtčljao u granju,
reka je navukla pokrov od tankog leda na uši,
nebo je sklopilo kapke i počelo da plače sneg
i svi su ponovo rekli: Nastavi da trčiš u krug.

I onda je sve izgledalo kao da se ništa nije dogodilo
Moje reči su vraćene meni jer su drugima tuđe,
moj poglet je opet gledao pravo, a noge išle u krug,
ja sam trajao da bih se uskoro zavšio i opet počeo
da bi moja senka dva puta dnevno postala ja.

A krug je i dalje ostao krug i nije postao prava.
Ja sada kružim, senka me stiže, pogled me laže,
jer dve večnosti i jedno sad ostaju dalje u krugu
Zalud je borba, umirem sad, rađam se sad i tako večno
jer svi su još jednom rekli: Nastavi da trčiš u krug

4. sretanj(februar) 1966 g.Predeo Žege(Novi Beograd)

MILAN MLADENOVIĆ

Rođen, 21.11.1949. Godine u Užicu. Školovanje započeo u Jagodini, završio filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorat prvog stepena na Univerzitetu Sorbona, Pariz

Filosof i pesnik.
Osnivač, direktor, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Sfairos

Bibliografija

PESME IVICE PONORA, Zapis, Beograd, 1979.g.
DUŠE GRADOVA - prozno-poetske mape (sa 15 crno-belih ilustracija Milića od Mačve), Književne novine, Beograd 1988. g. (prvo izdanje) - Prosveta, Niš, 1998.g. (drugo izdanje, Milićeve ilustracije u boji)
KNJIGA O PRAZNOM - izlučena iz duha Ivice Ponora (sa crno-belim ilustracijama Todora Stevanovića), Grafos, Beograd, 1990.g.
ZAVRŠNA REČ - Uvod u doba slovesnosti, Pariz 1990.g. (prvo izdanje) - Sfairos, Zemun, 1995. g. (drugo izdanje, sa “Hronologijom” Nebojše Kovačevića i crno-belim ilustracijama Rajka Kovačevića)
SLEDEĆI RAT DRAŽE MIHAILOVIĆA, Eparhija “Nova Gračanica”, Čikago, 1990.g.
SRPSKA DUŠA TORONTA - duše gradova Kanade i Amerike, Bagdala (Kruševac) - Oktoih (Podgorica) - Sfairos (Zemun) - Grad pisaca (Herceg Novi), 1993. i 1994.g. (dva izdanja)
MORAM DA VIDIM OSTRVA (izbor pesama, priredila Vesna Bašić), Istočnik (Novi Sad) - Plavi zmaj (Sremski Karlovci), 11995.g.
EVROPIJA - i druge glogoljubive pesme (sa crno-belim ilustracijama LJubomira Miljkovića), Sfairos, Zemun, 1995.g.
ZEMALJSKI ŠAR (izbor pesama, priredio Krile Belić-Jastrebić), Glas srpski (Banja Luka) - Apostrof (Beograd), 1998.g.
OLGIJANSKI PUT - ka srpskom opstanku, Kalekom, Beograd 1999.g.

 

OPSESIJA

Produbi svoj odnos prema Biću, budi
Praznina kojom diše svet! To je Poema -
Ta čudna obuzetost Stihom koga nema
I Rimom. To je čin. Ako uzbudi
Prazna misao: Čist primer potpunosti,
Ako na bezobličnom tlu iščezava
Vreme, to je Poema! To se smrzava
Smisao u hladnom podsticaju večnosti.
Zaboraviš li znano, nađeno ako
Izgubiš, misao ako prepozna se
U Praznom, to je Poema! Predeo tka se
Sred glave - ogoljen. Svet nastaje polako.
Svet tvojim duhom naveden na Reč! Iz
Lakog zahvata nemom površinom
Iskaču oblici i love Tišinom:
Glas! To je Poema - taj progledali niz
Reči, to uzletanje u Stih. Praznina
Svojstvena prostoru, tamna, bezobalna,
Ta sobom opsednuta misao, stalna
Prisutnost, ta neočekivana daljina
Unutar stvari, to nesamerivo čelo:
Prerušava se u Vreme al’ ne zaboravlja
Sebe, iako pokretom sve obnavlja
I svoje pamćenje okiva u telo.
Skrivenu muziku ne sputaš li kada
Izjednači se s Tišinom miaso i svako
Bivanje mine: To je Poema - to lako
Pripajanje Praznini, to lebdenje. Sada
Je Zaborav koji se priseća svoga
Porekla i rađa se svet probuđen Stihom.
To je Poema - to lutanje po tihom
Prividu jave. Stvarnik je usnuo, ko ga
Sad može lišiti predela iz sna
I reči? To je Poema - to zamiranje
Koje budi čin, to prazno poniranje
Duha u sebe, u temelj bez dna.
Produbi svoj odnos prema Biću, budi
Poema kojom diše svet! To je Praznina -
Ta čudna obuzetost Stihom iz dubina
I tamnim sluhom Rime koja rudi.

 

MAGLENE DUŠE OSMEH CVAO
-Za Mirjanu Dujin

Ja nisam zalud danas brao
Pelenje gorko, nisam tkao
Samrtni venac, nit’ je zjao
Zalud u meni nesmisao.

Danas je meni dojahao
Zlovesni krilac i pozvao
Tamo u večnost gde je stao
Raširio se i zadrhtao
Tren davni kad sam ugledao
Maglene duše osmeh cvao
A struj po duši odzvanjao
U čarni bezdan da sam pao.
I nikad nisam osećao
U oku plamlji blesak, kao
Da prvi put je meni sjao
Vilinskog lica pogled zao
I bolan, onaj osveštao
U grehu, jer se opirao
Tmini u koju sav je ponirao
Dok me u svoju tajnu zvao.

Ja nisam zalud danas brao
Pelenje gorko, nisam tkao
Samrtni venac, nit’ je zjao
Zalud u meni nesmisao.
Danas je meni dojahao
Zlovesni krilac i pozvao
Tamo u večnost gde je stao
Maglene duše osmeh cvao.

 

 

Zorica Turjančanin: (…) Pjesništvo Milana Mladenovića od Lužice je izuzetno ostvarenje u savremenoj srpskoj poeziji. (…) Posebno impresionira njegov jezik. (…) Ova pjesnik je i mag koji vraća riječi iz dubine zaborava, i tvorac “vatrenih” metafora iz kojih proplamsavaju čudesna ostrva umlja i dosegnute umjetničke ljepote.

Nebojša Kovačević: (…) Ako je izlazak iz kruga (ili trougla) nacionalne sudbine ipak moguć, pesme Milana od Lužice su sigurno oni svetli kamenčići u tami koji ukazuju na put spasenja.

Dušan Vukotić: (…) Takav briljantan pesničko-filosofsko-politički spoj u samo jednoj ličnosti, moja malenkost nikada ranije nije srela. Čak, usućujem se da ustvrdim, da će Mladenović (kada okonča ovozemaljsko putešestvije) stati rame uz rame sa najvećim misliocima svetske civilizacije. (…) LJudi koji idu daleko ispred vremena u kome žive, obično (ili najčešće) ne nailaze na razumevanje svojih savremenika. Ustvari, to da li će Mladenović biti shvaćen ili ne, najmanje je značajno za njega samog, jer je on osigurao svoje mesto u “arhivi” Logosa. Za zemlju Srbiju, pak, njegova misao mogla bi da bude spasenje…

27. Opštinsko takmičenje Zlatne ruke i 114 godina turističke organizacije u Sokobanji

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Sabor narodnog stvaralaštva “Zlatne ruke”, održao se tradicionalno 14. jula. Na letnjoj pozornici “Vrelo” su se pripremala stara, gotovo zaboravljena jela, prezentovane su rukotvorine, umeće starih zanata i izvorne pesme. Na 27. Zlatnim rukama u kategoriji starih jela učestvovalo je dvanaest takmčarki, koje su, pripremile pravu reviju delikatesa. Za ovogodišnju manifestaciju vladalo je veliko interesovanje, kako posetilaca, tako i učesnika. Za razliku od prethodnih godina, pored zanatlija i domaćica iz Sokobanje, na Zlatnim rukama bilo je učesnika iz Knjaževca, Zaječara, Bora, Niša, Aleksinca i Svrljiga.

Inače na ovaj dan poznati Mitropolit srpski, gospodin Mihailo, poreklom Sokobanjac, pre tačno 114 godina osnovao je Udruženje za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje. Ovo društvo bavilo se , između ostalog i unapređenjem razvoja turizma, tako da je u pravom smislu bilo prva turistička organizacija u Sokobanji. Njeni sledbenici su dalje Uprava Banje, potom Turistički savez, zatim Organizacija za turizam i kulturu, i konačno Organizacija za turizam, kulturu i sport, Sokobanja, nosilac “Turističkog cveta” za 2008. godinu koja je 14. jula obeležila tradiciju sokobanjske turističke organizacije dugu 114 godina.

A.M.

ROBINZON KRUSO NA MENHETNU

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Predstava naših umetnika osvojila njujoršku publiku, ali i kritiku

Predstavu „Život na pustom ostrvu” koja je premijerno izvedena prošle nedelje u Central parku osmislili su naši pozorišni umetnici Vojin Paunović i Biljana Ilić želeći da ukažu na potrebu očuvanja prirode i lepotu života u njoj

„Teško je zamisliti Njujork kao pusto ostrvo, ali upravo to polazi za rukom Semjuelu Kirku i Džejsonu Vansu ovog leta… menjajući se u ulozi Robinzona Krusoa, u adaptaciji klasičnog romana Danijela Defoa koju je uradio Uglješa Šajtinac” - ovako je Njujork tajms izveštavao o predstavi „Život na pustom ostrvu” koja je u produkciji Pozorišta-Igrališta premijerno izvedena 11. jula u njujorškom Central parku.

Jednočasovnu priču o životu u prirodi, namenjenu podjednako deci i odraslima, osmislili su Vojin Paunović, reditelj, i Biljana Ilić, producent. Zajedno su 2003. godine u Beogradu osnovali Pozorište-Igralište, a poslednjih nekoliko godina žive u Njujorku.

„Život na pustom ostrvu” je prva predstava Pozorišta-Igrališta u Njujorku, i za vrlo kratko vreme osvojila je publiku, ali i stručnu kritiku. Prikazi ove jednočasovne predstave koja će se tokom leta izvoditi po njujorškim parkovima objavljeni su u uglednom pozorišnom časopisu Bekstejdž, kao i u Njujork magazinu, Brodvej vorldu, Tajm autu i drugim uglednim listovima.

- Predstava je zamišljena kao interaktivni vodič kroz preživljavanje u divljini, ali je ujedno i priča o očuvanju prirode. Želimo da ukažemo na lepotu života u prirodi. Sve što se koristi u predstavi je od prirodnih materijala - priča Vojin Paunović u razgovoru za Danas.

„Život na pustom ostrvu” je pripreman pet meseci i čitav projekat je u skladu sa tematikom realizovan jednostavnim umetničkim sredstvima. U radu na predstavi učestvovao je internacionalni tim pozorišnih umetnika koji su birani na kastingu. Kompletan autorski tim se odrekao honorara, kaže Biljana Ilić.

- Ne naplaćujemo ulaznice za predstavu i svi su dobrodošli. Uspeli smo da dobijemo dozvole za oko dvadeset izvođenja i pored parkova na Menhetnu i u Bruklinu, nadamo se da ćemo nastupati i na Brajton biču - dodaje Biljana.

Inače, predstava „Život na pustom ostrvu” ima i svoj beogradski život. Pozorište-Igralište je još 2003. godine pokrenulo otvorenu scenu na Adi Ciganliji sa igralištem za decu od prirodnih materijala. Na ovoj sceni su postavljene predstave „Život na pustom ostrvu” i „Robinzon protiv pirata” koje su premijerno izvedene na Belefu 2003. odnosno 2004. godine. Predstava „Život na pustom ostrvu” se izvodi već sedmu sezonu u Beogradu, a gostuje i širom Srbije.

Od Beograda do Njujorka…

Vojin Paunović je diplomirao Pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegova prva profesionalna predstava “Audijencija” izvođena je u Beogradu dvanaest godina, a režirao je i više od 20 predstava širom Srbije. Biljana Ilić je diplomirala na Pravnom fakultetu i Akademiji umetnosti. Ima više od deset godina profesionalnog iskustva iz oblasti organizacije i produkcije, a radila je projekte u medijima, pozorištima, na festivalima… Biljana završava multidisciplinarni program iz filma (režija, scenario i produkcija) na prestižnom Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Postdiplomsko školovanje omogućile su joj stipendije Kolumbija univerziteta, kao i stipendije nekoliko uglednih američkih fondacija. U okviru studija je snimila osam kratkih filmova koje je potpisala kao reditelj, scenarista ili producent, a učestvovala je i u više od 20 produkcija. Diplomski film je u junu snimila u Brazilu, a planira još nekoliko filmskih projekata.

Izvor: Danas Maja Vukadinović

 

BOLIVUD STIŽE U HOLIVUD

Ivan Manojlović    Film, Kultura, Vesti

Indijska kompanija ADAG (Reliance Anil Dhirubhai Ambani Group) finansiraće nove projekte holivudskog studija DreamWorks, čiji je suosnivač američki režiser Stiven Spilberg, inače drugi na Forbsovoj listi muških zvezda u Holivudu po godišnjoj zaradi.

Indijski milijarder Anil Ambani, vlasnik ADAG-a i šesti na listi najbogatijih ljudi u svetu, izjavio je da je počastvovan mogućnošću da postane partner takvih talenata kao što su Spilberg i Stejsi Šnajder, preneli su svetski mediji posle pregovora vođenih u Njujorku.

Obim finansijske podrške ADAG-a Spilbergu iznosi 820 miliona dolara, a snimanje prvog filma iz tog projekta počeće ove godine, dok bi naredne trebalo da se nađe u bioskopima. Spilberg je, sa svoje strane, najavio da će ove godine posetiti Indiju i upoznati se s mogućnostima tamošnjih studija i scenarista.

Pre godinu dana kompanija Reliance Bigh Entertainment kupila je za 1,5 milijardu dolara glavni Spilbergov holivudski studio DreamWorks, osnovan 1994. godine, da bi 2006. bio prodat Paramountu za 1,6 milijardi dolara. Sporovi koji su u međuvremenu nastali između Spilberga i menadžmenta Paramounta primorali su DreamWorks da počne da traži nove partnere, a to su postali Indijci. Kako se očekuje, DreamWorks će od sada snimati pet-šest filmova godišnje.

Izvor: SEEcult.org