SRBIJA ODAJE POČAST MILEVI MARIĆ - AJNŠTAJN

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Nauka, Vesti

Arhijereskom liturgijom u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Cirihu danas je počela ceremonija odavanja počasti fizičarki Milevi Marić Ajnštajn, koja je rođena u Titelu 1875. godine, a preminula 1948. godine u Cirihu.

Liturgiji u srpskoj crkvi u Cirihu prisustvovao je ministar za dijasporu Srđan Srećković, čije je ministarstvo bilo incijator akcije da se Milevi Marić Ajnštan, 61 godinu posle smrti, konačno oda priznanje za veliki doprinos nauci, s obzirom da je, prema nekim relevantnim podacima, ona značajno doprinela vrhunskom naučnom radu njenog supruga, nobelovca Alberta Ajnšatajna.

Spomen ploča Milevi Marić Ajnštajn biće kasnije danas otkrivena u Aleji zaslužnih građana na groblju Nordhajm u Cirihu, gde počivaju njeni posmrtni ostaci, koji od 1975. godine, nisu imali nadgrobnu ploču, s obzirom da niko nije plaćao održavanje. Do 2003. godine, zbog toga, šira javnost nije znala gde je sahranjena Mileva Marić Ajnštajn.

Nakon liturgije, ministar za dijasporu Srđan Srećković rekao je agneciji Beta da je ovo veliki dan za srpski narod i državu, jer prvi put, posle 61 godinu, odaje priznanje naučnici Milevi Marić Ajnštajn.
“Ovo je veliki događaj za srpsku dijasporu, s obzirom da će danas biti otkrivena i spomen ploča Milevi Ajnštajn. Verujem da će ovo doprineti i poboljšanju položaja naše nacionalne zajednice u Švajcarskoj, kao i poboljšanju imidža države Srbije u Švajcarskoj”, kazao je Srećković i dodao da u eri opšte globalizacije, Srbija mora da čuva svoju tradiciju, istoriju i veru, ali i velikane.

“Nadam se da se nikada više niće dogoditi da država Srbija zaboravi ljude kao što je Mileva Marić Ajnštajn”, naveo je on.

Srećković je rekao da je ponosan na to što je Ministarstvo za dijasporu inicijator projekta. On je zahvalio udruženju Srba u Švajcarskoj kao i Srpskoj crkvenoj opštini u Cirihu, koji su pomogli u realizaciji projekta.

“Ovo je dobar pokazatelj, koji upućuje sve koji žele da grade modernu i demokratsku Srbiju, da je neophodno odati počast svima koji to zaslužuju”, rekao je Srećković.

On je izrazio uverenje da se nikada više niće dogoditi da se ne zna gde je grob vrhunskog naučnika kao što je Mileva Marić Ajnštajn.

“Bilo je puno nepravdi koje moramo da ispravimo”, istkao je Srećković.

Liturgiji u srpskoj crtvi u Cirihu prisustvovao je i ambašador Srbije u Švajcarskoj Milan St. Protić. Posle popodnevnog otivanja spomen ploče Milevi Marić Ajnštajn, u Cirihu će biti priređen i multi-medijalni performans “Oratorijum za Milevu Marić Ajnštajn”.

Izvor: Blic Online / Beta

JUNAK ZA SVA VREMENA

Mirjana Stanojevi?    Film, Strip, Vesti

Tintin

KADA se mladi reporter Tintin sa svojim vernim psom Miluom, 10. januara 1929. godine, ukrcao na voz i uputio u sovjetsku Rusiju, u prvoj epizodi „Tintin u zemlji Sovjeta”, nije delovalo da će se ovaj junak belgijskog crtača Eržea priključiti kolekciji remek dela umetnosti stripa.

Do danas je prodato više od 230 miliona primeraka Eržeovih stripova širom sveta, ali, ako za nekoga brojke nisu dokaz umetničkog kvaliteta, valja pomenuti da su među mnogobrojnim fanovima Tintina - Endi Vorhol i Stiven Spilberg. Vorhol je svojevremeno izjavio da je Erže na njegov rad uticao poput Diznija. „Erže je više od crtača stripova. Postoji politička i satirična dimenzija koja prožima njegovo delo”, govorio je Vorhol.

Tintin će uskoro oživeti i na 3D filmu, u režiji ni manje ni više nego Stivena Spilberga, i u produkciji Pitera Džeksona, autora „Gospodara prstenova”, u kojima je uspešno korišćena kompjuterska tehnologija u stvaranju likova. Najavljeno je da će „Avanture Tintina: tajna jednoroga” ugledati bioskopsku svetlost 2011. godine. Tintina će igrati Džejmi Bel, kapetana Hedoka - Endi Serkis, čuveni Golum iz hobitske trilogije, a novi Džems Bond - Danijel Krejg, biće Crveni Rakham.

Spilberg je, inače, za Tintina čuo tek 1981. godine, kada je kritika uporedila Indijanu Džonsa u „Otimačima izgubljenog kovčega” sa Eržeovim avanturističkim junakom. Iako je prvo dobio albume Tintina na francuskom koji nije razumeo, anegdota kaže da se veliki majstor filma odmah zaljubio u ovog junaka. Spilberg je tada video Tintina kao Indijanu Džonsa za decu.

Tintin se na velika vrata vraća i u Srbiju. Izdavačka kuća „IPS Medija” otkupila je prava za sva 24 albuma Tintina i objavila prva dva toma koja sadrže prvih pet epizoda: „Tintin u zemlji Sovjeta”, „Tintin u Kongu”, „Tintin u Americi”, „Faraonove cigare” i „Plavi lotos”. Reč je o luksuznom izdanju, manjeg, kolekcionarskog formata. Urednik je Danko Ješić, a prevod s francuskog jezika potpisuje Branislav Glumac.

Iako je naša publika imala prilike da ovaj strip prati u „Politikinom zabavniku”, prve dve epizode do sada nisu objavljivane u Srbiji. Erže je zbog njih nazivan rasistom i netolerantnim autorom, zbog načina na koji je Tintin predstavio sovjetske Ruse i crnce u Africi. Belgijanac se kasnije javno pokajao zbog ranih radova, rekavši da ih je napravio pod uticajem predrasuda epohe. Oba albuma bila su jedno vreme zabranjena u Evropi i Americi.

Glumac se opredelio za transkripciju imena i nije ih prevodio. Tako je nerazdvojnom Tintinovom pratiocu ostavio originalno ime Milu, umesto dosadašnjeg Sneško, koje je u srpskim verzijama direktno preuzimano iz engleskog prevoda.

- Zahtevne su bile jedino uzrečice, trudio sam se da sačuvam arhaični jezik a da ne bude glup. Umesto: „Sto mu gromova”, što previše liči na Zagora, stavljao sam: „Trista mu jada” - kaže Glumac.

Po njegovim rečima, razlozi Tintinove neprolaznosti leže u činjenici da nije apsolutno moralan u svakom trenutku, jer će nekad ispasti i kukavica, biće narcisoidan, egocentričan, sebičan, maltretiraće Milua, i to ga čini velikim i univerzalnim junakom, za razliku od Velikog Bleka koji postaje dosadan posle nekoliko albuma.

Tintin je napunio 80 godina i još je ogledalo naših mladalačkih snova i želja za putovanjima. Detinjasti, neumorni junak nastavlja da osvaja svet svojom neugasivom vitalnošću. Njegov otac, Belgijanac Žorž Remi, slavni Erže (1907-1983), uz Renea Magrita važi za najvažnijeg, najpopularnijeg i najuticajnijeg umetnika ove zemlje u 20. veku, a obojici su 2. juna ove godine u Belgiji otvoreni muzeji.

MUZEJ

U okolini Brisela 2. juna otvoren je Eržeov muzej.
Od 1929. godine prodato je više od 230 miliona primeraka stripova o Tintinu.
Avanture Tintina prevedene su na više od 80 jezika.

U Francuskoj svaka druga porodica ima u kući bar jedan strip Tintina.

„Tintin na Tibetu” je Eržeova najomiljenija epizoda.

SVEMIR

Tintin je istraživao Mesec 1954. godine, 15 godina pre Nila Armstronga.
Na aukciji u Parizu 1998. originalni crteži Tintina dostigli su cenu od 25.000 dolara.

Povodom 75. Eržeove godišnjice Belgijsko astronomsko društvo nazvalo je po njemu malo nebesko telo između Marsa i Jupitera.

Izvor:Večernje novosti Bane Đorđević

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ “СИНЕМА СИТИЈА”

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

“Обични људи” Владимира Перишића и “Тони Манеро” Пабла Ларена најбољи филмови “Синема ситија”. Филм Младена Ђорђевића “Живот и смрт Порно банде” добио специјалну награду удружења критичара ФИПРЕСЦИ.

Филм “Обични људи” Владимира Перишића проглашен је најбољим домаћим остварењем другог фестивала “Синема сити” у Новом Саду, док је најбољи страни филм чилеански “Тони Манеро” редитеља Пабла Ларена, саопштио је жири.

Прву награду Међународног фестивала филма и медија, “Ибис статуету”, за дело снимљено с буџетом до 10.000 долара добио је филм “Живан Пујић Џими” у режији Огњена Главонића.

Жири у саставу Пјер Жалица, Илиана Китанова, Срђан Кољевић, Лудовик Шаваро и Педрик Деланеј једногласно је одлучио и да за најбољу режију у такмичарском програму “Национална класа” Велику награду додели Срђану Драгојевићу за филм “Свети Георгије убива аждаху”.

“Ибиса” за најбољи сценарио добио је Мирослав Момчиловић за “Чекај ме, ја сигурно нећу доћи”, награда за најбољу мушку улогу припала је Лазару Ристовском (”Свети Георгије…”) а најбољу женску улогу остварила је Мирјана Карановић у филму “Тамо и овде”.

Најбоља монтажа, фотографија…

За најбољу монтажу награђен је Петар Марковић - за рад на филму “Свети Георгије убива аждаху”, награду за фотографију добио је Александар Рамадановић за “Јесен у мојој улици” а том филму, у режији Милоша Пушића, припала је и специјална плакета за представљање новог таласа у српској кинематографији.

Исти жири је, уз одлуку о најбољем филму у такмичарском програму “Ап ту 10.000 бакс”, наградио дипломама и филмове “Црвени зека” у режији Егмонта Мајера и “Путовање црвеног фрижидера” у режији Луцијана и Наташе Мунтеан.

Међународни жири такмичарског програма “Егзит поинт”, у саставу Тунцел Куртиз, Мартин Блејни, Иван Фила, Лабина Митевска и Елис Дрисен једногласно је одлучио да, уз Гран при за филм “Тони Монтеро”, фестивалска прва награда за најбољу режију припадне Алексеју Учителу за филмско остварење “Заробљеник”.

“Ибис” статуета за најбољу улогу додељена је глумицама Бети Кизмоли за филм “Катјина сестра” и Леори Барбари за улогу у филму “Стела”.

Специјално признање, плакета за уметнички допринос, додељена је Зији Мирзи Мохамаду и Харону Ахаду за улоге у филму “Двоноги коњ” у режији Самире Макмалбаф.

Награда ФИПРЕСЦИ

Филм “Живот и смрт Порно банде” добио је, на фестивалу “Синема сити” у Новом Саду, специјалну награду удружења критичара ФИПРЕСЦИ, рекао је аутор овог остварења Младен Ђорђевић.

“Живот и смрт Порно банде” приказан је на фестивалу у домаћем такмичарском програму “Национална класа” у конкуренцији филмова, међу којима су били “Свети Георгије убива аждаху” Срђана Драгојевића, “Обични људи” Владимира Перишића, “Београдски фантом” Јована Тодоровића и “Тамо и овде” Дарка Лунгулова.

Награде ФИПРЕСЦИ-ја на “Синема ситију” додељује жири у саставу Сандра Перовић, Владимир Црњански и Сташа Јамушаков.

Ђорђевићевом дебитантском остварењу ово је друго домаће признање након премијере на овогодишњем ФЕСТ-у.

Претходно, филм је добио награду “Небојша Ђукелић”, коју додељује удружење београдских филмских критичара и новинара.

У селекцији “Егзит поинт”, жири критике ФИПРЕСЦИ Србија наградио је филм “Кабулско дете” у режији Бармака Акрама, док је жири српског огранка Фипресци награду за најангажованији филм “Синема ситија” доделио делу “Освајање Конди” у режији Себастијана Догарта.

Признање за посебан допринос развоју српске кинематографије додељено је Алекси Гајићу за филм “Технотис-Едит и ја” а исто дело добило је и специјално признање публике за најбољи филм.

Организатори “Синема ситија” саопштили су да је тај фестивал, приређен од 6. до 14. јуна у осам отворених и затворених биоскопских простора у Новом Саду, имао око 70.000 посетилаца док је њих око 20.000 учествовало на фестивалским журкама на Петроварадинској тврђави.

Извор: РТС

SUDBINA TITOVIH POKLONA U TREZORU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Muzeju istorije Jugoslavije izložba za Univerzijadu

„Smrt u trezoru” je priča o sudbini Titovog trezora sada u Muzeju istorije Jugoslavije, o tome šta su kustosi otkrili kada su ušli u riznicu i zašto o eksponatima govore oni koji su ih za druge potrebe pozajmljivali, kao što su književnici, režiseri, arheolozi, istoričari umetnosti, astrolozi... Izložbu prate njihove priče snimljene kao video zapisi o skulpturama „Dvoboj” i „Venera”, o balčaku vojvode Knićanina, o Staljinovoj sablji, Ordenu svetog Olafa, italsko-etrurskom šlemu, liburnskom maču iz VIII veka…

Neverovatne dogodovštine s Titovim dragocenim poklonima ekskluzivno za „Blic” otkriva autor izložbe „Smrt u trezoru” pripremljene za Univerzijadu, načelnik kustoske službe u MIJ, arheolog Momo Cvijović.
- Storija o nastanku ove izložbe počinje od trenutka kada sam ušavši u trezor na podu ugledao Ozirisa, boga mrtvih - seća se Cvijović. - Mesecima je za potrebe naučnoistraživačkog projekta „Stanovništvo i naselja iz predrimskog doba na tlu Srbije” Ministarstva za nauku, dr Branislav Anđelković sa Katedre za arheologiju Bliskog istoka čekao da uradi određene analize na pomenutoj statui. Nije bio jedini koji je potraživao neke predmete. To je bio razlog da pustimo da o predmetima govore oni koji su ih izabrali. Njih dvanaest, najrazličitijih profesija.

Posle smrti Josipa Broza, mnoge muzejske ustanove su tražile nazad predmete koji su im oduzeti da bi se darovali Titu. Bronzana statueta boginje Venere iz rimskog perioda (sa lokaliteta Supovac kod Niša) prvobitno je bila u Narodnom muzeju dok nije rashodovana odlukom opštine Niš. Titu je poklonjena u novembru 1959. godine. Muzej Srema iz Sremske Mitrovice takođe je tražio da mu se vrati kolekcija rimskog kovanog novca iz poznate Morovićke ostave.

- Osim jednog mozaika iz Romulijane za koji je odlučeno da bude vraćen zaječarskom muzeju (iako to još nije učinjeno), svi drugi predmeti su ostali u trezoru, jer kod nas još uvek važi odredba Srpskog građanskog zakonika iz 1848. godine, u kome stoji da „ko jedanput poklon učini, ne može više natrag uzeti, osim osobitih slučajeva”, a to su: „ako darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može; ili ako obdareni nanosi uvredu njegovom životu, telu, časti..” - citira Cvijović.

Znajući za tu odredbu, Narodni muzej iz Ljubljane je već 1985. godine u Memorijalni centar „Josip Broz Tito” poslao konzervatora da izradi vernu kopiju bronzanog italsko-etrurskog šlema iz perioda oko 400. godine p. n. e. pronađenog u Nevlju kod Kamnika. Šlem je Titu darovalo Novo Mesto, 1958. godine.

- Jedini predmet koji je prema zakonu morao biti vraćen darodavcu jeste norveški Veliki krst ordena svetog Olafa sa ogrlicom i lentom, kojim je Tito odlikovan u Oslu, 1965, jer „sve insignije moraju biti vraćene posle smrti osobe koja ih je nosila”. O tome kako je norveški kralj Olaf V doneo dekret kojim odlikovanje, za njegova života, ostaje u muzeju koji je nosio Titovo ime, u video zapisu govori heraldičar arh. Dragomir Acović - obrazlaže Cvijović.

Režiser Goran Marković se seća kako je 1992. godine iz Memorijalnog centra „Josip Broz Tito” dobio originalan Maršalski znak za potrebe filma „Tito i ja”. Autor tog jedinstvenog predmeta od zlata, ukrašenog mnogobrojnim dijamantima i rubinima, koji je nosio samo maršal Jugoslavije, bio je Antun Augustinčić. Viši kustos Muzeja Vojvodine u Novom Sadu Suzana Milovanović, pak, govori o tome kako je saznala da se u trezoru nalazi i sablja vojvode Stevana Petrovića Knićanina koga su krajem juna 1848. knez Aleksandar Karađorđević i ministar Ilija Garašanin uputili u Vojvodinu i stavili na čelo dobrovoljaca iz Srbije.

- Ivan Ivanji, književnik, diplomata i Titov prevodilac za nemački jezik, u romanu „Staljinova sablja” divi se sablji „koju je 1944. Staljin lično poklonio Titu za zasluge u borbi protiv fašizma - dopunjuje Cvijović. - Balčak joj je ukrašen velikim dijamantima i rubinima”… Dušan Makavejev se, pak, priseća kada je njegov prijatelj Vladeta Petrić Šepa, prvi direktor Muzeja „25. maj”, i pored poznatog sukoba Tito-Staljin, našao hrabrosti da jedan drugi Staljinov poklon Titu, skulpturu „Dvoboj” iz XVIII veka, izloži u centralnoj vitrini tog muzeja.

Najzad, i Mesečev kamen ima svoju priču. Kada su 2003. godine uhvaćena trojica stipendista laboratorije NASA koji su ukrali 105 grama kamenja sa Meseca u nameri da ga prodaju po ceni od hiljadu do pet hiljada dolara po gramu, sud je procenio da kamenje ima mnogo veću vrednost. Naime, sračunato je da je pribavljanje svakog grama koštalo 50.800 dolara.

- Zbog izuzetne vrednosti isečka s Mesečevog tla koji su Titu poklonili posada „Apola 11″ i predsednik Ričard Nikson, Muzej istorije Jugoslavije odbio je da ispuni želju Gorana Pavičića, predavača u Planetarijumu, da ga u „Noći muzeja 09″ izloži u Opservatoriji na Kalemegdanu - pojašnjava Cvijović.

Karika koja sve pomenute eksponate vezuje jeste smrt. Čak i kamen s Meseca, jer su naučnici „na pragu dokaza da su minerali živi organizmi”, navodi autor izložbe „Smrt u trezoru” koja se otvara 27. juna u podne.

Tajna ovalne vile

„Smrt u trezoru” je takođe priča o ovalnoj palati od belog mermera na koju nas Cvijović podseća:

- Nekoliko meseci pred smrt Titu je, nadomak stare, podignuta nova vila od belog mermera, ovalnog oblika. Tito je, međutim, umro ne uselivši se u nju, a vila je adaptirana u muzejski objekat tzv. spomen-zbirku u kojoj su izložena najvrednija umetničko-istorijska dela. (Zbirka je bila otvorena za posetioce od 1984. do 1996. godine.) Posle bombardovanja rezidencije (1999), Slobodan Milošević se preseljava u ovo zdanje danas poznato kao vila „Mir”. Planirano je da ova vila postane reprezentativni objekat za odsedanje stranih državnika, ali zbog loše reputacije celog prostora nakon hapšenja Miloševića, to se nije desilo.

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

КОНЦЕРТ У ЧАСТ ЈОЗЕФА ХАЈДНА

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Поводом 200 година од смрти композитора Јозефа Хајдна, хор и Симфонијски оркестар РТС-а оджаће концерт 18. јуна у Коларчевој задужбини, са почетком у 20 часова.

Хор и Симфонијски оркестар РТС-а, под вођством диригента Александра Марковића, одржаће 18. јуна концерт поводом 200 година од смрти великог композитора Јозефа Хајдна.

На концерту, у Коларчевој задужбини, наступиће и сопран Снежана Савичић, алт Магда Скарчић, тенор Радмило Петровић и бас Горан Крнета.

Диригент Александар Марковић завршио је студије на Универзитету за Музику и извођачку уметност у Бечу, а похађао је мастер класу код Ђанлуиђија Делметија и Лотара Загросека на Музичкој академији Кидана у Сијени, где је дипломирао уз највише признање “Диплома д’оноре”.

Дириговао је Немачким симфонијским оркестром из Берлина, Рајнском филхармонијом, Бечким камерним оркестром, бечким “Цонцертвереин оркестром”, “Мозартеум оркестром” из Салцбурга, Симфонијским оркестром из Ст.Галена, београдским “Радио оркестром”, Београдском филхармонијом, Концертним оркестром Будимпеште, Прашким симфоничарима.

Марковић је био и шеф диригент Тиролске опере у Инсбруку, где је дириговао десет високо оцењених премијера - “Кавалерија рустикана” “Пајаци”, “Лабудово језеро”, “Ромео и Јулија”, “Холанђанин луталица” и друге.

Александар Марковић ове године треба да дебитује са Штутгартском филхармонијом, Нирнбершком филхармонијом и Радијским симфонијским оркестром из Загреба.

Извор: РТС