СВЕТ СУШТИНСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Стогодишњица песме „Santa Maria della Salute” Лазе Костића

Лаза Костић, почетком 90-их година 19. века

Данас се навршава пуни век како је Лаза Костић написао своју славну „позницу” „Santa Maria della Salute”, по многима најузвишенију и најлепшу песму српске љубавне лирике. Мада скоро непримећена у време свог настанка и објављивања, последња Костићева песма једна је од оних о којој је највише писано и која је највише изучавана у нашој књижевности. Многи угледни књижевници, књижевни критичари, историчари књижевности, психоаналитичари, естетичари и филозофи нису одолели изазову ове песме и искушењу да своју спознају, тумачење и доживљај те узбуђујуће и мистичне химне умрлој драгој и неумрлој љубави запишу и објаве.

Песма која је у наслову и рефрену понела назив најлепше венецијанске барокне цркве Госпе од Спаса објављена је у збирци Костићеве поезије коју је Матица српска објавила половином јула 1909. године, поводом педесетогодишњице његовог књижевног рада. Костић је ову књигу припремао стрпљиво и пажљиво (у то време његова одана супруга Јулијана неизлечиво болује), али је, до последњег часа, задржавао њено штампање, неодлучан да ли да у њој буде објављена и песма која је управо настајала а коју је, изгледа, годинама ненаписану носио у себи као поетски ехо своје снажне платонске љубави према лепој, младој, образованој и умној, прерано умрлој Ленки Дунђерски. Сазревајући из делова записаних снова, коначно је испевана у Сомбору, између 22. маја и 3. јуна 1909. године.

Завршетак своје „лабудове песме”, како је сам назива уједној белешци записаној у хотелу „Hungaria” у Будимпешти 3. јуна 1909. године, Лаза Костић одлаже до последњег трена. Још 17. априла у писму из Сомбора уреднику књиге и секретару Матице српске др Милану Савићу, пише да има у прсима (in petto) једну завршну песму, мало подужу… Из Сомбора се јавља22. маја писмом и моли Савића да последњи табак књиге не буде штампан пре Духова јер би се могло десити да ипак напише ону незапевану песму којом је мислио да заврши књигу. Дан пред полазак на пут у Беч, ради прегледа и лечења Јулијаниног, 1. јуна из Сомбора пише Савићу да ће завршну песму послати с пута и да има још две-три строфе. Истог дана, у другом писму, јавља из Сомбора да се нада да ће своје завршно стихотвореније моћи да пошаље чим стигне у Пешту или, најкасније, по доласку у Беч, али се, очито, и колеба у вези са том песмом јер - додаје у истом писму - ако песму не пошаље најдаље до 9. јуна, онда значи да се предомислио; коначно, 3. јуна, из поменутог пештанског хотела, Милану Савићу шаље песму, са кратком поруком: Ево ти моје завршнице. Коректуру ми пошаљи у Беч…

Ленка Дунђерски

Песма „Santa Maria della Salute”, с обзиром на сачуван изворни рукопис чак 12 (од 14) њених строфа, настајала је фрагментарно, а коначан редослед строфа није значио уједно и њихов хронолошки ред настанка. Сведочанство сачуваних аутографа, писаних обичном оловкомназасебним листићима, сведочи о Костићевом мајсторству и ненадмашном осећању за лепоту и стил приликом ситнијих преправки првобитних облика неких речи, мисли и стихова, а када се све то допуни сачуваним записима из његовог „Дневника снова”, тада се на обзорју указује разоткривена мистика настанка тог идеалног споја хармоније и лепоте, слика чудесне поетске алхемије до тада незабележена у нашем песништву.

Младен Лесковац овако описује појаву последње Костићеве књиге песама у којој је први пут објављена „SantaMariadellaSalute”: Баш некако када се појавила та књига, умрла је, дакле, добра Јулча Паланачка; Ленка Дунђерска, сасвим и заувек, међутим није: од тад, бесмртна је. Њих две, ту, на строгој међи једне смрти и једног рађања, оштро су одвојене, заувек.

„Santa Maria della Salute” представљала је величанствени завршетак Костићевог полувековног песништва и космичку химну у славу склада љубави и лепоте, у којој као да су све енергије језика пробуђене да би се досегла она висока граница језичког савршенства иза које се, над хоризонтом језика, у ћутању, пружа свет суштинске поезије (Љ. Симовић). Својом последњом песмом Лаза Костић је, помирен и са небом и са земљом, коначно довршио плетење оног танког плетива међу јавом и мед сном, којим је маестрално омеђио српски романтизам и модерну.

Извор: Политика Милан Степановић

MAMUT STAR MILION GODINA U VIMINACIJUMU

Mirjana Stanojevi?    Nauka, Vesti

U blizini Carskog mauzoleja u Arheološkom parku Viminacijum kod Kostolca pronađen je skelet mamuta, za koji se pretpostavlja da je star oko milion godina, javlja RTS.

Skelet je “u izuzetno očuvanom stanju”, a pronađen je u pesku, na dubini od 27 metara. Otkopao ga je bager tokom rada na površinskom kopu Drmno.

Direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać rekao je mamut verovatno potomak tropskih mamuta, koji su pre više od milion godina iz severne Afrike stigli u Evropu.

On je dodao da je ovo verovatno najstarija vrsta mamuta ikada pronađena u Evropi.

Izvor: (MONDO, foto RTS)

IVO POGORELIĆ 16. JULA NA KOTORARTU

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Prefinjeni genije u kotorskoj crkvi Sv. Duha za svega dvestotinak izabranih slušalaca

Nakon što je 2003. ugostio Lovra Pogorelića, čiji je pijanistički resital na ostrvcu Gospa od Škrpjela predstavljao retko ekskluzivnu serioznu atrakciju za brojne profesionalne sladokusce i umetnički senzibilirane turiste, ovogodišnji KotorArt festival, sa svojim muzičkim direktorom Ratimirom Martinovićem, pijanistom i uglednim klavirskim pedagogom na novosadskoj Akademiji umetnosti, imaće na svom uvek decentnom programu još jednog iz porodice Pogorelić - ovaj put to je unikatan i nenadmašiv Ivo Pogorelić!

KotorArt festival, koji tokom meseca jula i avgusta poslednjih godina konstruiše rafiniranu „ozbiljnu” muzičku sezonu, bez činjenja ikakvih ustupaka navodnim pravilima opuštenosti i simplifikovanja eventualnih klasičnih koncertnih događaja u ambijentu letnjih odmora, te afirmiše još pri tom i izuzetne prostore za „živo” izvođačko delovanje najvišeg ranga, sa probranim repertoarima i distingviranim kolaboracijama, posebno u polju klavirskih solista, 16. jula ponudiće za jedan ograničen broj obožavatelja iz regiona i šire, kontroverznog artistu koji u umetničkoj muzici ostaje upamćen kao prefinjeni i istovremeno vehementni genije, što je svojom pojavom označio zoru novog klavirskog tona i autohtonog interpretativnog promišljanja, dotad neupoznatog u mahom konzervativnom sviračkom pristupu. Ivo Pogorelić na svom nastupu za svega dvestotinak izabranih slušalaca u kotorskoj crkvi Sv. Duha, svira dela Šopena (Nocturne Op.62 No.2 E-dur, Sonata No.3 b-moll Op.58), Lista (Mephisto waltz No.1 S.514), Sibelijusa (Valse triste Op.44) i Ravela (Gaspard de la nuit).

Izvor: Danas Z.K.

“TRI SESTRE GLEDAJU ČEHOVA”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Premijera u „Radoviću”

Predstava “Tri sestre gledaju Čehova”, rađena po poznatoj drami Antona Pavloviča Čehova, biće premijerno izvedena 5. juna (20) u foajeu Malog pozorišta “Duško Radović” u Beogradu.

U pitanju je drugi deo predstave “Tri sestre - okolo naokolo Čehova” iz 2007. godine, nastao u koprodukciji “Ister teatra” i Pozorišta “Duško Radović”. Predstavu je režirao Čarni Đerić koji, najavljujući premijeru, kaže:
- Brisanjem tekstova tri sestre iz komada ova inscenacija Čehova postavlja publiku u poziciju Olge, Maše i Irine. Iako se ovaj rediteljski postupak, na prvi pogled, može učiniti radikalnim, on samo dalje razvija jednu od osnovnih odlika čehovljevog dramskog pisma - gde njegovi dramski likovi, a naročito oni glavni, “jedva dolaze do reči”, “trpe”, “ne delaju”. Njihovi problemi, dileme, razmišljanja duboko su uronjeni u raspričanu svakodnevicu koja svojom banalnošću poništava svaku veliku reč, u kojoj nema mesta za (dramskog) junaka.

U “Tri sestre gledaju Čehova” igraju Srđan Ivanović, Dušan Murić, Miloš Timotijević, Petar Ćirica i Jelena Jović. Adaptaciju komada izvršio je Bojan Đorđev, kompozitor je Nenad Jelić, a scenografiju potpisuje Ljubomir Todorović.

Izvor: Blic Online M Graf

SOUL, SEKS I PLES

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

DOKLE (?) DISCO! (1979-2009)

Rod Stewart nije bio mutav i naivan kad se posle Stonesa i Bowiea i on bacio na disko tržište - znao da je da je to danas najbolji put da ploča postane dvostruko platinasta. Zašto?

S diskom je sve bilo lakše.

Afro-frizura, disko-kugla, platforme na cipelama, hlače na trapez… za rušenje granica i predrasuda bilo je dovoljno vikendom zaplesati ispod kristalne kugle. Posle nezapamćenog uspeha Groznice subotnje večeri (ali potom i Briljantina) sa diska je konačno skinuta etiketa „muzike za pedere i crnce”.

Nakon Travoltinih drečavih košulja, nakon Donne Summer i The Wanderer, Village People i Macho Man, Glorije Gaynor i I Will Survive, Boney M i Rasputin, Abbe i Dancing Queen.., za sve one koji su u Njujorku, Čikagu, LA-u, Londonu, Parizu, potom u Švedskoj, Italiji ili Japanu… želeli samo i jedino vrli ludi svet, izbor je bio jednostavan: Ne Biti ili Bee(ti) Gees.

Pre tačno 30 godina, sredinom 1979, otprilike u vreme nastanka ovog Džuboksovog temata, disko-singlovi su poslednji put vladali američkim i britanskim top listama. Osim Bee Geesa (Too Much Heaven) i Donne Summer (Bad Girls), disko je negde u to vreme već bio oplodio i oportuniste Blondie (Heart of Glass), Roda Stewarta (Do Ya Think I’m Sexy), pa čak i Rolling Stonese (Miss You) i Kiss (I Was Made For Lovin You). Uspesi ovog žanra su bili iznenađenje čak i za Giorgio „Hi Energy” Gorodera: tokom 1978. i 1979. oko 28 miliona Amerikanaca je izašlo na plesne podijume, maja ‘79. u SAD je izbrojano 20.000 disko klubova, a vrednost disko industrije je procenjena na milijardu dolara godišnje.

Bila je to Poslednja igra. Disko je krajem 1979. godine pokupio stvari i vratio se svojim crnim i gej korenima, postavljajući temelje za mnoge nove plesne žanrove.

Disko revolucija je suštinski anticipirala nadolazeći globalizovani MTV „duh vremena”, svet u kome je zapravo malo šta bilo onako kako je izgledalo - sjajno i bezbrižno. A možda se deo odgovora o jedinstvu suprotnosti disko-revolucije krije i u pojašnjenju Alberta Goldmana: „Disko je klasičan primer izgubljene religije, nastojanje da se duhovni žar sakralnog sveta postigne intenziviranjem užitaka svetovnog”.

Izvor: Popboks / B. Minić, Džuboks br. 59 (1. april 1979)