ZUBIN MEHTA PISAO TADIĆU ZBOG FILHARMONIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Jedan od najvećih dirigenata današnjice pisao je predsedniku Srbije i zamolio ga za povećanje sredstava namenjenih Beogradskoj filharmoniji.

“Narodu Srbije potrebno je da ova izvanredna grupa muzičara ostane na najvišem nivou”, napisao je Mehta (72) u otvorenom pismu Borisu Tadiću, navodi se u saopštenju BF.

Indijski dirigent zamolio je predsednika da utiče na povećanje godišnjih sredstava namenjenih Filharmoniji.

“Dajte sve od sebe, kako bi uticali na zadužene za finansijsku podršku Filharmoniji da u velikoj meri povećaju godišnja sredstva”, zamolio je jedan od prvih umetnika koji su posetili Srbiju nakon petooktobarskih promena.

Mehta navodi da ga je direktor BF u ostavci Ivan Tasovac “obavestio o oskudnosti sredstava za Filharmoniju”, i dodaje da je upravo zalaganjem Tasovca “BF posle petooktobarske revolucije dostigla visok međunarodni nivo”.

Izvor: (MONDO)

ŠEŠIRI STIVENA DŽONSA

Mirjana Stanojevi?    Kultura

Princeza Dajana sa Džonsovim šeširom

Šeširi Stivena Džonsa su mala umetnička dela. Njegovim kreacijama ne odolevaju mnoge slavne ličnosti. Ekscentrični, ali u isto vreme i elegantni, nikako dosadni, ali ne ni smešni. Tako šešire opisuju modni kritičari.

Šeširi britanskog modnog kreatora su jedinstveni, uostalom kao i javne ličnosti koje ih nose. Šeširi i kape su ponovo u trendu i gotovo je nemoguće zamisliti neko gala veče, premijeru ili promociju bez zasenjujućih šešira.

„To je danas praktično najvažniji detalj. Dakle, nošenje šešira. Oni ukazuju na neki drugi aspekt osobe koja ga nosi. Kada imate šešir osećate se drugačije”, kaže Stiven Džons.

On je verovatno i najuspešniji kreator šešira u svetu mode danas. U njegovim kreacijama mogu se uočiti svi mogući stilovi, epohe i kulture. Stiven sarađuje sa najuticajnijim modnim kucama u Evropi. Ponajviše sa Džonom Galijanom, bilo da šešire izrađuje za njega ili za kolekcije Diora.

Za mene je Stiven najbolji kreator šešira u svetu. On to radi već preko 30 godina. Uvek ima dobre ideje. Poigrava se sa svim mogućim formama. Dakle, od crnih beretki, do recimo neke otkačene kacige”, kaže Hilari Aleksander, modni kritičar i novinar.

Šeširi za muzej

Šeširi su 80-tih godina u Velikoj Britaniji bili veliki hit. Princeza Dajana je u to vreme izgradila svoj stil, u skladu sa takozvanim kraljevskim protokolom. Stiven je kreirao dosta šešira za nju. On pripada sceni novog romantizma u kojem izuzetno važno isticanje individualnosti. Stiven je dosta toga učinio da šeširi budu ponovo u modi”, pojašnjava Oriole Kulen, kurator muzeja „Viktorija i Albert”.

Šeširi su često inspiracija modnih kreatora

Ovaj izuzetno traženi Britanac u međuvremenu se oprobao na još jednom zadatku. On je za muzej „Viktorija i Albert” uradio čak 300 šešira iz svih mogućih epoha. Od maski iz starog Egipta, do šešira-klasika današnjice.

„Šta šeširi na prvom mestu čine? Oni komuniciraju. Čak i kada ste nagi, možete staviti nešto na glavu. Uzmimo na primer malu decu. Gotovo uvek se trudimo da im nešto smešno stavimo na glavu. To je prosto u ljudskoj prirodi.”

Kultni status šešira

U srcu Londona, Stiven Džons ima svoju radnju. Izloženi modeli sigurno nisu jeftini. Doduše ima i onih koji se mogu kupiti za 100 evra, a neki koštaju i po nekoliko hiljada. U taj lokal zalaze uglavnom poznate ličnosti, a među njima i Dita fon Tiz, zatim Kamila, koja je na venčanju sa princom Čarlsom nosila upravo model Stivena Džonsa.

Pre dve godine je Stiven uradio kompletnu liniju šešira za potrebe turneje britanske pop zvezde Kajli Minog. Većina njih obiluje raznim svetlucavim kamenčićima i perjem.

„Ono što u svojim mušterijama tražim je smisao za humor i želju za avanturom. Na primer one koji obično ne govore unapred šta bi tačno želeli. Moraju jednostavno biti otvoreni za sve.”

Šeširi Stivena Džonsa su u međuvremenu u svetu mode stekli kultni status. Jedan njegov klasik je nešto nalik beretki koju je Karla Bruni nosila tokom zvanične posete Londonu.

U svakom slučaju, bez obzira što bi mnogi rekli: „šešir glavu čuva”, ta izreka bi u 21. veku mogla zvučati ovako: “šešir glavu čuva i čini je lepšom”.

Izvor: Deutche welle Judit Leb

ČAROBNJACI AFRIČKE MUZIKE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Trio 3MA, čiji su članovi muzičari iz Madagaskara, Malija i Maroka, sutra u Beogradu, prekosutra u Novom Sadu

Publika u Srbiji biće u prilici da uživo čuje (i vidi) čarobnjake afričkih žičanih instrumenata - 3MA, na koncertima u Beogradu (Dom omladine, 12. marta od 21 sat) i Novom Sadu (Pozorište mladih, 13. marta). Naziv benda odnosi se na početna slova zemalja iz kojih muzičari potiču - Madakaskar, Mali i Maroko. Sva trojica sviraju tradicionalne žičane instrumente koji su igrali krucijalnu ulogu u muzičoj kulturi njihovih zemalja pre dolaska gitare, a u ovoj sofisticiranoj postavci istražuju nevidljive niti koje ih povezuju.

Najpoznatiji od trojice muzičara, Balake Sisoko svira koru, tradicionalni žičani instrument Malija. On je, uz Tumanija Diabatea, jedan je od najboljih instrumentalista na svetu kad je rečo ovom instrumentu - izgrađenom od izuzetno velike tikve presečene na pola (a zatim prekrivene kravljom kožom) koja čini rezonator i ima vrat kao lauta ili gitara (njen zvuk asocira na zvuk harfe). Muzičar koristi samo palac i kažiprst obe ruke za poliritmičko okidanje 21 žice, koliko ima kora. Driz el Malumi dolazi iz Maroka i svira ud (oud) - instrument severne Afrike i Srednjeg istoka - arapsku lautu. Rečje o kruškolikom instrumentu, pretku zapadnoevropske laute, a osnovna razlika između dva instrumenta je u tome što lauta ima 13 do 15 žica i pragove na vratu, dok ud ima 11 žica (od kojih deset uparenih i jednu slobodnu) i vrat bez pragova, što muzičaru omogućava veću izražajnost upotrebom slajd i vibrato tehnika. Treći, ali ništa manje važan član ovog trija, je virtuoz na valihi - Radžeri sa Madagaskara. Njegov instrument - valiha - izgrađen je od bambusove cevi prečnika desetak santimetara, dužkoje su sa svih strana zategnute žice rezličitih dužina i važi za nacionalni instrument Madagaskara. Za žice se najčešće koristi sajla kočnice bicikla. Sajla se rasplete u niti a zatim se žice prave od jedne ili najviše dve upletene niti (prema ukusu samog muzičara).

Grupa 3MA svira instrumentalnu muziku sa povremenim vokalima i izvanrednim i nenametljivim solo deonicama trojice muzičara. Muzika osvaja većsvojim prvim taktovima, a tri instrumenta i tri glasa dovoljna su za ovo transafričko putešestvije. Debi album trija, jednostavno naslovljen „3 MA”, objavljen za etiketu Contre-jour, našao se na svim „vorld-mjuzik” listama najboljih albuma u 2008. godini. Koncerte u Beogradu i Novom sadu organizuju Francuski kulturni centar, Multikultivator, Ring Ring, Dom omladine Beograda i Studentski kulturni centar Novog Sada, a ulaznice se mogu kupiti u DOB i novosadskom Pozorištu mladih.

Izvor: Danas D. J.

IZLAZE ZAGUBLJENE PRIČE MARKA TWAINA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

USPRKOS PIŠČEVOJ ŽELJI

Devedeset devet godina nakon smrti autora, dosad zagubljene i nikad objavljene priče i eseji Marka Twaina bit će tiskani u travnju. Objavit će ih HarperStudio, a za tisak je 24 teksta, koliko će ih biti u zbirci, uredio Robert Hirst. Urednik kaže da je Twain ostavio za sobom najveću kolekciju rukopisne građe od svih američkih pisaca 19. stoljeća, a izdavač Bob Miller tvrdi da su ti “tekstovi prekrasni, uzbuđujuće suvremeni i zaslužuju najširu moguću publiku”.

Bi li se s tom težnjom da njegovi rukopisi posmrtno dođu do što više čitatelja složio sam Mark Twain? Malo je vjerojatno! Slavni je pisac, naime, 1865. napisao pismo bratu u kojem izričito kaže: “Bolje ti je da sve to baciš u peć, jer ne želim da se ikakvi smiješni ‘književni ostaci’ ili ‘neobjavljena pisma Marka Twaina’ objavljuju nakon što me pokopate”.

Zbirka na sreću ipak izlazi. Naslovljena je “Tko je Mark Twain?”, prema anegdoti koju je sam pisac opisao u jednom eseju. Kad je trebao u New Yorku održati predavanje, grad je bio oblijepljen najavnim plakatima. Pred jednim plakatom Twain je prisluškivao razgovor dvojice muškaraca: prvi je upitao “Tko je taj Mark Twain?”, a drugi će: “Sam Bog zna - ja ne znam!”

Danas naravno svi znamo tko je Mark Twain i spremni smo uživati u novootkrivenim rukopisima. Usprkos Twainovoj želji!

Izvor: Vecernji hr (M. J.)

BESMRTNA PRIČA

Nebojša Đorđević    Knjige

‘Besmrtna priča’, roman vrsnoga češkog književnika Jiříja Kratochvila, veliko je iskušenje, ali i literarna poslastica za svakog zahtjevnog čitatelja.

Na prvi će se pogled učiniti kako autor namjerno komada priču ne bi li čitatelju otežao doživljaj pripovjedačke linije i tako pojačao završne akorde svojega priopćenja. Likovi njegova romana vode nas kratkom povijesti europskih i udaljenijih predjela zadovoljavajući našu potrebu za zavirivanjem kroz ključanicu, lutajući s nama gustom šumom fantazmagoričnih prizora suprotstavljenih stvarnosti i životinjskim motivima sa simboličnom i metaforičkom funkcijom, dok će nam prava junakinja romana, Sonja, ispričati o bajkovitom susretu s nekim tko je cijeli njezin život traži u životinjskom obličju.

Jiří Kratochvil danas se smatra jednim od najznačajnijih suvremenih čeških književnika. Roman je s češkoga prevela Renata Kuchar.

Izvor: Booksa