MADONA 24. AVGUSTA NA UŠĆU

Nebojša Đorđević    Muzika

Prodaja 50.000 ulaznica putem sajtova od 27.februara od 10h

Pevačica Madona (Madonna), najuspešniji ženski izvođač u istoriji pop i rok muzike, održaće 24. avgusta koncert na beogradskom Ušću, a kao predizvođač će nastupiti slavni di-džej Pol Oukenfold (Paul Oakenfold).

Madona će doći u Srbiju u sklopu produžetka svoje Stiki end svit (Sticky And Sweet) turneje, tokom koje je prošle godine nastupila u Crnoj Gori, rekli su danas predstavnici udruženja Stejt of Egzit (State Of Exit) na konferenciji za novinare u Beogradu.

Biće štampano 50.000 ulaznica po cenama od 2.990, 3.990, 6.990 i 9.990 dinara, a njihova zvanična prodaja počeće 27. februara u 10 sati, preko internet sajtova Gigstix.com i Exitfest.org , rečeno je novinarima u Sava centru.

Zbog održavanja Madoninog koncerta, pomeren je termin Beogradskog festivala piva (Belgrade Beer Fest), te će se on održati od 12. do 16. avgusta - nedelju dana ranije no što je planirano, rekao je Dejan Grastic iz Beogradske kulturne mreže, organizatora te manifestacije.

Bojan Bošković, zvaničnik Stejt of Egzit , rekao je da koncert Madone predstavlja nastavak saradnje tog udruženja sa koncertnom agencijom Lajv nejšn i dodao da će nastup pop ikone biti regionalnog karaktera, kao jedini u krugu od 500-600 kilometara .

Upitan za zagušenje internetskog saobraćaja koje otežava kupovinu ulaznica preko sajtova, Bošković je odgovorio da će takvih gužva ponovo biti, ali je dodao da je ipak bolje čekati sat vremena na Internetu nego nekoliko sati u fizičkim redovima za karte.

Madonina Stiki end svit turneja, na kojoj promoviše svoj poslednji album Hard Candy (2008) srušila je svetski rekord u kategoriji najuspešnije turneje nekog solo izvođača. A prethodni rekord je 2006. godine postavila sama Madona.

Njeni koncerti su pažljivo režirani, sa elementima pozorišne predstave i plesnog spektakla.

Na Stiki end svit turneji, svaki nastup je podeljen u četiri stilska segmenta, ukupno traje dva sata, a na bini se nalazi 28 izvođača.

Produžetak ove turneje obuhvata 25 koncerata i startovaće 4. jula koncertom u Londonu.

Izvor: RTV Pink

REJF FAJNS SUTRA OTVARA 37. FEST

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Čuveni britanski glumac Rejf Fajns (Ralph Fiennes) otvoriće u petak 20. februara u 19 časova u Centru “Sava” 37. izdanje filmskog festivala FEST.

Posle ceremonije otvaranja, kojoj će prisustvovati Rejf Fajns, biće prikazan film “Čitač”, snimljen po istoimenom romanu Bernarda Šlinka. Glavni ženski lik, Hanu, u ovom ostvarenju tumači Kejt Vinslet, koja je, do sada, za tu ulogu dobila nagradu „Zlatni globus” i nagradu Udruženja filmskih kritičara Čikaga.

Film “Čitač” režirao je Stiven Daldri ( …Bili Eliot”, „Sati”…), a glavnu mušku ulogu, Mihaela Berga, tumači gost FEST-a, Rejf Fajns.

Do sada je potvrđeno, kako je saopšteno iz Direkcije FEST-a, da će gosti ovogodišnjeg festivala biti i reditelji Jirži Skolimovski, Filip Grandrije, Karen Šahnazarov, zatim glumci Dejvid Tornton, Ken Fori, An Benoa, Dominik Blan, Fernandi Maćado…

Gosti FEST-a biće i brojni autori i glumci iz zemalja našeg okruženja i reditelji i protagonisti pet premijernih srpskih filmova u različitim programima ovogodišnjeg Festivala, kao i autori i glumci kompletnog takmičarskog programa „Evropa van Evrope”, učesnici kompleksa „B2B” i tematskog „okruglog stola” 37. FEST-a pod nazivom „Rediteljke jugoistočne Evrope”, čiji je inicijator reditelj Slobodan Šijan, a moderatori Ron Holovej, Dina Jordanova i Bernd Buder.

Pre Fajnsa, otvaranju prethodnih izdanja FEST-a prisustvovali su i Vim Venders, Katrin Denev, Hana Šigula, Abas Kjarostami, Bob Rafelson i Folker Šlendorf.

37. Međunarodni filmski festival FEST održava se od 20. februara do 1. marta.

Rejf Fajns rođen je u Engleskoj 22. decembra 1962. godine. Dolazi iz porodice koja je dala još nekoliko značajnih imena - njegova majka je spisateljica Dženifer Leš, otac Mark je snimatelj i fotograf, sestra Marta je fimski reditelj, sestra Sofi - producent, a brat Džozef poznati glumac.

U svojoj glumačkoj karijeri Rejf Fajns je, od 1990. godine, odigrao 58 značajnih uloga na filmu i televiziji. Među najvažnijima i uloge u ostvarenjima “Šindlerova lista” Stivena Spilberga, “Kviz” Roberta Redforda, “Čudni dani” Ketrin Biglou, “Engleski pacijent” Entonija Mingele, “Sunce” Ištvana Saboa, “Onjegin” Marte Fajns, “Kraj afere” Nila Džordana, “Spajder” Dejvida Kronenberga, “Brižni baštovan” Fernanda Meirelesa, četiri nastavka Harija Potera…

Samo tokom 2008. ostvario je tri značajne nove uloge u filmovima: “The duchess”, “The Hurt Locker” i “Čitač” - koji će naša publika upravo imati priliku da vidi na FEST-u.

U svojoj bogatoj karijeri Fajns je dobio više velikih priznanja, između ostalih i nagradu BAFTA 1994. godine za ulogu u „Šindlerovoj listi”, a bio je nominovan za istu nagradu još tri puta za tri uloge ( Engleski pacijent, Brižni baštovan i Kraj afere ). Za ulogu u “Šindlerovoj listi” dobio je i nagradu njujorške kritike. Evropsku filmsku nagradu osvojio je 1999. godine za ulogu u Saboovom filmu „Sunce”.

Imao je dve nominacije za Oskara i čak četiri za „Zlatni globus”.

Tokom proleća ove godine Fajns će ( na brojnim lokacijama, ali i u Beogradu, u saradnji sa produkcijskom kućom “WIP” i Anđelkom Vlaisavljević) snimati svoj rediteljski debi, film “Koriolan”, adaptaciju Šekspirovog komada, priče o mitskom rimskom vođi Gaju Marciju Koriolanu, u kome će igrati naslovnu ulogu.

Izvor: B 92

TOKIO HOTEL, BALAK I HAJDI KLUM NOVI IDOLI!

Mirjana Stanojevi?    Kultura

Fanovi Tokio Hotela…. i voštana figura pevača Bila

Nekada je uzor mladima bila Majka Tereza, a novi idoli mladih Nemaca danas su Tokio Hotel, Mihael Balak i Hajdi Klum. To su rezultati jedne ankete, koja ukazuje i na „zaluđenost” devojčica lošim momcima.

Kakvo iznenađenje! 1999. među mladima je vrlo popularna bila Majka Tereza. Ali na najnovijoj listi idola nemačke mladeži, čovek uzaludno traži katoličku misionarku. Tinejdžeri u Nemačkoj sada su zaluđeni drugim likovima. U anketi Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Icon Kids & Youth, učestvovalo je 1.400 ispitanika, od šest do 19 godina. Rezultat - različiti uzrasti i različiti polovi imaju različite uzore.

Među decom ispod 12 godina na nezamenjivom prvom mestu je grupa Tokio hotel. A tinejdžeri se zanimaju pre svega za šoumena na nemačkoj privatnoj televiziji Pro7, Štefana Raba, fudbalera Mihaela Balaka i model Hajdi Klum.

Dečaci imaju uglavnom muške idole

Šef studije kaže da su devojčice daleko višeslojnije od dečaka. S jedne strane “primaju” se na tipove, koje uzdižu do zvezda, a sa druge strane dive se i ženskim uzorima, poput Hajdi Klum koja u sopstvenoj emisiji „Nemački sledeći top model” poručuje da svako može da uspe. Za razliku od njih, dečaci uglavnom imaju muške idole, najčešće sportiste.

Bend „Tokio Hotel” je poslednjih godina najveća nemačka atrakcije. Fanova je i van nemačkih prostora sve više. Oni do detalja kopiraju članove ove grupe, a naročito pevača Bila. Kreonom namazane oči, do vrhova natapirana kosa, pirsing na jeziku i „kul” garderoba.

Pesme Tokio Hotela najčešće počinju suzdržano i melanholično, dok kod refrena doživljavaju svoju zvučnu kulminaciju. Špigel je njihov zvuk nazvao „Nirvanom za tinejdžere”.

Loši momci ponovo u trendu

U svakom slučaju takvom muzikom četiri tinejdžera pogađaju nerv devojčica. A ni roditelji nemaju šta da prigovore svojim ćerkama na izboru idola koji su na dobrom glasu.

Međutim poslednjih godina jedan muzičar je osvojio mlade oba pola. Kontroverzni reper Bušido, nemačko-tuniskog porekla, danonoćno izaziva kritiku medija i političara. Lista argumenata je podugačka - njegove pesme diskriminišu žene, usmerene su protiv homoseksualaca i Jevreja. Iako je sve te optužbe opovrgao, nije se distancirao od takvih stihova.

Na kraju možemo samo da kažemo. Idoli mladih su različiti baš kao i sama deca.

Izvor: Deutche welle Ivana Ivanović

BUM EROTSKE ŽENSKE KNJIGE U NJEMAČKOJ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Mlade emancipirane autorice, neke još i srednjoškolke, pišu o svojoj intimi bez ikakvih ograda

U Njemačkoj se događa bum ženske erotske literature. Mlade emancipirane autorice, neke još i srednjoškolke, pišu o svojoj intimi bez ikakvih ograda i postižu tržišni uspjeh.

Navlaženi hitovi

Pojedini ih analitičari nazivaju ženskim odgovorom na Houellebecqua, pojedini tvrde da njihovi hitovi nemaju literarnih vrijednosti, ali knjige kao što su “Vlažna područja”, “Ruke čelistice” ili “Proljeće i to” mjesecima ne silaze s top-ljestvica najprodavanijih knjiga. O njima se piše u uglednim tjednicima, njihove se priče koriste i za kazališne predstave, a sasvim sigurno se neće dugo čekati ni na filmske ekranizacije.

TV voditeljica u trendu

Trend je, barem što se Njemačke tiče, započela Charlote Roche, poznata njemačka TV voditeljica koja je knjigu “Vlažna područja” - a koja se bavi “ženskim vlažnim područjima” - prodala u impresivnih 1,3 milijuna primjeraka. Velik uspjeh postigla je i norveška novinarka i spisateljica s londonskom adresom Ragnhild Moe sa, kako nakladnici ističu, intelektualnim erotskim romanom “Anatomi/Monotomi” koji je u Njemačkoj preveden kao “Ruke čelistice”. No, autoricu je zasmetala njemačka naslovnica knjige koja po njezinoj ocjeni romanu daje predikat jeftinog pornića, pa je zatražila (i dobila) i zaštitu svojih kolega te još jače pozicionirala roman na njemačkom, ali i europskom tržištu knjiga.

Najnovija akvizicija njemačke literature je mlađahna osamnaestogodišnja Rebecca Martin koja je roman prvijenac “Proljeće i to” u samo nekoliko mjeseci prodala u 100.000 primjeraka i pobudila veliku pažnju publike, ali i čitatelja iz svoje generacije. A danas ni u Njemačkoj nije lako postići takvu nakladu.

Naravno, njemački mediji koji su se raspisali o unosnoj pojavi spominju i druge autorice iz cijelog svijeta koje su koketirale sa seksom i osjećajima te također golicale pažnju svojih sunarodnjaka. Tu je zasluženo mjesto dobila kineska spisateljica Wei Hui čiji se romani vrlo dobro prodaju i u Hrvatskoj, premda se u Kini još uvijek proglašavaju nepoćudnima, ali i mlada Talijanka Melissa Panarello čiji je prvijenac “100 poteza četkom prije spavanja” također bio uspješan i u nas. Nives Celzijus očito je dobro pogodila kad se nedavno preselila u Njemačku.

Izvor: Večernji hr Denis Derk

UBITI PISCA PO VIĐENJU

Nebojša Đorđević    Knjige

ČOVEK U MRAKU - Paul Auster

Pol Oster se posle nekoliko godina iz dremeža samoreciklaže i, poput Vonegata i DeLila, pronalazi snagu za novi početak u američkim stranputicama posle 11. septembra

Teško je osporiti sada već potvrđeni fakat da je Pol Oster jedan od retkih (ovde prevodima zastupljenih) savremenih pisaca koji nesumnjivo zaslužuju sve pohvale stručnih i svu privrženost čitanju odanih. Još od prvog prevoda čuvene Njujorške trilogije, Oster se izborio za mesto u najmalobrojnijoj kasti uzvišenih - onih koji su do gotovo statusa pop zvezde došli ne banalizujući svoj umetnički kredo.

Poslednjih nekoliko izdanja ukazivali su na vidan zamor, čak i rezigniranost autora, te naslovi poput Brukinske revije ludosti, Knjige opsena, ili Proročke noći nisu uspeli da sakriju Osterovu bezvoljnost i sklonost ka ziheraškom posezanju za oprobanim, dobrano izraubovanim obrascima. Iako očito nastao u danima, mesecima… predaha između dva obimnija i zahtevnija dela (reč je o svedenom rukopisu na manje od 200 strana), Čovek u mraku (Geopetika, 2008) bez daljnjeg donosi Ostera u staroj pripovedačkoj formi, uz to i vidno relaksiranog i nepretencioznog.

Čovek u mraku počinje od posledica trapavosti i zločinjenja odlazeće Bušove adminstracije, praveći potom oštar zaokret ka (za sada) irealnom. No, izbor tematskog oslonca i ugla gledanja na srljanje najmoćnije države na planeti ne bi nikako sam po sebi bio dovoljan da se u krajnjem zbiru isporuči efektno, nesvakidašnje i delo vredno preporuke i (iole dužeg) pamćenja.

Geopoetika je ranije predstavila dela sličnog fokusa takođe potvrđenih američkih literarnih zvezda (Kurt Vonegat - Čovek bez zemlje, Don DeLilo - Padač), ali u Čoveku u mraku Oster pronalazi osobenu vizuru posegnuvši za dokazano inspirativnim mikrožanrom alternativne istorije (koji pruža ogromnu mogućnost manipulacije faktografijom), ovde čvrsto uvezane sa trenutnim stanjem stvari u Americi nakon kobnog 11. septembra.

Svedenim jezikom, lišenim gotovo ikakvih opisa i zanesenjačkih kontemplacija, na samoj ivici izraza karakterističnog za palp književnost ili filmska scenarija, autor usredsređeno iznosi složenu pripovest na dva nivoa, još jednom koristeći za njega opsesivni motiv kalvinovske priče u priči.

Naime, ostareli i obogaljeni književni recenzent Ogast Bril prekraćuje penzionersko-udovičke dane smišljajući priče koje bi mu pružile kakav-takav beg iz nevesele svakodnevice - bolesti, starosti, te života s razvedenom ćerkom i unukom koja oplakuje verenika nastradalog na nekom od iračkih ratišta.

Jedna od Ogastovih priča, najvoljenija zapravo, odnosi se na mlađanog mađioničara iz Kvinsa koji se jednog jutra, neznano kako, budi u rupi, i biva suočen sa zadatkom da završi u međuvremenu zahuktali rat između vašingtonske admistracije i saveznih država željnih nazavisnosti. Bačen u distopijski, irealni svet sa surovo realnim obrisima, on dobija zadatak da ubije čoveka koji je ovu priču i smislio - upravo Ogasta Brila, koji i na toj koti pripovesti suvereno povlači sve konce, stalnim prekrajanjem menjajući dramaturgiju samotnjačkih noći.

Sve ono najbolje što karakteriše Osterovu prozu (naravno, mereno po uzorku njegovih boljih dela) je na broju - preovlađujuća tuga, umetnost kao melem, lične istorije koje ipak uspevaju da ostave trag i na široj mapi sveta, slučajnosti koje to zapravo nikad nisu ni bile, krajnje subjektivan i višestruko filtriran doživljaj objektivnog vremena, kosmopolitizam, očaravajući svet kreativnosti, polemika sa stegama stvarnog.

Sve to ovog puta funkcioniše i odiše svežinom, a Oster uspelim Čovekom u mraku kao da ličnim primerom novog početka nastoji da dâ putokaz posrnuloj domovini, putokaz u pravcu nužnog a izvodljivog samoisceljenja.

Izvor: Popboks Zoran Janković