“ЗЛАТНИ МЕДВЕД” ПУТУЈЕ У ПЕРУ

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Тријумф Клаудије Љосе у Берлину (Фото АФП)

Живописан филм „Млеко жалости” Клаудије Љосе проглашен за најбољи. „Сребрни медвед” за најбољу режију Иранцу Асгхару Фархадију за филм „О Ели”, Гран при жирија равноправно филмовима „Сви други” и „Гигант”… Жири наградио филмове који су и иначе водили на критичарским листама
„Златни медвед” путује у Перу.

Берлин, 14. фебруара - Дуго се на Берлинском фестивалу није догодило да фестивалском жирију пође за руком да одоли свим могућим притисцима и заиста награди најбоље. На 59. Берлиналу догодило се нешто готово незамисливо - награде су освојили, мали, квалитетни и драгоцени филмови, ама баш сви они који су и иначе водили на критичарским листама. Било је само питање за који ће се редослед определити жири са британском глумицом Тилдом Свинтон на челу.

А жири је одлучио да награда „Златни медвед” за најбољи филм припадне младој перуанској редитељки Клаудији Љоси за живописну перуанско-шпанску драму„Млеко жалости” , који је виђен претпоследњег фестивалског дана. Реч је о филму у којем се мит меша са фолклором, сујеверјем и социјалним окружењем, са јунакињом Фаустом, девојком за коју околина верује да је болешљивост усисала из „престрашене сисе” мајке која ју је родила у време рата. Она преко дана ради као служавка једне богате пијанисткиње, а остатак времена проводи у живописном амбијенту фавела, у окружењу људи који све што имају троше на весеља, свадбе и скупе поклоне. Слично јунацима из Кустуричиних филмова…

Гран при жирија равноправно је припао дебитантском филму немачке редитељке Марен Аде „Сви други”, о генерацији тридесетогодишњака који трагају за својом економском срећом и шармантном уругвајском филму „Гигант” Адријана Биниезија, горко-слаткој причи о чувару који надгледа џиновски супермаркет, а преко монитора и своју тајну љубав - симпатичну чистачицу. За улогу у филму „Сви други” немачка глумица Биргит Минишмајер освојила је „Сребрног медведа” за најбољу женску улогу, док су филму „Гигант” припале и награде за најбољи дебитантски филм и равноправно - „Алфред Бауер” , заједно са интимистичким, емотивним филмом „Татарак” легендарног пољског мајстора Анджеја Вајде (био је приказан последњег такмичарског дана).

Асгхар Фархади (Фото АФП)

„Сребрни медвед” за најбољу режију освојио је ирански редитељ Асгхар Фархади за изврстан (за многе и најбољи) филм „Све о Ели”, виђен још првих фестивалских дана. Реч је о комплексном и драматуршки врсно разрађеном филму, посве другачијем од оног на шта су нас навикли аутори из ове интригантне и привлачне кинематографије. Главни јунаци су припадници урбане средње класе, млади брачни парови који са својом неудатом другарицом одлазе на излет на Каспијско језеро, али ће изненадно Елино утапање отворити понор лажи и (само)обмана које цветају и у иранском друштву.

„Сребрни медвед” за најбољу мушку улогу сасвим заслужено је припао афричком глумцу Сотигуи Кујатеу, за деликатну улогу оца у потрази за сином, несталим током терористичког напада на лондонски метро 2005. године, у веома добром филму „Лондонска река” алжирско-француског редитеља Рашида Бушареба (Кујатеу је партнерка Бренда Блетин). За најбољи сценарио награђени су Орен Моверман и Алесандро Камон, за причу из америчког филма „Гласник” који је Моверман и режирао (ово је много више од типичне приче о посттрауматским проблемима повратника из ирачког рата), док је „Сребрни медвед” за изузетан уметнички допринос припао Габору Ердељију и Тамашу Чекелију за дизајн звука у мађарско-румунском копродукцијском филму „Каталин Варга” британског редитеља Питера Стрикланда…

Сотигуа Кујате (Фото АФП)

После церемоније доделе награда, 59. Берлински фестивал свечано је затворен пројекцијом филма „Рај је западно”, још једног легендарног грчког редитеља - Косте Гавраса. Реч је о полубиографском и политички ангажованом филму, причи о илегалном имигранту који од Крита путује до Париза, у „западни рај” . Ово је уједно и први филм који је после незаборавног „З” (1970), Гаврас снимао у Грчкој…

Овогодишње издање Берлинског фестивала, по концепту се није разликовало од свих претходних од када је на челу ове угледне манифестације Дитер Кослик. То значи отприлике следеће: напунити црвени тепих холивудским звездама из филмова номинованих за Оскара како би телевизијске екипе имале шта да шаљу у свет, промешати то са покојим добрим малим филмом како би се и критичари радовали, понегде прошарати са делима такозваног „снажног политичког ангажмана” и обавезно обезбедити четири до пет легендарних филмских класика да дођу у госте са својим новим делима. Дитеру Кослику је мандат продужен до 2013. године. Дакле, овакав ћемо коктел и даље кушати…

Извор: Политика Дубравка Лакић

ŽIVOT KAO BRUTALNI REALITY SHOW

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Santiago Sierra pokazuje mladiće pri masturbiranju

Jedan je stariji gospodin na jučerašnjem otvorenju izložbe “Gledati druge” u Umjetničkom paviljonu u Zagrebu s velikim zanimanjem odgrnuo crni zastor i ušao u montažni sobičak unutar kojega se na velikom platnu projicira videorad Santiaga Sierre, španjolskog umjetnika koji živi u Meksiku.

Prolaznik voajer

U nekoliko sekundi vidio je prizore koji prikazuju muškarca kako masturbira, a koji se izmjenjuje s drugom snimljenom pričom o tetoviranju linije na leđima četiriju žena (prostitutki) kojima je umjetnik platio 30 dolara da mu dopuste tetovažu koja će im trajno ostati na tijelu. “Sranje”, samo je promrmljao, dohvatio crni zastor i izjurio van prema drugim fotografijama, videoradovima i slikama koje su sastavni dio međunarodne izložbe “Gledati druge”. Ima li na izložbama brutalnosti?

Koliko posjetitelji sudjeluju u voajerizmu kad gledaju druge koje je potajno ili s odobrenjem snimio umjetnik i “doveo” ih na izložbu? Koliko je ljudima neugodno gledati sebe ili druge u eksplicitnim intimnim situacijama nije uvijek jednostavno utvrditi, ali ni izmjeriti. Mogu li se posjetitelji uživjeti u ulogu “drugoga” koji nije pozvan svjedočiti nekoj situaciji, kolika je njihova tolerancija prema drugome, a kakvo će ponašanje dopustiti njihova emocionalna inteligencija - sve to preispituje zagrebačka kustosica Iva Radmila Janković koja je u ovu intrigantnu grupu u “Gledanje drugih” uvukla više od dvadeset domaćih i stranih autora.

Uz velike slikarske portrete Lovre Artukovića cijela je serija videoradova u kojima neki umjetnici i sami postaju modeli. Primjerice iranska umjetnica Maria Kheirkhah zaplesala je na londonskim ulicama svoj orijentalni trbušni ples, snimivši među svojim susjedima reakcije.

Moć odluke

Kristina Leko ovaj put ne prodaje sir i vrhnje, nego se bavi pričom o životu dvanaest useljenika koji su nakon rata došli živjeti u Sarajevo. Francuz Olivier Menanteau pokazao je seriju fotografija političara i dužnosnika UN koji uglavnom koriste svoju moć i odlučuju o drugima. Fotograf Boris Cvjetanović prisutan je serijom fotografija iz kaznionice za maloljetnike. “Možda najbolje fotografije nisu ni snimljene”, reći će Cvjetanović. Tu su i radovi Ksenije Turčić, Ivana Kožarića, Nike Radić, Stelle Capes i drugih.

Izvor: Vecernji hr Dorotea Jendrić

NOVI ZLATNI PERIOD SIMPLE MINDS

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Škotski rock veterani Simple Minds najavili su da će krajem maja ove godine objaviti novi album pod nazivom Soul Graffiti.

Album je snimljen u studiju Rockfield, u kom je bend snimio New Gold Dream (1982), koji je označio početak njihovog zlatnog perioda, objavio je BBC.

Za miks će biti zadužen Bob Clearmountain, koji je sa Simple Minds radio na albumu Once Upon a Time (1985).

Poslednji album Simple Minds bio je Black & White 050505 iz 2005, a prošle godine bend je bio na trurneji na kojoj je obeležio 30-godišnjicu postojanja

Izvor: Popboks

57% HRVATA ZA TEORIJU EVOLUCIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

ZAGREB - Dvjesto godina nakon rođenja Charlesa Darwina i 150 godina nakon objavljivanja njegova djela “Podrijetlo vrsta” velik dio čovječanstva još ne prihvaća da se čovjek tijekom evolucije razvio iz životinja, pokazuju istraživanja.

Najskeptičniji Turci

Najopsežnija studija, u koju su bile uključene 34 zemlje, objavljena prije dvije i pol godine u prestižnom magazinu Science, pokazuje da 57 posto Hrvata smatra istinitim da se čovjek razvio iz životinja, 20 posto njih nije sigurno, a 23 posto ne prihvaća teoriju evolucije. Prema tome istraživanju, koje je vodio John Miller s Michigan State Universityja, Hrvatska je na 26. mjestu, jer od nas teoriju evolucije lošije prihvaćaju Rumunjska, Grčka, Bugarska, Litva, Latvija, Cipar, SAD i Turska. Darwinova teorija najbolje je prihvaćena na Islandu, gdje više od 80 posto ljudi smatra da su se ljudi i majmuni razvili od istog pretka.

Teorija evolucije dobro je prihvaćena i u Danskoj, Švedskoj, Francuskoj i Japanu, gdje je podržava oko 80 posto ispitanika. Najveća sumnja u Darwinovo učenje prisutna je u Turskoj i SAD-u jer 25 posto Turaka i 40 posto Amerikanca prihvaća teoriju evolucije. Najveći otpor teoriji evolucije dolazi iz reda kršanskih fundamentalista, tzv. kreacionista koji Bibliju prihvaćaju doslovno. Kreacionisti smatraju da je Bog prije 6000 godina stvorio najprije Adama, a zatim iz njegova rebra Evu.

Vatikan priznaje Darwina

Katolička crkva, međutim, priznala je teoriju evolucije kao općepriihvaćenu prirodoznanstvenu teoriju.

- Kao znanstvenik i vjernik smatram da se pitanje razvoja života može proučiti razumom. U svjetlu znanstvenih činjenica, vrlo je očito da život na Zemlji nije uvijek bio takav kakav je danas. Evolucija života je dosta čvrsta i znanstveno utemeljena. Za Katoličku crkvu teorija evolucije nikad nije bila u suprotnosti s vjerom - rekao je dr. Vuko Brigljević, fizičar s Instituta Ruđera Boškovića i jedan od čelnih ljudi katoličke organizacije Opus Dei u Hrvatskoj.

Izvor: Jutarnji hr Tanja Rudež, Foto Corbis

FANTASTIČAN NASTUP NJEMAČKIH GLUMACA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Čuveni teatar Schaubuhne izveo komad “Smrt trgovačkog putnika” u režiji Luka Persevala…

Publika vraćala glumce nekoliko puta na scenu
Foto: S. Jordamović

Glumci čuvenog njemačkog teatra Schaubuhne preksinoć su na sceni Narodnog pozorišta Sarajevo izveli predstavu “Smrt trgovačkog putnika”, koju je prema tekstu Artura Milera (Arthur Miller) režirao Luk Perseval (Perceval).

Jednu od najpoznatijih drama američkog pisca sarajevska publika primila je odlično, a njemačke glumce dugotrajnim aplauzima nekoliko puta vraćala na scenu.

Izvedbom ovog komada zvanično je počeo program “Berlin u Sarajevu: Schaubuhne u East West Centru”, kojim se obilježava 20. godišnjica od pada Berlinskog zida. Sarajevo je tako postao prvi grad u svijetu koji je počeo sa označavanjem ovog značajnog događaja.

Manifestaciju u okviru koje će njemački glumci pred sarajevskom publikom izvesti tri svoje najgledanije i najizvođenije predstave otvorio je Haris Pašović, direktor East West Centra.

- Ovo je prvi događaj kojim se obilježava godišnjica pada Berlinskog zida kada se svijet počeo ujedinjavati, a bivša Jugoslavija razjedinjavati. Imamo priliku da u narednih deset dana razmislimo o izvanrednom gradu koji je nakon tog događaja postao jedan od najprosperitetnijih i najuzbudljivijih svjetskih glavnih gradova te da razmislimo o našoj zemlji koja je podijeljena i da udružimo energije i postanemo dio evropskih naroda - kazao je Pašović.

Gostovanjem Schaubuhnea, naglasio je, sarajevska publika dobila je izuzetnu priliku da vidi rad jednog od najpoznatijih svjetskih teatara.

Večeras “Ispod leda”

Večeras je na programu predstava “Ispod leda” autora i reditelja Falka Rihtera (Richter), koja će također biti izvedena u Narodnom pozorištu. Iznenađujuća, ultramoderna Rihterova predstava spaja izuzetan tekst, u sjajnom bosanskom prijevodu Nadire Selimović, uz videoprojekcije i fantastične glumce.

Izvor: Dnevni avaz A. Džaferović