KAD JE DEPRESIVNI NJUJORČANIN SREO SRPSKOG EMIGRANTA OČAJNIKA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Reditelj Darko Lungulov i glumac Dejvid Tornton izjavili su da su počastvovani što će premijera njihovog filma Tamo i ovde 1. marta zatvoriti ovogodišnji Fest, saopštila je producentska kuća “Kino-kamera”, a prenosi Beta. Lungulov ističe da je “veoma srećan i počastvovan” što festival zatvara njegov debi i smatra kako je Fest “pravo mesto da Tamo i ovde počne svoj život, jer je Beograd jedan od glavnih junaka u ovoj priči”. “Drago mi je što će beogradska publika prva videti ovaj film, i što ćemo na ovaj način zahvaliti svima na podršci koju su nam dali”, istakao je Darko Lungulov.

U filmu Tamo i ovde, Robertu, depresivnom Njujorčaninu i propalom muzičaru, stiže rešenje o prinudnom iseljenju zbog neplaćene kirije. On unajmljuje Branka, “svežeg” emigranta iz Srbije, koji preseljava ljude svojim kombijem, da mu pomogne. Branko očajnički želi da dovede devojku Ivanu iz Srbije u SAD, ali ona ne može dobiti vizu. Branko plaća Robertu put do Beograda, da se tamo oženi Ivanom kako bi ona dobila tzv. vereničku vizu… Dok u Beogradu čeka na ostatak ugovorenog novca, Robert je smešten kod Brankove majke Olge. Ne znajući za celu kombinaciju, Olga postepeno upoznaje Roberta, a njena vedrina polako leči njegovu depresiju. U isto vreme, Branku u Njujorku iskrsava problem zbog kog ne može poslati ostatak ugovorenog novca…

Kako je najavljeno, posle projekcije na Festu, beogradskoj publici pokloniće se glumačka ekipa filma - Dejvid Tornton, Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Jelena Mrđa, Feđa Stojanović i Goran Radaković. Zaista se radujem povratku u Beograd. Srećan sam što ću se ponovo videti s prijateljima, uživati u vašoj hrani…” poručuje američki glumac, koji je, zatim, izrazio željenje što u Beograd s njim neće doputovati sin i supruga - američka pop pevačica Sindi Loper, koja je u Lungulovljevom filmu odigrala manju ulogu i čak za njega napisala jednu pesmu, nazvanu Here And There.

“Kino-kamera” navodi i da Loperova ne dolazi zbog obaveza posle nominacije za muzičku nagradu Gremi, ali i kako se očekuje da autorka hitova Time After Time i Tru Colors dođe u Beograd “na jesen, za kada je planirano prikazivanje filma u beogradskim biskopima”. Producent filma Tamo i ovde je Đorđije Leković, a producentska kuća je “Kino-kamera” u Beogradu. Inače, Lungulov je dobitnik nagrade Balkan fund na 47. međunarodnom filmskom festivalu u Solunu za scenario Tamo i ovde. Film je finansijski podržao Sekretarijat za kulturu grada Beograda. Prvi deo filma snimljen je za 12 dana na 25 mesta u Njujojorku i okolini (Menhetn, Bruklin, Kvins, Long Ajlend), a drugi u Beogradu marta 2008. Snimanje je trajalo 18 dana.

Darko i Dejvid

Reditelj, scenarista i koproducent Darko Lungulov završio je filmske studije u SAD (City College of New York). Radio je dosad kao režiser i producent dokumentarnih filmova u produkcijskoj kući “Spiral Pictures/Ross Institute”. Njegov film “Bekstvo” (”Escape”) osvojio je 2004. nagradu publike na internacionalnom filmskom festivalu Hamptons. Dejvid Tornton, tumač glavne uloge u aktuelnom Lungulovljevom filmu, poznat je po ostvarenjima “Civil Action”, s Džonom Travoltom, i “John Q”, s Denzelom Vošingtonom, kao i po filmu Džona Turtura “Romance & Cigarettes”.

Izvor: Građanski list EGL

PONOR PUN LAŽI

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

59. Berlinski festival

Šabrol oduševio, Tavernije podbacio. - Dosadašnji favoriti iranski „O Eli”, urugvajski „Gigant” i danski „Mali vojnik”

Golšifteh Farahani i Taraneh Alidusti u filmu „O Eli” Asghara Farhadija

Berlin - Veliki festival i jeste za velikane i filmske klasike, a oni su na 59. Berlinskom festivalu zastupljeni u likovima i novim delima dva legendarna Francuza i dva legendarna Grka. Festivalski početak posvećen je Klodu Šabrolu i Bertranu Tavernijeu, dok se za samu završnicu čuvaju filmovi Tea Angelopulosa i Koste Gavrasa (ujedno i ovogodišnji dobitnik „Zlatne kamere” za životno delo).

Sve obožavaoce poluvekovnog stvaralaštva legendarnog Kloda Šabrola nije razočarao ni njegov pedeset i osmi igrani film „Belami”, razigrana dramska krimi-misterija u kojoj ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda. Sve je pomalo u stilu Džesike Flečer i „Ubistva koja je napisala”, sa obaveznim hičkokovskim elementima za kojima Šabrol tako često, duhovito i katkad cinično, poseže ispredajući svoje visprene priče o zločinu i njegovom rasvetljavanju. U „Belamiju” Šabrol nudi portret jedne porodice iz sunčane Provanse u kojoj se dogodilo ubistvo koje će rasvetliti slavni pariski inspektor, koji se tu slučajno zatekao tokom svog godišnjeg odmora. Film je pun i humora i malih apsurdnosti i odraz je ličnog uživanja energičnog i neumornog Šabrola, ali i izvrsnog Žerara Depardijea u ulozi policijskog inspektora.

Za razliku od Šabrolovog filma, novo delo njegovog zemljaka i ispisnika Bertrana Tavernijea „U električnoj magli”, spada u jedno od najvećih razočaranja na ovogodišnjem Berlinalu. U prvom filmu koji je, tokom duge, plodne i ugledne karijere, snimio u Americi na engleskom jeziku, Tavernije nudi razvučeni i dramski nedorađeni južnjački krimić u kojem Tomi Li Džons igra lakonski, trošeći sve stare poznate trikove. Džons igra policajca iz Lujzijane koji istražuje ubistvo mlade prostitutke otkrivajući serijskog ubicu. Najuzbudljiviji delovi filma su oni, snimljeni u polurazrušenom Nju Orleansu.

Među teške podbačaje spada i film „Bes” britanske rediteljke Sali Poter. Prikazujući naličje modnog biznisa, kroz snimke koje je telefonom načinio jedan student, Poterova fingira dokumentarni film podsećajući publiku da je kao autorka i potekla iz sveta eksperimentalnog filma. Međutim, ovaj neobičan rediteljski postupak teško je gledati u drami od 100 minuta, jer već posle prvih deset sve postaje zamorno. Osim možda Džudi Denč u ulozi izblajhane modne kritičarke i Stiva Bušemija u ulozi bivšeg ratnog fotoreportera, a sada adrenalinskog modnog fotografa. Džud Lou izgleda dobro i kao transseksualac, i to je to. Ono što je trebalo da bude satira na temu modne industrije, vrlo brzo prerasta u amaterski i samodovoljni film.

Loš utisak u takmičarskom programu ostavili su i filmovi „Riki” Fransoa Ozona i „Mamut” Lukasa Mudisona, ali su srećom obraz festivalskog čelnika Ditera Koslika do sada osvetlali „Mali vojnik”, „O Eli” i „Gigant”.

„Mali vojnik” uvek angažovane danske rediteljke Anet K. Olesen, minimalističkim postupkom jasno progovara o krivici zapadnjaka u mnogim prljavim rabotama u zemljama Trećeg sveta, kroz priču o devojci koja se vraća kući u Dansku posle odsluženog vojnog roka u Iraku. Urugvajski film „Gigant” Adrijana Biniezija je gorko-slatka priča o čuvaru koji nadgleda džinovski supermarket, a preko monitora i svoju tajnu ljubav - simpatičnu čistačicu. Ljubak i šarmantno izveden film, jedan od tipičnih predstavnika nove latinoameričke škole.

U dosadašnje favorite sa lakoćom se izdvojio iranski film „Sve o Eli” Asghara Farhadija, sasvim drukčiji od onog na šta su nas navikla dela iz ove intrigantne i privlačne kinematografije. Glavni junaci ovog puta nisu ni mudri seoski starci, ni siromašna a plemenita deca, već pripadnici urbane srednje klase koji odlaze na vikend na Kaspijsko jezero. Mladi bračni parovi i njihova neudata drugarica Eli suočiće se sa analizom međusobnih odnosa i samoanalizom, u stilu junaka Karanovićevog filma „Jagode u grlu”, a iznenadno Elino utapanje otvoriće ponor laži koje cvetaju i u savremenom iranskom društvu. Izvrstan, kompleksan i dramaturški dobro razrađen film sa lakoćom hvata gledaoca, a u njemu igra i internacionalna zvezda - izvrsna glumica Golšifteh Farahani (tumači glavni ženski lik u filmu Ridlija Skota „Krug laži”).

Izvor: Politika Dubravka Lakić

—————————————————————–

„Tamo i ovde” našao svetskog distributera

Film Darka Lungulova „Tamo i ovde”, koji će 1. marta imati svetsku premijeru na zatvaranju 37. Festa, kako saznajemo u Berlinu, već je obezbedio svetskog distributera. Prava za svetsku distribuciju otkupila je kuća „Films Butique”. Njen čelnik Žan-Kristof Simon kaže da mu se Lungulovljev film, sniman u Beogradu i Njujorku, veoma dopada i da u njegove kvalitete ubraja i uloge koje tumače Dejvid Tornton, Mirjana Karanović i Sindi Loper.

GENERAL MU JE OBELEŽIO ŽIVOT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Zoran Jovanović, karikaturista i reditelj crtanih filmova,uvršten u Antologiju najboljih karikaturista, ilustratora i dizajnera „Njujork tajmsa”

Zoran Jovanović

Zorana Jovanovića, beogradskog karikaturistu i reditelja crtanih filmova, koji već deceniju i po živi u Njujorku, Džerel Kraus, urednica „Njujork tajmsa” uvrstila je u nedavno objavljenu Antologiju najboljih karikaturista, ilustratora i grafičkih dizajnera. U ovoj knjizi, u izdanju Kolumbija juniverziti presa predstavljeno je 140 autora sa 300 priloga koji su se u prethodnih 30 godina predstavili na stranicama „Njujork tajmsa”. Dovoljno je reći da se među tih 140 našao Endi Vorhol, a sa naših prostora u ovu antologiju su uvršteni pored Jovanovića, Jugoslav Vlahović, Mirko Ilić, Duško Petričić i Goran Delić.

Svih ovih godina bio sam poznat po antiratnoj karikaturi i filmovima, a to što se moje ime našlo u ovoj antologiji doživeo sam kao satisfakciju tog jednog rada. Čast mi je što su kao ono što me reprezentuje izabrali karikaturu koju sam uradio pre 43 godine i koja je imala svoj put. Reč je o antiratnoj karikaturi „General sa krstovima” prvi put objavljenoj u Hamburgu 1965/66. Za tu istu karikaturu dobio sam 1967. Zlatnu palmu u Bordigeri u Italiji. General je obeležio moj život sa te lepe strane, ali i sa tužne jer sam shvatio da neki ljudi i dalje žive, zarađuju i dobijaju ordenje na tuđim leševima. I moj crtani film „SOS” je satira na rat, kaže Zoran Jovanović, i dodaje da je imao tu čast da svojevremeno radi unutrašnjopolitičke karikature u „Politici”, ali i da ilustruje njenu sportsku stranu i nedeljni broj.

Jovanović sebe opisuje kao reditelja crtanih filmova, karikaturistu i slikara grafičara koji je blizak likovnoj umetnosti i pokušava da ono što je napravio u karikaturi poveže sa filmom.

- Radim crtani film potpuno originalno, bez skica, ali se dešavalo da su mi neke karikature pomogle da napravim film. Tako su na primer nastale „Zastave”. Film „Marksijanci” je u Oberhauzenu osvojio prvu nagradu 1984, u Montrealu sam 1988. godine dobio Gran pri za „Bombu”, satiričan film o sidi i savremenom svetu. Oktobarska nagrada uručena mi je 1991. za film „Libertas” koji je priča o ljudima, kavezima i pticama, kaže Jovanović, koji je prve korake u svetu karikature započeo 1965. u „Ježu”.

Karikatura Zorana Jovanovića

Zoran Jovanović je sarađivao sa najpoznatijim svetskim listovima i osvajao značajne inostrane nagrade za svoje karikature i filmove, koje je prikazao i u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku.

Godine 1993. doneo tešku odluku da ode iz zemlje:

- Već petnaest godina živim u Njujorku. Nisam hteo da se tokom devedesetih angažujem politički u Srbiji, u tom pravcu u kom se angažovao čovek iz Požarevca. Nikad nisam bio član ni jedne partije, a da bih sačuvao svoj stav i misao rešio sam da odem, tačnije rešili su da me odu (smeh). Svih ovih godina radio sam u SAD u Sindikatu karikature, koji je zadužen za uvoz karikature iz celog sveta kako bi ih distribuirao za američke listove. Tako sve do penzije. Nazivi mojih karikatura i filmova govore o tome šta me je posebno iritiralo. To su sudbina čoveka, i one poznate situacije - biti ili ne biti.

Jovanovićeva ostvarenja prikazana na festivalima u Oberhauzenu, Montrealu, Krakovu, Sidneju, Beogradu, Zagrebu, Londonu, Aspenu. Retrospektive crtanih filmova imao je u u kinotekama Harvarda, Tel Aviva, Jerusalima, Haife, u kulturnim centrima Bombaja, Nju Delhija, u studiju Volta Diznija.

Izvor: Politika B. Lijeskić

 

HA HA HA - ZBOGOM BRUS LI NA BEOVIZIJI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Novosađani Zbogom Brus Li, koji će učestvovati na ovogodišnjoj Beoviziji - izboru za predstavnika Srbije na Evroviziji u Moskvi - poručuju da se već osećaju kao moralni pobednici.

“Prisustvo alternativnijeg i progresivnijeg zvuka do sada je manjkalo na takmičenjima sličnog tipa, pa je bend Zbogom Brus Li hrabro preuzeo ulogu lučonoše čitavog tog muzičko-filozofskog stila”, navodi se u saopštenju grupe i agencije Talent Box.

Sa ponosom naglašavamo da smo mi, za razliku od većine učesnika na Beoviziji, sami autori teksta, muzike i aranžmana za kompoziciju koju izvodimo”, ističe grupa, i naglašava kako želi da se ogradi ogradi od “bilo kakvih skandala i prepucavanja drugih izvođača i autora koji svakodnevno pune medijski prostor Srbije”.

Muziku za pesmu Ha Ha Ha s kojom će ZBL pokušati da se domogne Moskve potpisuju Branislav Smuk i Kosta Sivački, tekst Slavko Matić, a aranžman Branislav Smuk i producent Dušan Ševarlić.

Pesma, za koju će uskoro biti snimljen spot, u saopštenju je opisana kao prijemčiva svim ljudima dobre volje od 1 do 131 godine; ističe se želja da svako iz nje izvuče svoju ličnu poruku.

Jedna univerzalna poruka se, ipak, ne može zaobići a to je: Dobra Zabava!”, napominju Zbogom Brus Li i Talent Box.

Izvor: Popboks

KAKO SU ZVUČALI NEANDERTALCI

Jadranka Antić - Stankov    Vesti

Foto: Corbis

Skladatelj džez-glazbe Simon Thorne dobio je zanimljiv zadatak - dočarati posjetiteljima izložbe u Nacionalnom muzeju u Cardiffu kako su zvučali neandertalci. Ti bi zvukovi trebali biti zvučna pozadina za neke izloške koji potječu iz doba kad su neandertalci hodali zemljom.

Glazbenik Thorne kaže da je ovo uvjerljivo najneobičniji zadatak koji je dobio, a njegov 75-minutni uradak već će iduće godine samostalno zaživjeti, jer za nj vlada veliko zanimanje.

Neandertalci su živjeli u isto vrijeme kad i homo sapiens, ali su izumrli prije otprilike 30.000 godina.
Iako se vjerovalo da nisu bili pretjerano inteligentni, novija istraživanja pokazuju da su neandertalci bili mnogo inovativniji i imali mnogo više znanja nego se u početku mislilo.

- S obzirom na to da je mozak neandertalca bio jednako velik kao i mozak današnjeg čovjeka, a većinu svojeg mozga koristimo za jezik, logično je pretpostaviti da su imali jezik. Svaka kultura, pak, ima jezik i glazbu, pa možemo pretpostaviti da su imali i neku vrstu glazbe - smatra Thorne.

Izvor: Vecernji hr /(NaM)