LJUBAVNO PISMO EDIT PJAF PRODATO ZA 1.500 EVRA

Nebojša Đorđević    Vesti

Photo: Reuters

Strastveno ljubavno pismo koje je legendarna francuska šansonjerka Edit Pjaf uputila jednom perspektivnom grčkom glumcu pre više od pola veka, prodato je na aukciji u Atini za 1.500 evra.

Edit Pjaf, koja je umrla od raka 1963. u 47-oj godini, napisala je pismo grčkom glumcu Dimitrisu Hornu 1946, dva dana nakon što ga je upoznala u Atini. Iste godine je snimila svoju najpopularniju pesmu “La vie en rose”.

Pevačica, koja je imala niz ljubavnih veza i ceo život se borila sa zavišnosću od droge i alkohola, pisala je Hornu iako je već bila u romantičnoj vezi sa francuskim glumcem i pevačem Ivom Montanom.

U aukcijskom katalogu objavljen je odlomak iz pisma u kojem Edit Pjaf tepa Dimitrisu Hornu: “Volim te kao što nikada nisam volela. Taki, nemoj da pustiš moje srce da umre!”.

Prema rečima organizatora aukcije Petrosa Vargosa, ljubav šansonjerke i glumca nije zaživela ili zato što Horn, šest godina mlađi od nje, nije delio njenu strast, ili zato što su oboje u to vreme već imali ljubavne partnere.

Pismo, telegram i program njenog nastupa u Atini prodati su na aukciji održanoj u Hotelu Plaza u Atini.

Izvor: Blic Online/ Beta

UMETNIČKA PROZA RENESANSNOG GENIJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

„Čovek je kvarilac svake stvorene stvari”, napisao je Leonardo da Vinči čija je knjiga „Uzgrednik”(„Beli put”) izazvala naročitu pažnju čitalaca za vrlo kratko vreme nakon objavljivanja, a objavljena je na srpskom jeziku krajem oktobra - za Beogradski sajam knjiga. Reč je o Leonardovom proznom stvaralaštvu, odnosno pričama, dosetkama, aforizmima. Iz stranice u stranicu, u odličnoj opremi, i uz vrsne ilustracije (Đorđe Milović) plasirane su umotvorine renesansnog genija čiji je prozni opus nesumnjivo ostao u senci likovnih dela. (Prevod A. Levi, P. Bojanić, M. Radosavljević, S. Zmirić, S. Brajović.)

Bruno Nardin, autor pratećeg teksta o velikom umetniku, napominje da Leonardove priče, cela dva veka, nagoveštavaju Lafontenove basne. Oslanjajući se na pisane tragove i dokumenta, skreće pažnju da je Leonardo bio „stasit, prijatan, pomalo kratkovid čovek, čijem su se milozvučnom glasu i govoru, koji je otkrivao dubokoumnost, divili, rado ga slušali i zavideli mu”.

Leonardove priče, dosetke, basne su se, navodi dalje Nardini, prenosile od usta do usta, zatim pamtile, citirale, a sam slikar ih je beležio u svoje sveščice (od kojih su kasnije nastali i čuveni „Kodeksi”), nerado javno predstavljao, govoreći: „Pošto nisam književnik, dobro znam da bi se nekom uobraženku činilo razumnim da me ukori, navodeći da nisam vičan peru.”

Izvor: Blic Online T. Nježić

HOSEINIJEVE KNJIGE BESTSELERI U SRBIJI

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Knjige Haleda Hoseinija “Lovac na zmajeve” i “Hiljadu čudesnih sunaca” našle su se na prva dva mesta top liste najtraženijih naslova u prethodnom mesecu. Ovo je rezultat istraživanja koje je knjižara.com sprovela u 18 knjižara u Srbiji i Crnoj Gori.

Svaka knjižara je pojedinačno ocenjivala najprodavaniji naslov, pa je tako “Lovac na zmajeve” sa 161 poenom zauzeo čelnu poziciju, dok se roman “Hiljadu čudesnih sunaca” sa 140 glasova našao na drugom mestu. Brojem glasova romani Haleda Hoseinija bili su dosta ispred ostalih knjiga koje su se našle na ovoj top listi, čime je još jednom potvrđeno da srpska čitalačka publika ima naklonost prema delima ovog autora.

Haled Hoseini rođen je 1965. u Kabulu, u Avganistanu. Njegov otac bio je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova u Avganistanu, a njegova majka je predavala farsi i istoriju u velikoj srednjoj školi u Kabulu. Ministarstvo spoljnih poslova šalje njegovu porodicu 1970. godine u Teheran, gde je njegov otac radio za avganistansku ambasadu.

U Teheranu su živeli do 1973, kada su se vratili u Kabul. Hoseinijevi su posle komunističkog prevrata tražili i dobili politički azil od SAD. Godine 1989. upisao je školu medicine „San Dijego”, univerziteta u Kaliforniji, gde je 1993. odbranio diplomu iz medicine. Započeo je bavljenje internom medicinom, međutim njegova prva ljubav uvek je bilo pisanje.

Hoseini ima lepe uspomene na mirnodopsku presovjetsku eru Avganistana, kao i na svoja lična iskustva sa avganistanskim Hazarama. Jedan pripadnik Hazara posebno je imao uticaja na malog Haleda - bio je to Husein Kan, koji je radio za Hoseinijeve dok su živeli u Iranu. Kada je Haled bio u trećem razredu, učio je Kana da čita i piše. Iako je njegov odnos sa Huseinom Kanom bio kratkotrajan i više zvaničan, Hoseini se uvek sećao topline i privrženosti koja se razvila među njima - to je odnos koji se odrazio u njegovom prvom romanu “Lovac na zmajeve”.

Izvor: Blic Online K.R.

MOŠA ODALOVIĆ DOBITNIK NAGRADE POLITIKINOG ZABAVNIKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Nagrada Politikinog zabavnika za najbolje književno delo namenjeno mladima u 2008. godini dodeljena je Moši Odaloviću za knjigu Gde je lampino dete, u izdanju Zavoda za udžbenike, saopštio je juče predsednik žirija Dragan Babić. Žiri, u kome su, pored Babića, bili Vera Milanković, Borislav Stojanović, Pavle Minčić i glavni urednik Zabavnika Zeferino Grasi, odluku je doneo jednoglasno. U konkurenciju za nagradu još su se izdvojili Žuto je plavo Vesne Ćorović-Butrić i Lavlja svita Laze Lazića.

Babić je rekao da je od 28 knjiga koje su prispele na konkurs odmah izdvojeno nekoliko s idejom da budu žanrovski različite, ali je “konačni izbor bio lični afinitet i ukus bez pritisaka i politike”. Nagrađena je Odalovićeva knjiga pesama zato “što smo u njoj našli kvalitet u njenoj žestini, tačnosti, istinitosti, a pisana je jezikom koji se negde izgubio u ovim smutnim vremenima”, istakao je Babić. On je primetio da knjiga osvežava sećanja na institucije kao što su porodica i obrazovanje.

Žiri je prepoznao istinski otpor u sazrevanju deteta i sve to je ispisano besprekornim jezikom koji čitaoca vraća na korene koji su zanemareni, kazao je Babić. “Kniga poseduje istinsku autentičnost i osobine kao što su sposobnost da obraduje, iznenadi, zaprepasti, i to je ono što su članovi žirija tražili bez pretenzija da govore kritički o njoj”, istakao je Babić.

Izvor: Građanski list

KONKURS ZA PRVU NEOBJAVLJENU KNJIGU

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

Studentski kulturni centar u Kragujevcu raspisao je konkurs “Prvenac” za prvu knjigu namenjen neafirmisanim autorima u Srbiji do 35 godina starosti.

Konkurs je otvoren do 15. aprila a pravo učešća imaju svi autori koji do sada nisu objavili književne radove. Pravo učešća imaju autori proznih, esejističkih, dramskih i međužanrovskih radova.

Žiri će objaviti imena autora čije knjige ulaze u izdavački plan edicije “Prvenac” 21. maja na dan Univerziteta u Kragujevcu, a SKC će izabrane knjige objaviti do Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom potrebno je dostaviti u tri primerka na adresu: Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića broj 12, 34000 Kragujevac, s naznakom za konkurs za prvu knjigu.

Izvor: Građanski list