KAPORU URUČENA NAGRADA “DEJAN MEDAKOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Beogradskom književniku Momi Kaporu juče je u klubu-galeriji novosadskog “Prometeja” uručena nagrada “Dejan Medaković” za autobiografski spis Ispovesti, u izdanju Srpske književne zadruge. Književno priznanje u čast akademika Dejana Medakovića (1922-2008) prošlog leta je ustanovila Izdavačka kuća “Prometej” za najbolji memoarski spis objavljen tokom godine na prostoru, kako je rečeno, srpskog naroda i jezika.

- Nismo slučajno baš danas, kad “Prometej” započinje 20. godinu života, otpočeli s dodelom jedine nagrade u našoj kući. I sam spadam u one koji smatraju da je u našoj zemlji previše nagrada, koje gotovo preklapaju jedna drugu. Previše je nagrada koje su tu više da bi istakle onoga ko ih dodeljuje, i zato nisam pobornik uvećanja broja nagrada. Ali kad nas je napustio naš najveći autor Dejan Medaković, ideja o nagradi s njegovim imenom sama se nametnula - kaže Zoran Kolundžija, prvi čovek kuće “Prometej”.

On je podsetio i na to da su Dejan Medaković i “Prometej” ostvarili saradnju u okviru čak 34 naslova, od kojih su neki kapitalni za srpsku književnost i istoriju. Kolundžija je izdvojio Medakovićeve knjige Srbi u Beču, Srbi u Zagrebu, Dunav, Josip II i Srbi, Efemeris, kao celovito delo u pet knjiga, i poslednju - Svetu goru fruškogorsku. Nagrada koja je uručena Kaporu sastoji se od zlatnika s likom Nikole Tesle i diplome, kao i jedne Medakovićeve monografije s faksimilom u fragmentu.

- Ono što sam mrzeo najviše na svetu jesu ambiciozni starci, a ja upravo pripadam toj kategoriji. Oni koji očekuju nagrade, oni koji se bune što nisu uvršteni u antologije, u akademije i uopšte, u ovim godinama, sedamdesetim, u kojima se ja nalazim, i koje su vrlo osetljive. Ova nagrada je jedan melem, da ih prevaziđem i da se najzad smirim! - rekao je Momo Kapor i dodao:

- Dobiti nagradu Dejana Medakovića za mene ima nekoliko značenja. Jedno od njih je da se nalazim na pravom putu, na onom putu na kom je bio moj pokojni prijatelj Dejan. Čovek srednje Evrope. Čovek koji je znao apsolutno sve o evropskom duhu svakog pisca, od Muzila do Kafke, svakog slikara od Klimta preko Šilea do Kokoške, svaki restoran gde se jede bečka šnicla, kao što je “Miler”, svako vino, svaku godinu berbe, i od svega toga je napravio jednu čudesnu sintezu i sve to zabeležio u pet knjiga Efemerisa i ostalim, kao što su Srbi u Beču, sačuvavši na taj način trag koji bi bio izgubljen i atmosferu provučenu kroz lični ugao. Kad govorim o Medakovićevom evropejstvu, ne zaboravljam ni na trenutak da je on bio srpski nacionalista, u najboljem značenju te reči. U leksikonima piše da je nacionalista francuska reč koja znači patriota, čovek koji se brine o interesima svog naroda.

Ispovesti o vremenu i mentalitetu

Kaporovo delo ide u red autentičnih svedočanstava o našem vremenu i mentalitetu, našim sudbinama i ljudima. Njegova rečenica zadovoljava najviše standarde beogradskog promišljanja i razgovora, istaknuto je u obrazloženju tročlanog žirija, koji su činili dr Draško Ređep, Jovan Ćirilov i Radovan Popović. “Usuđujem se da kažem da bi autor ‘Efemerisa’ bio ponosan da među mnogobrojnima izdvojimo ovu moćnu Kaporovu knjigu izmaštane visoravni na kojoj trepte samo zvezde. Zbog okuke Dunava, kod nas zapad nije baš uvek zapad, a negde, po toj logici, ni s istokom ne stojimo najbolje. U ovom konkretnom slučaju, ta mala zemlja među svetovima, kojoj je Kapor posvetio toliko pažnje, može da se odnosi i na dvojicu autora čije nagrade on nosi, najpre nagrada ‘Todor Manojlović’ i druga ‘Dejan Medaković’”, primećuje Ređep.

Izvor: Građanski list Dragana Garić Foto: D.Savić

SUŽEN IZBOR ZA NINOVU NAGRADU

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

U uži izbor za Ninovu nagradu za roman godine, žiri je, od 23 romana, odabrao sedam, objavljeno je u najnovijem broju tog nedeljnika. Prestižnoj književnoj nagradi, čiji će dobitnik biti poznat 22. januara, za sada se mogu nadati Vladislav Bajac za roman Hamam Balkanija u izdanju “Arhipelaga”, Vladimir Pištalo za knjigu Tesla, portret među maskama (Agora), Radoslav Petković, autor Savršenog sećanja na smrt (Stubovi kulture), Svetislav Basara za najnoviji roman Dnevnik Marte Koen (Dereta), Laura Barna, s knjigom Moja poslednja glavobolja (Zavod za udžbenike), Vladimir Kecmanović za roman Top je bio vreo (Via print) i Aleksandar Gatalica za roman Nevidljivi (Zavod za udžbenike). Od sedmoro pisaca čiji su romani ušli u uži izbor, Petković i Basara su već ovenčani Ninovom nagradom. U žiriju su Milan Vlajčić, Milo Lompar, Stevan Tontić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić.

Izvor: Građanski list

UMRLA SLIKARKA LJUBICA - CUCA SOKIĆ

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Slikarka Ljubica - Cuca Sokić, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole, preminula je u 95. godini života, potvrdio je juče Tanjugu predsednik Udruženja likovnih umetnhika Srbije Saša Pančić. Rođena u Bitolju, kad je već počeo Prvi svetski rat (9. decembar 1914) Cuca Sokić je pohađala gimnaziju u Beogradu gde joj je sjajna umetnica Zora Petrović predavala slikanje. Opredelivši se za slikarstvo, učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine živi, usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. U Beograd se vratila 1939. i priredila prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu.

Postavljena je za profesora na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine i ostala do 1972, a 1965. je izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Redovni član SANU postala je 1979. Potpuno posvećena umetnosti do kraja života, povremeno je radila ilustracije za dečje knjige i skice za filmove, a u kasnijim godinama je radila kolaže i eksperimentisala je s novim materijalima. Ostaće zapamćena kao jedan od najpoetičnijih srpskih intimista s rafiniranim osećajem za boju i jedinstvenom lakoćom crteža i osećajem za formu.

Izvor: Građanski list

LARRY FLYNT TRAŽI POMOĆ NARODA

Nebojša Đorđević    Vesti

Moguli golotinje Larry Flynt (na slici) i Joe Francis zatražili su od američke vlade pomoć u iznosu od pet milijardi dolara, pozivajući se na ekonomsku kirzu.

“Ljudi su previše deprimirani da bi bili seksualno aktivni”, istakao je Flynt.

“To je veoma nezdravo za jedan narod. Amerikanci bi nekako i mogli bez automobila, ali bez seksa već ne bi.”

Flint i Francis su pisali šefu finansija Henryju Paulsonu, republikanskom kongresmenu Barneyju Franku i sudu u Masačusetsu.

Industrijalci tvrde da je prodaja njihovih DVD izdanja prošle godine opala za 22 procenta, što tumače tezom da većina ljubitelja pribegava besplatnim sajtovima.

LA Daily News prenosi i reči porno dive Jenne Presley, koja kaže da njen sajt u poslednje vreme ima 20 posto mušterija manje, zbog čega više ne može sama da plaća glumce i glumice s kojima nastupa, već je prinuđena da preuzima materijale s njihovih sajtova.

“Osim toga, znam i da studiji smanjuju plate”, kaže glumica.

“Umesto da devojci plate 2.000 dolara za boy-girl scenu, sada nude samo 1.200.”

Izvor: Popboks

JESU LI BAJKE POLITIČKI NEKOREKTNE I NEGATIVNE ZA DECU

Nebojša Đorđević    Kultura

DJETINJSTVO BEZ BAJKI

Za mnoge ljude bajke su samo nevine priče koje su im obilježile djetinjstvo, no u posljednje vrijeme oglasili su se i oni koji o bajkama imaju isključivo negativne stavove, iako su odrasli čitajući ih, slušajući ili gledajući pretvorene u crtane filmove.

Anketa o stavovima roditelja o bajkama provedena je u Velikoj Britaniji te pokazuje da postoje mnogi roditelji koji svojoj djeci ne žele čitati bajke jer vjeruju da su bajke zapravo politički nekorektne ili previše “crne” da bi se čitale prije spavanja.

Jedan od deset anketiranih roditelja čak je izjavio da bi se naslov bajke “Snjeguljica i sedam patuljaka” trebao preimenovati jer, kako kaže, aluzija na riječ patuljak nije politički korektna. Neki roditelji izjavili su da bajku “Matovilka” smatraju previše crnom, a Pepeljugu pak previše zastarjelom jer je prisiljena raditi kućanske poslove.

Među tri tisuće anketiranih roditelja na britanskoj internetskoj stranici Thebabywebsite.com, čak 66 posto njih smatra da tradicionalne bajke imaju snažniju moralnu poruku od njihovih modernih ekvivalenata. No, unatoč tom mišljenju mnogi od njih izjavili su kako takve priče ipak nisu prikladne za čitanje djeci prije spavanja.

Mnoge bajke postale su popularne još 1812. godine kada je objavljena knjiga “Bajke braće Grimm”, a neke priče postojale su i davno prije onih braće Grimm, poput verzije Snjeguljice i Pepeljuge koje su se pričale još u antičkoj Grčkoj.

Glasnogovornik britanske internetske stranice Thebabywebsite.com nakon anketiranja izjavio je da su bajke korisne za djecu jer ih odvode u nevjerojatne svjetove u kojima mogu upotrijebiti svoju maštu. Takve priče, kaže glasnogovornik, ne mogu štetiti jer u tim neobičnim maštovitim svjetovima uvijek pobjeđuje dobro nad zlim.

- Djeca vole da im se čitaju bajke i velika je sramota što danas postoje toliko, kako se vole nazvati, politički korektnih roditelja koji odbijaju bajke, iako su one stoljećima, pa čak i tisućljećima uspješno zabavljale djecu - ogorčeno je kazao glasnogovornik.

Izvor: Vecernji hr Petra Smoljak