PELE GLAVNI JUNAK U ANIMIRANOM FILMU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

MUMBAJ - Legendarni brazilski fudbaler Pele biće glavni junak animiranog filma, koji će snimiti kompanija “Kompakt disk Indija”.

Ta kompanija takođe je kupila i prava da koristi lik Pelea u kompjuterskim igrama i u prodaji navijačkih rekvizita.

“Bićemo producenti animiranog filma u kojem će Pele biti glavni junak. Ipak, još je rano govoriti o scenariju”, izjavio je predsednik kompanije Sureš Kumar.

Kompanija “Prajm lajsesing”, koja je ima ekskluzivna prava na Peleov lik, takođe je potvrdila ovu informaciju.

“Smatrali smo da bi animirani film bio interesantan za decu i tinejdžeri, koji su veoma važna grupa za nas. Cilj je da film bude gotov do 2010. Pele će, naravno, dati konačnu reč o scenariju i biće njegov promoter”, izjavio je izvršni direktor brazilske kompanije Paulo Fereira.

Pele, koji ima 68 godina, imao je zapaženu ulogu u filmu “Bekstvo u pobedu”, legendarnog režisera DŽona Hjustona.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

CORAX U ITALIJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Izložba karikatura Predraga Koraksića Coraxa, biće danas otvorena u Salernu (Italija), u okviru Drugog međunarodnog festivala satire, jedne od najznačajnijih manifestacija te vrste u svetu. Radove za izložbu je selektovao Branko Najhold, direktor Zemunskog međunarodnog salona karikature, koji je napravio presek Koraksićevog rada od 1989. do 2008. godine, što je i bila želja organizatora. U Salernu će Koraksići Najhold učestvovati i na okruglom stolu posvećenom ulozi satire u kulturi, a osim njih u diskusiji će učestvovati i kompetentni predstavnici iz Velike Britanije, Francuske, Sirije i Italije.

Bijenalni festival satire u Salernu jedan je od najznačajnijih kulturnih događaja u Italiji i ove godine će trajati od 17. do 31. decembra, uz niz zanimljivih izložbi, predavanja, pozorišnih predstava, filmskih projekcija i sličnih događanja. Taj festival neguje veoma prisne veze sa Zemunskim međunarodnim salonom karikature, a pre dve godine, Branko Najhold je u Salernu održao zapaženo predavanje o srpskoj političkoj karikaturi, posle čega je i usledio poziv Koraksiću da se italijanskoj publici predstavi sa reprezentativnom izložbom.

Izvor:  Danas K. R.

FILMOVI I KONCERTI KUSTENDORFA

Mirjana Stanojevi?    Film, Muzika, Vesti

Dokumentarac Maradona by Kusturica otvoriće Filmski i muzički festival Küstendorf, koji će od 8. do 14. januara biti održan u Drvengradu na Mećavniku.

Festival će imati i muzički program, a osim No Smoking Orchestra sviraće Vrelo, Stribor & The Poisoners, čileanski sastav La Mano Ajena, britanski Natty Bo & Ska Cubano…

Bend koji je muzički selektor Nele Karajlić na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture posebno istakao je - ukrajinski Haydamaky.

Filmski program festival podeljen je u nekoliko celina:

* u takmičarskom će biti prikazano 35 filmova studenata filmskih škola iz 16 zemalja;
* program „Retrospektiva velikana” biće posvećen gostu festivala Jimu Jarmuschu (koji će u Drvengradu dobiti i ulicu);
* „Savremene tend” predstaviće filmove Glad Stevea McQueena, Tulpan Sergeja Dvorcevoja, Tri majmuna Nurija Bilgea Čejlana i Gomoru Matea Garonea.

Organizatori najavljuju i da će ekskluzivitet biti projekcija filma W Olivera Stonea.

Festival će zatvoriti skraćena verzija otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2008. u režiji još jednog gosta Drvangrada - Žanga Jimoua, koji se našao u najužem izboru za ličnost godine nedeljnika Time.

O pobedniku takmičarskog dela programa odlučivaće žiri na čijem će čelu biti Anica Dobra.

Izvor: Popboks

U PERUU OTKRIVEN DREVNI GRAD VARI

Nebojša Đorđević    Vesti

Arheolozi koji su radili na iskopinama Sero Patapo, nedaleko od primorskog grada Čiklajo, na severu Perua, otkrili su ruševine čitavog jednog grada iz vremena civilizacije Vari koja je tu živela pre Inka.

Istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo da predstavlja “kariku koja je nedostajala” između dve drevne civilizacije - Vari i Moše.

Narod Vari dostigao je vrhunac svoje civilizacije između 600. i 1100. godine n.e, posle nestanka kulture Moše koja je svoj procvat doživela između 100. i 600. godine n.e.

Među predmetima pronađenim u iskopinama koje se pružaju dužinom od pet kilometara su keramika, delovi odeće i dobro očuvani skeleti mladih žena.

Prema oceni Sesara Sorijana, vođe arheološkog tima, ovo otkriće pruža prve dokaze o postojanju kulture Vari koja se širila sa juga na sever Perua.

Narod Vari je svoj glavni grad sagradio nedaleko od današnjeg Ajakuča, u Andima, a bio je poznat i po razgranatoj mreži puteva koju je stvorio.

Peru je veoma bogat arheološkim blagom. Raspolaže hiljadama iskopina starih više hiljada godina, koje obuhvataju na desetine kultura, uključujući carstvo Inka koje je bilo na vlasti kada su se španski istraživači iskrcali na kontinent, početkom 16. veka.

Izvor: Blic Online / Tanjug

“ROKSANDA” ZORANA V. MOMČILOVIĆA U SOKOBANJSKOJ BIBLIOTECI

Vladimir S. Putnik    Vesti

Foto: Vladimir S. Putnik

Književnik iz Prokuplja, Zoran V. Momčilović, predstavio je svoj sedmi po redu roman ROKSANDA”, malobrojnoj, ali vernoj sokobanjskoj književnoj publici, željne dela domaćih autora, u holu Narodne biblioteke “Stevan Sremac”, u ponedeljak 15. decembra, 2008. godine. Zapravo, Momčilović je predstavio sebe, na vrlo neposredan i prisan način, tako da je publika imala osećaj da dugo poznaje ovog pisca.

Zoran V. Momčilović je diplomirao na Poljoprivednom fakultetu i kako kaže, nikada nije imao nameru da piše, da bude književnik, to se desilo slučajno. Nedugo, po povratku sa Kosova, 1999. godine, probudio se jednog jutra, ali ne uobičajeno kao do tada, već sa romanom u glavi. Radio je u to vreme u “Hisaru”, pozajmio jednu pisaću mašinu i počeo da stvara. Roman “Monahinja” je doživeo četiri izdanja do sada, prvo izdanje objavljeno 2003. godine, da bi 2005.g. dopunjen i prerađen roman “Nova monahinja” iste godine doživeo tri izdanja i ovaj plodni pisac, prihvativši Bogom dani talenat za pisanje, do sada je objavio sedam romana i najavio osmi na proleće 2009. godine.

Foto: Vladimir  S. Putnik

Zoran Momčilović je realista i spoj realnosti i stvaralačke mašte čini njegova dela dinamičnim, privlačnim i posebno čitljivim. Svi njegovi romani su zasnovani na istinitim doživljajima i činjenicama, bez obzira da li opisuju prošlost ili sadašnjost. Novim romanom, “Roksanda”, Momčilović je zašao u prošlost, ali ne tako daleku, u polovinu 19. veka i vreme dok je deo Srbije još uvek bio pod nogama Turaka. Glavni junak romana je Blagoje, mladić, odnosno dečačić od 13 godina, koga je otac isterao iz kuće, jer nije bio siguran da mu je otac. Blagojeva priča se nastavlja ljubavnom romansom sa Roksandom, a čitaocima preporučujemo da pročitaju roman, kako bi saznali šta se desilo sa glavnim junakom.

VSP - Gospodine, Momčilović, učestvovali ste u odbrani Kosova i Srbije 1999. godine i roman “Monahinja” je sećanje na ratni period. U romanu ste i Vi jedan od glavnih junaka (Damjan Stavrin) i recite nam šta Vas je nagnalo da ratne dane pretočite u književno delo?

- Vodio sam dnevnik na Kosovu i razmišljao sam da to ne ostane samo dnevnik, već da postane knjiga. U nasleđe generacijama koje dolaze, da znaju šta se to dešavalo dole (na Kosovu), šta se dešavalo sa mnom, sa vojskom, ljudima, kućama… Ja sam već imao svoju životnu priču, a dnevnikom sam samo dopunio roman, koji je doživeo četiri izdanja.

VSP - Gospodine, Momčilović, od 2006. godine ste među najčitanijim piscima u Srbiji. Da li Vam prija deo kolača slavnih pisaca, u vreme kada je put knjige do čitalaca trnovit?

- Apsolutno da mi prija. Ja sam od 2005. godine jedan od dvadeset najčitanijih pisaca u Srbiji, a 2006. sam bio sedmi, sa romanima “Monahinja” i “Bela Rada”. Na osnovu anketa i statistika koje vodi Narodna biblioteka Srbije.

VSP - U Vašim romanima opisujete stvarni život, realista ste, a stvarni život nije nimalo lep. Odakle toliko interesovanje za Vaše romane, s obzirom da veći deo populacije u Srbiji želi da živi u mašti, odnosno u nadrealizmu, u fantaziji?

- Ja sam predstavnik psihološkog realizma i samim tim pišem običnim ljudima i o običnim ljudima. Ne samo njima i o njima, ali oni su najbrojniji. Nekada u životima običnih ljudi ima više interesantnih činjenica, nego kod jakih, moćnih, bogatih, ili istorijskih ličnosti. Kada sam se već latio pisanja i to vrlo uspešno, odlučio sam da teme mojih romana budu dešavanja iz 19. i 20. veka i današnjica. Novi roman, koji pišem, opisuje događaje i sudbine ljudi u vreme Drugog svetskog rata. Mislim da istorijska tematika i istinite činjenice o sudbinama običnih ljudi, u mojim romanima, lako nalaze put do čitalaca.

VSP - Više od jedne decenije u Srbiji, osim nekolicine pisaca i pesnika, vrednuju se i daje se prednost inostranim piscima i delima, vrlo često sumnjivog kvaliteta i destruktivne tematike. Kako to objašnjavate i kuda ide naša kultura?

- Dati prednost stranim piscima i pesnicima nije ništa drugo nego komercijalizacija književnosti. Nažalost i deo naših pisaca se priklonio komercijalizaciji - prodati što više knjiga zbog para! Ja ni jedan roman nisam slao na konkurse, “Gospodski park” se u širem izboru za NIN-ovu nagradu našao po nečijem predlogu, ali evo, već četiri godine sam među najčitanijim piscima u Srbiji. Pisac treba da bude pisac, da bude hronolog dešavanja. Mi imamo toliko istorijskih događaja koje treba sačuvati od zaborava. Šta će nama ljubav u Kairu, Egiptu, gde li već, kada to nas ne dotiče? Period komercijalizacije će proći, neće večno trajati i ponovo će kvalitet pisanih dela naći uporišta u narodu, među čitaocima i oni će reći svoje, - optimista je toplički romanopisac.

Zoran V. Momčilović je član Udruženja književnika Srbije od 2006. godine, a romanom “Gospodski park”, pre četiri godine, bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Svojim romanima Momčilović je opskrbio 168 biblioteka i 550 škola u Srbiji, bez naplate, a od 1.000 primeraka prvog izdanja romana “Monahinja“, poklonio je 850. Njegova dela su: “Monahinja”, “Cvet Rosine lipe”, “Moja tuđa deca”, Gospodski park”, “Bela Rada”, “Nova monahinja” i “Roksanda”. U maju sledeće godine, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, biće objavljen novi roman Momčilovića, (”Kad se konci pokidaju” ili “Danica i Nadica”, radni naslovi) i obećao je da će jednu od promocija održati i u Sokobanji.

Vidimo se u biblioteci, u Sokobanji!