GLUMAČKU NAGRADU “MILOŠ ŽUTIĆ” DOBIO VOJIN ĆETKOVIĆ

Nebojša Đorđević    Kultura

Glumačku nagradu “Miloš Žutić”, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika (SDU) Srbije, dobio je dramski umetnik Vojin Ćetković, saopštio je danas SDU.

Ćetković je 14. laureat, a nagrađen je za tumačenje naslovnog lika u predstavi “Don Krsto” po tekstu i u režiji Vide Ognjenović u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Nagrada mu je dodeljena za najbolje glumačko ostvarenje izvedeno u našim profesionalnim pozorištima u periodu od 30. juna 2007. do 30. juna 2008. godine. U konkurenciji je bilo devet glumaca. Žiri je odluku doneo većinom glasova. Predsednica je bila rediteljka Cisana Murusidze, a članovi glumci Pavle Minčić i Pavle Pekić, teatrolog Jovan Ćirilov i rediteljka Milica Kralj.

Dodelu nagrade “Miloš Žutić” pomažu Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda. Za sada nije utvrđen termin svečanog uručenja, ali se priznanje obično predaje posle izvođenja predstave na matičnoj sceni.

Izvor: Blic Online / Tanjug

OD ALEKSANDRA VELIKOG DO INTERNETA

Nebojša Đorđević    Kultura

Ako je slavni vojskovođa stvorio prvu biblioteku da bi sačuvao pamćenje sveta, današnja Evropa to čini virtuelnim projektom „Evropeane”, koji je prvog dana izazvao nezapamćeno interesovanje


Vermer: „Žena sa bisernom ogrlicom”

Iako je vrlo mlad osvojio više od pola tadašnjeg poznatog sveta, iako je bio toliko tašt da je smatrao da je sin egipatskog vrhovnog boga Ra, i čak sebe obogotvorio, potplativši sveštenike u oazi Siva, pošto su to odbili da učine tebanski sveštenici, Aleksandar Makedonski nije zaboravio nauk svog učitelja Aristotela.

Možda je vojnim pohodima zadovoljavao svoju „božansku” taštinu, ali negde u dubini njegove duše progovarao je čovek koji je bio svestan da bez znanja ne može ništa valjano da se stvori.

Izgradnjom niza gradova koji su nosili njegovo ime, čime je hranio pomenutu taštinu, dodao je još nešto, nezamislivo za njegovo vreme. Odlučio je da u Aleksandriji, koju je podigao u sopstvenu slavu, izgradi zdanje u kojem će biti pohranjeno sve tadašnje znanje sveta, od Indije, preko Persije i Egipta, do Grčke. Iako on to nije doživeo zbog prerane smrti, Aleksandrija je sa svojom čuvenom bibliotekom vekovima bila centar sveta. Naučnici, pisci, obični pisari raznih vera u Aleksandrijskoj biblioteci su gradili prve imaginarne svetove, u kojima su bile zastupljene sve oblasti.

Ne pominjući Aleksandrov neviđeni poduhvat, Evropa ga ipak nije zaboravila,učinivši ovih dana nešto slično. Znanje Starog kontinenta odlučila je da smesti u jednu jedinstvenu biblioteku, nazvavši je „Evropeana”. Ali to više nije biblioteka s poređanim rukopisima i knjigama na policama; to je virtuelna biblioteka u koju se ulazi u sopstvenom stanu, samo s jednim klikom na kompjuteru.

U planu je da milioni knjiga, slika, arhivskih dokumenata - sve će to do 2010. godine biti dostupno „posetiocima” kompjutera. Zasad je urađen numerički prototip sa oko dva miliona numerisanih dela, u čiju je realizaciju bilo uključeno više od hiljadu organizatora. Inicijator je bila Nacionalna biblioteka Francuske, Luvr, kojima su se ubrzo pridružili i mnogi drugi.

Tako se među prvim virtuelnim sadržajima našla Danteova „Božanstvena komedija”, Vermerova „Žena sa bisernom ogrlicom”, britanska Magna Carta, Betovenovi, Mocartovi i Šopenovi manuskripti, fotografije rušenja Berlinskog zida itd. Da bi do 2010. virtuelna biblioteka „raspolagala” sa šest miliona dela, Evropska unija će investirati 120 miliona evra i još 40 miliona evra kako bi nova Aleksandrijska biblioteka, virtuelna u skladu s današnjim vremenom, automatski mogla da se koristi na 23 jezika.

Ono što svi evropski zvaničnici ističu kao najvažnije jeste činjenica da će „Evropeana” omogućiti da putujemo kroz vreme bez bilo kakvih granica.

Poduhvat je već nazvan titanskim, koji omogućuje najintimnije druženje s knjigama, sa slikama, sa svim onim što je evropska civilizacija stvorila. I ne samo to: Evropa je najzad shvatila da ne treba samo da bude pratilac SAD ili neke druge moćne sile, već da je ona sama tako značajan činilac svega što je dalo čovečanstvo da može da posluži drugima za uzor i ugled. Evropsko pamćenje nije samo evropsko; na njemu su nastale i počivaju mnoge civilizacije; ono je, zapravo, kamen temeljac čitavog sveta. Borhes je svojevremeno izjavio da je svoju „Vavilonsku biblioteku” stvorio zahvaljujući,pre svega, grčkim piscima i filozofima: Eshilu, Sofoklu, Evripidu, Talesu, pitagorejcima, Sokratu, Platonu, Aristotelu i drugima.

Povratak sebi i svojim korenima - to je ono što će Evropu učiniti silom, a ne ratovi s kojima vole da se „igraju” Amerikanci, misleći da su to obične virtuelne igrice a ne stvarno ubijanje ljudi.

Stvarajući prvu enciklopediju i proklamujući da je znanje moć, francuski prosvetitelji nisu pretpostavljali da postavljaju temelje novog duhovnog poretka. Posle njih „Evropeana” ponovo znanjem ujedinjuje svet. Videćemo kuda sve jedan „klik” može da nas odvede i kako će izgledati novi duhovni poredak.

—————————————————

Veliko interesovanje

O „Evropeani” je „Politika” ovih dana pisala, iznoseći podatak koliko je ova digitalna biblioteka izazvala interesovanje prvog dana: predviđenih 3 miliona ulazaka na sajt poraslo je na više od 13 miliona, što je dovelo do privremenog pada pa će sajt biti ponovo dostupan sredinom decembra.

Izvor: Politika Milka Lučić

NAOMI, OWEN I TYKWER OTVARAJU BERLINALE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Triler Toma Tykwera Međunarodna prevara, sa Clive Owenom i Naomi Watts u glavnim ulogama, 5. februara će otvoriti 59. Međunarodni filmski festival u Berlinu.

Ovo je drugi put da jedan od Tykwerovih fimova otvara Berlinale: 2002. je to bio film Heaven.

Za razliku od artističkog Heaven (2002), koji je na tragu ranijih radova kao što su Winter Sleeps (1997) i The Princess and the Warrior (2000), Međunarodna prevara obeležava Tykwerov ulazak u veliki američki studio.

Reditelj kultnog Trči, Lola, trči već se oprobao na velikom budžetu, u drami Parfem: Hronologija jednog zločina (2006).

Međunarodna prevara je i prvi Tykwerov akcioni film.

Clive Owen tumači agenta Interpola Louisa Salingera, koji se udružuje sa američkim obaveštajcem kako bi razotkrio moćnu ulogu uvažene finansijske institucije u ilegalnoj trgovini oružjem.

Film je sniman u Berlinu, ali i na lokacijama u Njujorku, Istanbulu i Milanu.

Izvor: Popboks

TRI BOJE: TUGA

Mirjana Stanojevi?    Knjige

DUŠAN MIKLJA - New York, Београд

Rukovodeći se filozofijom Should I Stay or Should I Go, neizbrojivo mnoštvo mladih je tokom poslednjih 20 godina izabralo manju nevolju i napustilo Srbiju; Miklja progovara o tome šta ih je dočekalo kada su stigli Tamo. Na mestu gde se završava Stankovićev The Box, počinje New York, Београд

Đorđe Bajić

Dok je zemlju nekada napuštala sirotinja „trbuhom za kruhom”, danas odlaze najobrazovaniji, oni koji (misle da) ovde ne mogu dovoljno da se ostvare. Tako stižemo do Beograđanki u Njujorku, heroina Dušana Miklje, tri lepe i pametne devojke koje su se odvažile da „zagrizu” Veliku Jabuku. Priča je smeštena u 1999. godinu i većim je delom ispričana u prvom licu - iz ugla Jelene, Katarine i Marije, junakinja čije živote pratimo.

Jelena je tek pristigla u Njujork, pobegla od bombardovanja i sankcija. Kod kuće je ostavila brižnu porodicu i verenika za koga bi, bez obzira na razdvojenost, želela da se što pre uda. Katarina i Marija su se već iskusne Njujorčanke, ali i one imaju svoju muku.

Bolest oca Mariju stavlja pred zbor - vratiti se u Beograd i izgubiti pravo na povratak u Ameriku ili ostati i oglušiti se na molbe najmilijih. Sklopivši brak iz računa sa Džonom, zgodnim kolegom sa posla kome više odgovara „druga vrsta lepote”, Katarina mora da bira između njega (Džon naprasno počinje da pokazuje interesovanje za svoju mladu suprugu) i dugogodišnjeg dečka Miroljuba koji radi kao stjuard.

New York, Београд se lako i brzo čita, drži pažnju zahvaljujući šarmantnim segmentima kao što su Jelenino venčanje „na daljinu” ili noćni vudu ritual ispod Bruklinskog mosta, a može se (uz malo mašte) doživeti i kao posrbljena, pristojnija i „okrnjena” (umesto četiri - tri drugarice) varijanta Seksa i grada Kendas Bušnel.

Dok se Keri, Samanta, Šarlot i Miranda premišljaju koje cipele da odaberu i u kom restoranu da večeraju, tri Srpkinje strepe od deportacije, rade po tri posla kako bi sastavile kraj sa krajem i tuguju za zavičajem.

New York, Београд nije moderni književni klasik. Postupci i motivacija likova nisu uvek najjasniji, a ne pomaže ni to što su junakinje po svom mentalnom sklopu slične kao jaje jajetu. Miklja više nagoveštava nego što pruža, uglavnom se zadržavajući na površini, bez želje da se upusti u dublju analizu. Emigracioni blues je promišljeno ublažen komičnim elementima i ne zahteva preterano udubljivanje - kao takav idealno je štivo za plažu ili prekraćivanje vremena u gradskom prevozu.

Slično kao i u slučaju romana The Box, New York, Београд je nastao na osnovu filmskog scenarija. Ova geneza objašnjava manjak opisa i svođenje naracije na monologe i dijaloge.

Debi Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija je u postprodukciji i u domaće bioskope stiže tokom sledeće godine. Film (sniman na autentičnim njujorškim lokacijama) će, gotovo je izvesno, ponuditi jedno potpunije i zaokruženije upoznavanje sa junakinjama koje su u filmskoj verziji „oživele” Borka Tomović, Jelena Stupljanin i Milica Zarić.

Izvor: Popboks Đorđe Bajić

KUSTURICA, OSETIJA, DŽARMUŠ

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Emir Kusturica izjavio je Tanjugu kako je iz Rusije dobio ponudu da snima film o Osetiji i da mu se ideja jako svidela. “Rado bih režirao taj film, samo ne znam kad ću imati slobodan termin”, naglasio je Kusturica i dodao da trenutno ima mnogo posla oko priprema filma Pančo Vilja i prijatelji, koji treba da snima s međunarodnom glumačkom ekipom, a snimalo bi se većim delom u Meksiku.

Poznati autor je trenutno u Finskoj, gde igra “malu ulogu u francuskom filmu”. Na pitanje Tanjuga kako će izgledati drugi festival na Mećavniku, Kusturica je odgovorio da će “Kustendorf” svakako biti ponovo održan tokom zime i “s lepim iznenađenjima u programu”. Kako beleže neki beogradski mediji, od 8. do 14. januara, Drvengrad u Mokroj Gori postaće drugi put zaredom poprište “Kustendorfa”. Na festival najverovatnije dolazi Džim Džarmuš (!), a očekuje se i Oliver Stoun…

Izvor: Građanski list / Tanjug