JAPAN DONIRAO 300.000 EVRA NARODNOM POZORIŠTU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Vlada Japana je u okviru programa “Bespovratne pomoći u oblasti kulture” donirala 300.000 evra Narodnom pozorištu u Beogradu za nabavku savremene audio-video opreme.

Nabavka nove opreme u cilju unapređenja razvoja srpske kulture omogućiće uspešniji rad jedne od najstarijih i najznačajnijih institucija kulture u Srbiji i doprineti kulturnoj razmeni Japana i Srbije, navodi se u saopštenju japanske ambasade u Beogradu. Povodom primopredajne ceremonije u sredu, 29. oktobra 2008. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta održaće se gala koncert u čast donacije. Dosadašnja pomoć Japana dodeljena u oblasti kulture i sporta iznosi 2,5 miliona evra, a ukupna pomoć Vlade Japana Srbiji iznosi oko 200 miliona evra, stoji u saopštenju.

Izvor: Blic Online / Beta

ZEPPELIN ZAISTA BEZ PLANTA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Basista Led Zeppelina Jon Paul Jones zvanično je objavio da grupa namerava da nastupa i snima, ali sa novim pevačem.

Još uvek nije izvesno ko će zameniti Roberta Planta; Jones je u razgovoru za BBC rekao da grupa isprobava nekoliko pevača, i da nije ideja da novi zvuči kao stari.

“To možete da dobijete od tribjut benda, ali mi ne želimo da budemo tribjut bend sebi samima”, kaže Jones.

Nakon što je Led Zeppelin, uključujući Planta, nastupio u londonskoj O2 areni 10. decembra 2007, o mogućnosti nastavka delovanja benda bilo je puno govora, ali je Plant prošlog meseca okončao spekulacije o svom učešću u tom poduhvatu.

Nakon toga, kao potencijalni novi pevač Zeppelina pominjan je izvesni Myles Kennedy.

Izvor: Popboks

ОДЛАЗАК ЈАСМИНЕ ПУЉО

Nebojša Đorđević    Vesti

У понедељак је у Београду, после дуже болести, у 94. години преминула Јасмина Пуљо, некад балерина а после и јогина, знатно дуже - скоро пола века. Старија публика памти је као солисту у представама Балета Народног позоришта, а најшира јавност знатно више по јоги која се, највише захваљујући њој, примила и у овим нашим крајевима.

Јасмина Пуљо се пре 93 године родила у Скопљу. Са шест почела је да учи азбуку уметности игре, од руских учитеља, оних из великог избегличког таласа који је стигао у Београд након револуције и поставио темеље балета у нашој престоници. Биле су то Марија Бологовска, Јелена Пољакова и Нина Кирсанова, а потом и наша Олга Грбић-Торес. Уочи рата Јасмина Пуљо постала је члан Балета Народног позоришта у коме ће у дугој каријери остварити низ солистичких улога („Валпургијска ноћ” Ш. Гуноа, „Ђаво на селу” Ф. Лотке, „Охридска легенда” С. Христића, „Копелија” Л. Делиба, „Ромео и Јулија” С. Прокофјева…), а једну сезону провела је у ангажману у Опери у Грацу. Рецимо и то: шпански плес посебно је био близак овој играчици.

Још активна балерина, Јасмина Пуљо ће, пре готово пола века, открити јогу, овде тада далеку и мистичну. За њено тело и дух отворио се један нови свет, на истоку стар миленијумима. Телесне вежбе и филозофија у то уткана учиниле су Јасмину Пуљо неком врстом свештенице јоге. Њени ученици данас су учитељи новим генерацијама јогина. Сала није једино место за учење, тако да је она, осим балетских текстова, написала и неколико књига: „Јога за сваког”, „Yoga”, „Мини вежбе за макси здравље”, али и „Бисере мудрости”, сакупљене у приватној „колекцији”. Једна од великих малих мудрости коју је често понављала је: „Ја волим да волим”. А пропраћено објашњењем: Они који не умеју да воле непотпуне су и не баш срећне личности. Реч је о љубави која је ту свуда око нас, у различитим облицима, само треба је знати препознати.

Још поодавно, говорила је: „Објавила сам рат годинама”. И, у том рату Јасмина Пуљо дуго је побеђивала.

Извор: Политика М. Ш.

SEKSI DAMA IZ PRASTARE VINČE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Izložba „Vinča - praistorijska metropola” u Galeriji SANU

Život naših prastarih predaka odavno nije enigma. Još pre jednog veka Miloje Vasić je otkrio praistorijsko naselje na Belom brdu čije je istraživanje obelodanilo tzv. vinčansku kulturu. Saznali smo i kako je naš predak postao zemljoradnik, kako je savladavao ćudljivu prirodu, u čemu i čime je hranu spravljao, čak i šta je podrazumevao pod ženskom lepotom. Lepe su za njega bile „Lady of Vinča”, sa svojim bademastim očima, ili „Vidovdanka”, s diskretnim trbuščićem. U sve ovo, artefaktima, slikom i rečju možete se uveriti na pre neki dan otvorenoj izložbi „Vinča - praistorijska metropola” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je postavljena i prava neolitska koliba u koju možete da zavirite.

Metropola Vinča živela je pre više od sedam hiljada godina samo 14 kilometara od Beograda. Da su duž Dunava viđeni neki neobični predmeti, Miloju Vasiću je skrenuo pažnju geolog Jovan Žulović (podseća akademik arheolog Nikola Tasić). Kada je davne 1908. Vasić, naš prvi školovani arheolog i prvi direktor Narodnog muzeja, započeo iskopavanja u Vinči nije mogao ni da nasluti da će to biti početak sto godina dugih istraživanja tragova generacija stanovnika. Iz usredsređenosti na zemlju ponikla je za neolit ili mlađe kameno doba, sasvim osobena ideologija, a iz nje proizlaze i sedalački način života, kultivacija biljaka i pripitomljavanje životinja, ali i važno tehnološko otkriće kakvo je keramika, o čemu na izložbi svedoči grnčarija fine izrade kao što su zdele, pitosi, pehari, amfore, lonci i poklopci (navodi Stevan Đuričić, konzervator u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta).

Razvijena zemljoradnja i stočarstvo, počeci prerade metala, živa razmena dobara i širenje komunikacija stvorili su pogodnu osnovu i za izražavanje duhovnosti. Njene tragove danas možemo nazreti kroz začudne antropomorfne i zoomorfne figurine, prosomorfne poklopce i žrtvenike (objašnjava Dubravka Nikolić, šef Arheološke zbirke, napominjući da je „zahvaljujući položaju i blagodetima okruženja u kome je sazrevala, Vinča postala nezaobilazna raskrsnica za sve koji su putovali balkanskim predelima i središnja tačka jugoistočne Evrope”).

Izložba „Vinča - praistorijska metropola” prezentuje tri celine. Prva nas upoznaje s umetničkim dometima vinčanske kulture. Pored predmeta kultne namene, o nivou svesti i stepenu razvijenosti ovog društva svedoče i zagonetni urezani znaci široko poznati kao vinčansko pismo koje je za naučnike i danas zagonetka. Međutim, činjenica da je vinčansko pismo nastalo pre sedam hiljada godina govori o složenom nivou komunikacije onih koji su se ovim znacima služili.

Drugi deo izložbe posvećen je sto godina dugom istorijatu arheoloških istraživanja lokaliteta Vinča. Lični predmeti istraživača, oprema i instrumenti, terenska dokumentacija i novinski članci, predstavljaju nam razvojni put srpske arheologije od prvih Vasićevih istraživanja (1908-1934) do današnjih kojima rukovodi Nenad Tasić. Treći segment izložbe dočarava svakodnevni život Vinče kroz predmete koje su tokom hiljadu godina duge istorije neolitskog naselja koristili zemljoradnici, ribari, grnčari, lovci.

Da bi se istakla veličina metropole Vinče, petočlani autorski tim izložio je i deliće drugih kultura koje su svoj život nastavili u Vinči. To svedoči o sposobnosti Vinčanaca da kosmopolitski prihvate novo, strano.

Izložba u SANU je slika civilizacijskih dostignuća i samo deo obaveze da čuvamo baštinu koju je baš nama istorija ljudskog roda ostavila u nasleđe. Na samom lokalitetu pak slika je sasvim drugačija. Svake godine sa „Vinče” (u nepovrat) otpadne nekoliko kubika arheološkog materijala - opominje Nenad Tasić - dok je Vinčanski muzej zapravo baraka koju je još akademik istoričar Vaso Čubrilović od nekog preduzeća dobio kao otpad!

Dragulj evropske civilizacije

Izložba „Vinča - praistorijska metropola” plod je saradnje Filozofskog fakulteta, Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda i SANU. Priređena je povodom sto godina istraživanja ovog dragulja evropske civilizacije, najznačajnijeg lokaliteta mlađeg kamenog doba jugoistočne Evrope. Autorski tim čine Dubravka Nikolić, Stevan Đuričić, Nenad Tasić, Jasna Vuković i Milorad Ignjatović, sa grafičkim dizajnerom Damirom Vlajnićem i fotografima Aleksandrom Radomanom i Vladimirom Miladinovićem. Izložba je otvorena do 5. decembra.

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

LOVE GURU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Myersov pobačaj godine, ipak, bi trebalo da bude na programu vaše lične Sinemanije

Ako proguglujete malo ovaj film videćete da ga većina recenzenata dočarava kao nešto najgore što je zenica ljudskog oka mogla da odgleda. To je, ujedno, bio i najveći razlog zašto sam želeo da ga pogledam po svaku cenu.

Drugi je bio Mike Myers, koga, uz Stevea Martina i Eddieja Murphyja, smatram najboljim holivudskim komičarem.

Uz rizik da zazvučim kao da je sva poenta mog tamburanja što to radim tamo gde niko neće, rećiću vam da je Love Guru, uz sve svoje mane, skorrro odličan film. Najviše zbog toga što je Myers uspeo da dočara i asimiluje svog idola, Petera Sellersa, čak i ako mu to nije bila namera. Što je manje verovatno. Jer je previše očigledno… (ja sa ovim uvrtanjima smisla mogu u nedogled, a vi?)

U filmu Love Guru, Mike Myers igra Gurua Pitku, Amera koga je u Indiji podigao i vozdigao njegov mentor, zrikavi guru Tugginmypuddha (Ben Kingsley, dobitnik više ozbiljnih filmskih priznanja). Pored Pitke Tuggin… je podigao i Deepaka Chopru, koji je vremenom postao neka vrsta Pitkinog uzora i rivala. Na predlog svog menadžera, Pitka odlazi u Toronto da pomogne Jane, zgodnoj vlasnici hokejaškog kluba (zgodna Jessica Alba), da svog prvoborca Darrena (Romany Malco, zvezda prvih sezona Weeds) iz bračnih problema vrati na teren. Problem leži u tome što Jacques „Le Coq” Grande (Justin Timberlake, u porno izdanju 70-tih), iz supraničkog tima, koka Darrenovu ženu. Ako reši problem Pitka će završiti na kanabetu kod Oprahe i postati slavan kao Deepak. Kao što naslućujete centralni zaplet je… kompleksan?!

E, sad, stopedesetisedam neukusnih, vulgarnih, in yr face, već viđenih, većvećviđenih, samo-tinedjžerima- (do 13 godina)-zanimljivih-fora na stranu, Love Guru je Sellersomanija gde god se okrenete. Od toga da sam Guru Pitka inspiraciju vuče iz Sellersovog Hrundija iz filma The Party do toga da je Myers sobom nesebično očaran baš kao što je i Sellers bio (a u čemu leži šarm njihovog komičarskog izraza). Bilo da svoju glavu kompjuterskom animacijom lepi na telo dečaka u Pitkinim mlađim danima ili da minuuutima onaniše serijom sličnih gegova, Myers samozaljubljeno poručuje da je u ovom cirkusu on ne samo glavna, već i jedina zvezda. Prostota Myersovih fora i njihove povremeno zamorne aluzije na seks!sex!segz! (nešto što je Jay Roach uspevao da kontroliše u Austinu Powersu) na kraju, ipak, jesu samo stvar ukusa. Mislim da je realno pretpostaviti da benignost Sellersovih fora ima više veze sa vremenom u kome je radio, nego sa njegovim ličnim afinitetima. Drugim rečima, nisam siguran da bi Sellers danas odbio da na isti ovaj način odradi Guru Pitku. Ali to je više moj wishfull thinking, nego ozbiljna pretpostavka, pa mi je nemojte uzeti za zlo. Intrigantnost poređenja sa Sellersom dodatno podstiče i to što Pitka svog asistenta u jednom trenutku oslovljava sa Cato, kako je bilo ime čuvenog Sellersovog sajdkika u serijalu o Pink Pantheru.

Myers, baš kao i Sellers, uživa u fizičkom odn. slepstik humoru. Jedino što njegove izvedbe deluju kao parodije Sellersovih i više su u skladu sa perverznim brzinama naših života. Tamo gde se Sellers zadovoljavao (jednim) gegom sa neispravnom vece šoljom (The Party) taktički gradirajući komičarske vratolomije, Myers nema živaca da se zadrži na jednom gegu- kod njega će za isto vreme projuriti tri fore, od kojih će jedna sigurno imate veze sa muškim polnim organom. Ali, jasno je da sve tri fore duguju jednoj, Sellersovoj. Jer iza svih njih stoji ista dečija, „pokvarena” naivnost, neka vrsta oslobođene radoznalosti, koja je svesna da možda i ne radi pravu stvar, ali se opravdava time što to čini krajnje dobronamerno.

Love Guru bi bio još bolji film da je bio situiran u epohu sedamdesetih (i to ne samo zbog Justinovih porno brkova), gde bi stilizacija epohe još više ispolirala grešne tokove radnje i duh komike (baš kao što je dah šezdesetih to učinio u pomenutom Austinu). Međutim, očigledno je da je reditelj Marco Schnabel, koji je do sada radio samo kao asistent reditelja (na podjednako vulgarnim komedijama Meet The Parents i Meet The Fockers) bio skloniji da Myersov humor tretira na hladan i intelektualan „Ben Stillerovski način”, umesto da iz njega crpi toplu iritantnost Petera Sellersa.

Ako vam filmovi iz serijala American Pie, i njima slični, nisu bili previše neprijatni, Love Guru će za vas biti pitka popcorn zabava. Vi, ostali, samo zažmurite na jedno oko, zamislite da nemate više od dvanaest godina i videćete (da ne kažem- odgledaćete) jedan prilično zabavan film koji će, a kažem to spreman da istrpim lavinu prozivki, pobuditi nostalgiju za danima kada je Blake Edwards vladao holivudskom komedijom.

Izvor: B 92 Slobodan Vujanović