FOTO KOLONIJA “ĐAVOLJA VAROŠ”

Nebojša Đorđević    Vesti

Trideseta po redu kolonija “Đavolja Varoš” koja okuplja umetničke fotografe iz Srbije i inostranstva, svečano je otvorena na istoimenom prirodnom lokalitetu kod Kuršumlije.

Ovaj prirodni spomenik čine retki prirodni fenomeni-zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora kisele vode sa visokom mineralizacijom.

Na otvaranju foto kolonije zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Milošević istakao je da je kolonija tradicionalno okupljalište istaknutih umetničkih fotografa koji crpe inspiraciju u Đavoljoj varoši i svojim radom najbolje promovišu prirodni fenomen.

Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Kolonija će trajati tri dana, a umetnički fotografi iz Beograda, Niša i Los Anđelesa fotografisaće Đavolju varoš.

Nakon završetka foto kolonije izabrane fotografije biće prezentovane na izložbama u više gradova Srbije.

Lokalitet „Đavolja Varoš” je stavljen pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode.

Đavolja varoš je trenutno na 26. mestu liste novih svetskih čuda prirode.

Izvor: RTS

PUNE RUKE DILANA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

DILAN DOG - Gigant br. 6 i Super book 1

Fanovi legendarnog detektiva noćnih mora ovog meseca mogu da uživaju u čak dva supergiga izdanja na srpskom jeziku. System Comics nam donosi novog Giganta, najluksuznijeg i najvećeg Dilana Doga kojeg je mašinerija Sergio Bonelli Editore izbacila do sada, dok je Veseli četvrtak započeo sa serijom “super knjiga”, koje na jednom mestu okupljaju sve priče o Dilanu koje su se pojavile izvan regularne serije

Pavle Zelić

Ne tako davno ovdašnji izdavači italijanskih stripova su se pojavljivali i nestajali; na kioscima bi za trenutak bljesnuli stari i dobro poznati naslovi, da bi se zatim izgubili na više meseci ili godina… Pri tome kada kažemo italijanski stripovi, mislimo na Bonelijeva izdanja, a kada kažemo Bonelijeva izdanja, mislimo na Dilana Doga.

No, samo u ovom mesecu, pored redovnog broja (koji dolazi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu), stigla su i dva masivna specijalna izdanja. Skoro je teško setiti se doba kada je u Dilanovim pričama uživala samo mala grupa, maltene sekta posvećenika koji su u skrivenim striparnicama željno iščekivali pakete sa stripovima iz Hrvatske…

DILAN DOG - Gigant br. 6 i Super book 1

Pitanje kvaliteta ponuđenog je, kada je o Dilanu reč, nekako uvek bilo relativno. Taj strip se uvek može čitati, čak i kada su u pitanju jedva podnošljivi i isprazni plagijati raznoraznih filmova, knjiga i stripova, pa čak i ranijih epizoda samog Dilana Doga.

Dakle, ako uzmemo da je lestvica postavljena nisko, ovo i nisu baš tako loše epizode, tj. priče. U Gigantu (System Comics) imamo Pokrov, vampirsku storiju s prihvatljivim detektivskim zapletom. Roi je crtač Dilana koji se najteže da svariti, a u ovom slučaju se, nažalost, skoro uopšte ne vidi njegov ipak neosporan talenat.

Smrt jedne zvezde takođe insistira na krimi-priči, ali ovde imamo i nešto mnogo vrednije: uverljivu, nežnu i dirljivu ljubavnu priču. Naravno, posle svih tih žena, teško je svaki put poverovati u iskrenost i dubinu Dilanovih osećanja, ali zato verujemo Gejl, duhu ubijene TV glumice koja koristi svoju poslednju ljubav - Dilana - da otkrije svog ubicu, ali i da, zahvaljujući svojim i njegovim emocijama još malo ostane u ovom svetu. Tu su i dve odlične pančlajn minijature da zaokruže izdanje i opravdaju tvrde korice i popriličnu cenu.

DILAN DOG - Gigant br. 6 i Super book 1

Superbook (Veseli Četvrtak) se sastoji od dve epizode: Priče o neobičnom ludilu se vrte oko mnogo puta korišćenog motiva zaraznih delirijuma koji navode ljude na ubistva i samoubistva, da bi konačno zakačili i našeg Dilana. Koliko puta ovaj čovek može da zaglavi u ludnicu i ostane normalan? A Slike su, verovali ili ne, team-up Dilana i Kena Parkera, legendarnog trapera iz, po klasičnim umetničkim kriterijumima, možda najboljeg Bonelijevog stripa. Šteta je prepričavati kakvom scenarističkom akrobacijom se do toga došlo.

Da rezimiramo: Dilana volite ili ga ne poznajete, a svako ko ga je čitao će mu se pre ili kasnije vratiti, makar za broj ili dva. Ako ne pripadate pomenutoj sekti koja će ionako čitati sve što izađe, razmislite o sledećem predlogu: odvojite jedno veče. Navucite zavese - minimizirajte sve spoljne uticaje.

Prigušite svetlo, ili još bolje, upalite nekoliko sveća (podrazumeva se da ste sami). Pustite prigušenu muziku, ne mora baš Đavolji triler ali neka egzotičnija klasika će poslužiti. Okružite se Dilanom. Rasprostrite ga oko sebe. Poklonite sebi i njemu taj poseban trenutak. Jer, Dilan ume da zadovolji. Uglavnom.

Izvor: Popboks Pavle Zelić

SAJAM KNJIGA JE LEKCIJA O VREMENU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura


INTERVJU - MOMO KAPOR, POPULARNI SRPSKI KNJIŽEVNIK I PRIZNATI SLIKAR


Pisati o sebi za mene je narcisoidno, zapravo nepristojno. Važno je zabeležiti vreme i druge ljude koji su činili naš život

Jedan od najpopularnijih i zacelo najčitanijih srpskih pisaca Momo Kapor na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu imaće pune ruke posla. Naime, nedavno su iz štampe izašla četiri nova naslova koje će Momo Kapor potpisivati svojim čitaocima. Pored novog, dopunjenog i proširenog izdanja njegovog romana „Ispovesti”, koji je objavila Srpska književna zadruga, tu su i dve knjige o Beogradu, i konačno monografsko izdanje koje Momu Kapora otkriva kao vrsnog slikara.

Potpisivaćete čak četiri nove knjige na štandovima svojih izdavača. Kakav je to osećaj?

- Imam neprilično mnogo novih knjiga. Ruka će da mi se ukoči od silnog potpisivanja, a lice će da mi se isceri od lažnih osmeha i pitanja poput onog: „Da li je to za Vas, gospođo?”. Najpre se pojavljuju moje dve knjige o Beogradu, pod nazivom „Magija Beograda”, jedna na srpskom, jedna na engleskom. Izdanje na engleskom namenjeno je za strance koji žele da upoznaju duh Beograda i za keve koje tu knjigu kupuju da je šalju svojoj deci na Zapad da bi njihove žene strankinje ili njihovi muževi stranci upoznali Beograd iznutra. Obe knjige izdao je „Knjiga komerc” iz Beograda. Kao novo izdanje pojavljuje se moj roman „Ispovesti”, koje je Srpska književna zadruga objavila u stotom, jubilarnom kolu, a koje je rasprodato za mesec dana, pa smo se odlučili da štampamo novo, prošireno i dopunjeno izdanje.

Prvo izdanje vašeg romana „Ispovesti” je rasprodato za samo mesec dana. U međuvremenu ste roman proširili, dopunili pričama o nekim svojim prijateljima koje niste spomenuli u prethodnom. Ko je sve „ušao” u novu verziju „Ispovesti”?

- Pišući ovu biografiju nisam zaboravio da u nju unesem nekoliko starih prijatelja koji su bili deo mog života, tako da su se na novih sto strana našle priče o režiseru Bori Draškoviću, mom starom drugu koji je režirao moje prve drame, o Italijanu Mariju Faneciju koji je režirao mojih deset TV drama, o nekadašnjem prijatelju Arsenu Dediću, o Igoru Mandiću, koji me je branio od zlonamernih kritičara…

BESTSELER PISAC

Momo Kapor je srpski bestseler pisac i tu je tačka. Kako je to biti bestseler pisac ovde i sada?

- Kada me neko nekom strancu predstavi kao srpskog pisca bestselera i on me upita koliki su mi tiraži, ja slažem i utrostručim ih, ali i to izazove kod njega blagi osmeh jer su to u inostranstvu tiraži po lokalnim univerzitetima. Ali, ja sve više ne podnosim bestselere. I najdraže su mi knjige izuzetno malih tiraža, kao što je bio onaj u starom kolu Srpske književne zadruge, gde je pravilo za sve tiraž od hiljadu primeraka..

Izašla vam je i likovna monografija…

- Na kraju, kao kruna svega, na Sajmu će biti predstavljena velika monografija o mom slikarstvu. Dobio sam tek prvi primerak koji je objavila štamparija „Zagorac” iz Beograda. Mada veoma velika po obimu i broju reprodukcija, ova monografija je samo delić mog slikarskog rada, jer su mi platna rasuta po svetu gde sam slikao. Najveći broj mojih slika je u NJujorku, Briselu i Ženevi. NJena zanimljivost je i u tome što je izdavač plašeći se visokoumnih pregovora kritičara odlučio da ja sam napišem predgovor. Jer, ko poznaje bolje najlošije strane mog slikarstva od mene samog, ali, bar neće biti dosadno. Za jednog pisca i slikara mislim da je to dovoljno.

Izjavili ste da ste u ovoj knjizi „prelomili sebe kroz druge”. Kako ste to učinili?

- Pisati o sebi za mene je vrlo narcisoidno, zapravo nepristojno, što bi neko čitao o mom detinjstvu, prvim ljubavima i kako se osećam kao star čovek. Ali, važno je zabeležiti vreme i druge ljude koji su činili naš život. Pisati o njima i o tim uzbudljivim događajima u vremenu gladi i nemaštine, Informbiroa, hladnog rata i izlaska iz tame, o prvim prevodima zapadnih pisaca koji su počeli da se pojavljuju, o vremenu blagostanja prekinutog ratovima u kojima sam upoznao glavne protagoniste zahvaljujući tome što sam bio ratni reporter i što su mi uglavnom bili prijatelji. Mogu mirno da kažem bez lažne skromnosti da su to osnovne vrednosti ove knjige koja ih čini zanimljivim.

Knjiga, po vama, predstavlja i svojevrsno obraćanje onima koji nas dele na evropejce i one koji su za povratak u mračnu prošlost, aludirajući pri tom i na vas kao zagovornika povratka u „mračni srednji vek”. Šta mislite o tome?

- Pravo je i dužnost uzeti kao ulogu za sebe da proglasite evropejcem, a neke druge poludivljim Kurdima, ako taj neko ko je preuzeo ulogu sudije nema čak ni pasoš, a od stranih gradova video samo Temišvar i Segedin. Ko su oni? Provincijalci. S druge strane, nema građanina u Srbiji koji nije evropejac, koji nije od detinjstva sanjao Evropu i plaćao tu svoju ljubav progonima sa Istoka sve do 1948. Pola Srbije je otišlo da živi u Evropi. Šta su oni? Evropejci, naravno. I sada neko odlučuje i ne pitajući vas jeste li za Evropu ili za mračni srednji vek pod Rusima. To je za mene novi Informbiro, kada od naše odluke zavisi hoće li vas poslati na novi Goli otok.

Šta za vas kao pisca predstavlja sajam knjiga?

- Za mene je svaki sajam velika lekcija o vremenu. Naime, pre pedeset godina sam došao na sajam prvi put kao mlad student likovne akademije. Imao sam đubretarac koji i dan-danas nosim. Ne baš taj, ali isti tip kaputa sa kapuljačom. Ukrao sam na tom sajmu jednu knjigu, Selindžerov roman „Freni i Zui” tako što sam je spustio u kapuljaču. Na štandu „Prosvete”, gde sam knjigu ukrao, odmah su po nestanku knjige krenuli da nas pretresaju, no knjigu koja je bila u mojoj kapuljači nisu našli, jer kapuljače nisu ni pretresali.

Izvor: Glas javnosti Mila Milosavljević

INVESTICIJA 170 MILIONA DINARA

Dragić Đorđević    Vesti

Na Staroj planini privodi se kraju izgradnja infrastrukture

U toku su radovi na putu ka Babinom Zubu, a vrednost investicije iznosi 170 miliona dinara, koje je obezbedilo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Radove izvodi “Preduzeće za puteve” Zaječar, dok je Direkcija za razvoj, utbanizam i izgradnju, “Knjaževac”, koordinator i nadzorni organ.

Radovi na ovoj deonici, počeli su prošle godine, ali su prekinuti zbog vremenskih (ne) prilika, te je najveći deo posla odrađen tokom 2008. godine i za njihov završetak izvođači očekuju dodatna sredstva od pomenutog ministarstva, tako da će rok za završetak puta ka turističkom centru biti u zavisnosti od materijalnog priliva.

Inače, Direkcija za razvoj, urbanizam i izgradnju “Knjaževac” potpisala je ugovor sa investitorom, kojim su precizirane aktivnosti na realizaciji infrastrukturnih radova na Babinom Zubu: izgradnja vodovoda, kanalizacije, sistema za prečišćavanje otpadnih voda i prilaznih puteva.

PRVI PUT U SOKOBANJI

Radomir Milojković    Sport, Vesti

Meštani Sokobanje pamtiće 19.10.2008. godine kao dan početka novog poglavlja u istoriji sporta ovog grada. Nofoformirani odbojkaški klub „Ozren” (oktobar 2007.) odigrao je prvu prvenstvenu utakmicu u regionalnoj ligi sa ekipom „Midžora” iz Kalne u fiskulturnoj sali Osnovne škole „Branislav Nušić”.

Pred svojim gledalištem, domaći odbojkaši igrali su lepo, borbeno i atraktivno i pružili dostojan otpor, kvalitetnijem i uigranijem protivniku. Utakmica je završena pobedom gostiju 2:3, a treneri obe ekipe mogu da budu zadovoljni učinkom svojih pulena. To se naročito odnosi na novajlije, pred kojima je lepa sportska budućnost. Još samo da nadležni u Sokobanji, požure sa izgradnjom nove sportske sale…

Foto: Vladimir S. Putnik