UMRLA SONJA SAVIĆ

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Jedna od najpoznatijih srpskih glumica Sonja Savić umrla je danas u svom stanu na Vračaru.

Kako večeras pišu domaći mediji, ne zna se uzrok smrti, a uviđaj je u toku.

Sonja Savić je imala 47 godina i igrala je u više od 50 uloga na TV i filmu: poslednji put u seriji Vratiće se rode i u filmu Princ od papira.

Za sporednu ulogu pevačice u filmu Život je lep nagrađena je na festivalu u Veneciji 1985. godine.

Na filmu je prvi put igrala 1977. u Leptirovovom oblaku.

Izvor: Popboks

OKTOBARSKI SALON U BEOGRADU, 49.PUT OD 26 SEPTEMBRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

“Izložba Umetnik građanin / Umetnica građanka - Kontekstualne umetničke prakse, 49. oktobarskog salona je dobra izložba”, rekla je dr Bojana Pejić, ovogodišnja umetnička direktorka ove manifestacije, na početku jučerašnjeg obraćanja novinarima, upriličenog povodom svečanog otvaranja Salona, koje će se desiti u petak u 19 sati, u Muzeju 25. maj. Pejićeva je svoju izjavu pojasnila rečima da se izložba, pre svega, dobro smestila u prostor i da postavka ima svoju priču.

Što se tiče rada na izboru umetnika, opisala ga je kao veoma dragoceno iskustvo, jer je radila sa mladim istoričarkama umetnosti, Vidom Knežević i Ivanom Marijanović. Pejićeva je, takođe, detaljno pojasnila svaki pojam, koji sadrži naslov i podnaslov Salona, a čija se suština u najkraćem može objasniti - da kontekst nije samo objektivna realnost, na koju umetnik reaguje i ovde, da on nije nekakva esencijalna kategorija, već da postoji ogroman broj konteksta, pogotovo u zemlji kakva je Srbija, koji se menjaju i proizvode, isto kao što umetnik proizvodi umetničko delo. Preciznije rečeno, umetnik koji se opredelio za bavljenje kontekstualnom umetnošću, doprinosi i učestvuje u stvaranju konteksta. U tom smislu, Pejićeva je pomenula umetnost u javnom prostoru i jedan od svojih omiljenijih radova na Salonu - rad slovačke umetnice, koji se sastoji od bilborda sa natpisom “Izbori su kao orgazmi - od njih se uvek previše očekuje”.

Na 11 lokacija u gradu, sve do 9. novembra, biće postavljeni radovi ukupno 74 učesnika Salona (38 umetnika i 36 umetnica). Kao i dosad, na dan svečanog otvaranja biće dodeljene tri ravnopravne nagrade u iznosu od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, zatim Nagrada KCB u vidu samostalne izložbe i, po prvi put, biće dodeljena nagrada za likovnu kritiku Međunardnog udruženja likovnih kritičara AICA, sekcija Srbija, u iznosu od 30.000 dinara. Za izgled ovogodišnje postavke Salona pobrinuo se arhitekta Slobodan Danko Selinkić. Pored tradicionalnih izlagačkih prostora Salona (Muzej 25. maj, Kulturni centar Beograda, Kuća legata, Javno kupatilo Dunav, Galerija Grafičkog kolektiva i Galerija Kontekst), programski prostori manifestacije biće organizovani u Jevrejskoj opštini, Rektoratu Beogradskog univerziteta, Beogradskom psihoanalitičkom društvu i DAH teatru. Za 49. oktobarski salon iz budžeta grada izdvojeno je 32 miliona dinara, a značajnu pomoć ovoj manifestaciji dalo je i Ministrstvo kulture Republike Srbije. Organizatori se zahvaljuju podršci ambasada Izraela i SAD, Gete instituta, Austria Kultur Foruma i Italijanskog instituta za kulturu.

Izvor: Danas A Ćuk

ОСНОВАНО ПОЗОРИШТЕ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Anđelina Petrović    Kultura, Pozorište, Vesti

ЗАЈЕЧАР - Позориште Тимочке крајине ”Зоран Радмиловић”, после помпезних најава, формирано је једногласном одлуком одборника града Зајечара на јучерашњој седници ”премијерно” одржаној у сали зајечарског позоришта. Остало је нејасно зашто ово позориште носи назив Тимочке крајине када у његовом финансирању учествује само град Зајечар.

Дејан Здравковић, менаџер Градског одбора ЛДП-а каже да су моралну подршку за оснивање регионалног позоришта у писаној форми од осам општина у Тимочкој крајини, дале само две, али ниједна није обећала и финансијски подршку.

Градоначелник Зајечара Бошко Ничић је изразио чуђење зашто се сви неупућени хватају за новчане ставке, када новац није био разлог гашења позоришта.

- Град Зајечар ће и даље финансирати ново позориште и ми имамо ту снагу. Проблем су били глумци, који нису ништа радили, а тражили су плате београдских глумаца, који имају и по 20 представа месечно - образложио је Ничић.

Подсетимо, проблеми у зајечарском позоришту су настали када је седам од 15 глумаца затражило своја права преко суда. Они су тужили позориште због умањених коефицијената плата који су законом прописани за сва позоришта у Србији. Уместо да повећа плате, оснивач је одлучио да позориште одведе у стечај и ликвидацију наводећи као главни разлог дуг од око четири милиона динара.

Крајем августа најављена је нова представа ”Четири сата” у режији Ирфана Менсура и по тексту Мирољуба Рикија Недовића. Улоге су добили сви глумци који се нису супроставили локалној самоуправи и нису тужили позориште за плате. Међу њима нису Предраг Грбић, Марија Арсић и Здравко Арсић носиоци некадашњег зајечарског репертоара који су донели највећи број глумачких награда некадашњем зајечарском позоришту.

Новина у новом позоришту нема. За управника је изабран Владимири Ђуричић, бивши и стечајни управник ове куће, а уместо 15, ново позориште ухлебиће 10 глумаца.

DŽETOVA ISTORIJA BEOGRADSKOG ROKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Muzika, Vesti

Vladimir Janković Džet, nekad basista grupe “Crni biseri”, napisao je knjigu Godine na 6 - o nastanku i nestanku beogradskog roka, koja, prema navodima Izdavačke kuće “Laguna”, predstavlja dokument vremena u kome su se kao na traci smenjivala politička (ili društvena) i muzička događanja, kad je bilo opasno baviti se i politikom i muzikom, i to daleko dramatičnije nego u decenijama koje su usledile. “Laguna” navodi da Džet u knjizi na neposredan način dočarava nadu, ideale i stremljenja generacije koja je u pravom smislu reči menjala svet, ali i atmosferu igranki, svirki po domovima kulture, Radio Luksemburga, sećanja na prvi par farmerki…

Džet je prvi put nastupio s “Crnim biserima” 8. marta 1964, a po prestanku rada benda s Ljubom Ninkovićem (gitara) i Stevom Stevanovićem (bubnjevi) okupio je sastav “Tunel”, koji je postojao do 1992. godine. Bio je i urednik programa Radija 202 Radio Beograda, a 1987. godine dobio je Majsku nagradu za organizaciju rok koncerata i programa Hit 202. Danas svira bas i peva u sastavu “Vlada Džet bend”.

Izvor: Građanski list

OVACIJE I SUZE NA SARAJEVSKOJ PREMIJERI “ZVIJERI NA MJESECU”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Ogromno zanimanje i publike i kolega glumaca vladalo je za sarajevsku premijeru predstave Mostarskog teatra mladih (MTM) ”Zvijer na Mjesecu” u režiji Dine Mustafića. Prema riječima direktora MTM-a Seada Đulića, veliki broj ljudi se u nedjelju navečer vratio s izvedbe, ali predstava će biti izvedena i večeras na Otvorenoj sceni Obala (planirane su ukupno tri izvedbe - 21., 22. i 23. rujna).

Publika potresena

”Bilo je puno, očekujemo istu posjećenost i večeras. Bilo je puno kolega glumaca, a jedna od izjava je bila i ‘Hvala jer ste me uvjerili da ima smisla baviti se ovim poslom’. Bilo je sjajno čuti nešto tako od glumice koja iza sebe ima sjajnu karijeru. Bili su potoci suza, ovacije i tišina - ostali su bez teksta nakon predstave, do kraja potreseni, dirnuti, sa sjajnim ocjenama o predstavi”, kazao nam je Đulić u jučerašnjem telefonskom razgovoru. Đulić kaže da su nakon prve izvedbe još dva sata sjedili s glumcima različitih generacija i svi su bili potreseni predstavom i kvalitetnom izvedbom teksta Richarda Kalinoskog.

Sudjelovanje na nekoliko festivala

Kada su u pitanju buduća gostovanja, već je sigurno da će ”Zvijer na Mjesecu” u studenome sudjelovati na teatarskom festivalu u Skopju, u MESS-ovom programu Modul memorije, a dogovara se sudjelovanje i u Prištini. Zbog velikog zanimanja publike, predstava će se u listopadu igrati i u Mostaru i u Sarajevu. ”Richard Kalinosky, pisac teksta, dolazi na otvaranje Međunarodnog teatarskog festivala MESS u Zenici i sigurno je da ćemo predstavu igrati i za njega, ali u Mostaru”, kaže Đulić. U predstavi, koja govori o genocidu Turaka nad Armencima, igraju Jelena Kordić, Boris Ler i Ermin Bravo, scenografiju i kostimografiju potpisuje Vanja Popović, a dramaturg predstave je Ljubica Ostojić. Iako su Mostarci prilično dugo čekali na premijeru ovu predstave (koja je trebala biti na prošlogodišnjem pa na ovogodišnjem Mostarskom ljetnom festivalu, pa je odgođena), čini se da se čekanje isplatilo. Predstava e premijerno izvedena na ovogodišnjem Festivalu autorske poetike (početkom mjeseca), gdje je osvojila nagradu Mravac za najbolju predstavu.

Izvor: Dnevni list A. Copf