HENDRIKS JE VIDEO BUDUĆNOST

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Neobjavljeni snimci Jimija Hendrixa sa bendom The Ghetto Fighters (blizancima Arthurom Allenom a.k.a. TaharQa Aleem i Albertom Allenom a.k.a. Tunde Ra Aleem) uskoro će ugledati svetlost dana.

Osim novih pesama, novo izdanje će sadržati Hendrixov scenario za dugometražni film, njegovu autobiografiju, seriju animiranih kratkih priča za TV, kao i skice autoportreta slične današnjim avatarima, objavio je Rolling Stone.

„Jimi je bio istinski vizionar čija kreativnost je nadilazila polje muzike”, izjavio je TaharQa Aleem.

„On je video budućnost i iako možda nije razumeo kompjutere ili znao za digitalnu tehnologiju i virtuelne svetove, znao je da te stvari dolaze i stvorio je materijal koji će se uklopiti u taj svet”.

Jimi Hendrix je sa braćom Aleem sredinom 60-ih snimio tri albuma (Cry of Love, Rainbow Bridge i War Heroes), a početkom 70-ih je oformio Ghetto Fighterse kako bi istražio nove medijume izražavanja.

Materijal će biti objavljivan u segmentima na etiketi we-R-you.

Izvor: Popboks

BRŽE I JEDNOSTAVNIJE DO KNJIGE

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Digitalna revolucija sve više zalazi u svet duhovne baštine

Random Haus i Hačet, izdavači koji u Britaniji kontrolišu 30 odsto tržišta, uskoro će ponuditi izdanja koja će moći da se skinu sa interneta, među njima i dela slavnog britanskog pisca Jana Mekjuena, a i ostali veći izdavači već se pripremaju da učine isto. Ovaj potez britanskih izdavača iniciran je pojavljivanjem dva čitača - Sonijevog „rajdera” i Amazonovog „kindla”, koji će uskoro biti dostupni i na evropskom tržištu.

„Kindl” je dimenzija male sveske, s ekranom koji zauzima najveći deo prednje strane, minijaturnom tastaturom u dnu i dodatnim tasterima za brzu i jednostavnu navigaciju kroz knjige i časopise u digitalnom formatu, ali i neke druge sadržaje. U memoriju staje nekoliko stotina knjiga, a moguće ju je proširiti memorijskim karticama.

Uobičajena knjiga time neće biti uništena, isto kao ni knjižare, ali to definitivno donosi veliku promenu - biće dostupno mnogo e-knjiga, a tehnologija, odnosno čitači, postajaće sve bolji, izjavljuju britanski izdavači, napominjući kako se nadaju da će sve knjige biti čitljive na svim dostupnim uređajima, te da neće biti ekskluzivnih prava na formate.

Još uvek je rano donositi bilo kakve prognoze koliko će vremena proći dok e-knjiga u većoj meri ne zavlada tržištem. Otkad su u Americi u prodaji dva čitača, broj naslova koje je moguće skinuti popeo se na 90.000, a do knjige nikad nije bilo lakše i brže doći: da bi se skinula sa Amazona, potrebno je manje od minuta. Tako, na primer, za samo dva dana skinuto je više od milion primeraka poslovne knjige „Žene i novac”, koju je preporučila Opra Vinfri, stavila je na svoje stranice i ponudila besplatan daunloud.

Da li digitalizacija pisanih izdanja, odnosno mogućnost da stranicu knjige zamenimo monitorom, predstavlja ozbiljnu opasnost za knjigu i da li je reč o trenutnom hiru ili dugotrajnom procesu u kome će sve knjige visoke čitanosti imati i svoja elektronska izdanja, ostaje tek da se vidi.

Blic online Zvonko Prijović

DELO “HRIST HODA PO VODI” PRONAĐENO U VEŠERAJU DVORA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

SLIKA AJVAZOVSKOG MILIONSKE VREDNOSTI IZLOŽENA NA DEDINJU U DANIMA KULTURNE EVROPSKE BAŠTINE

Malo poznato delo vrhunskog ruskog slikara romantizma Ivana Konstantinoviča Ajvazovskog (Fedosija 1817-1900) „Hrist hoda po vodi” nakon osam decenija ponovo je dostupno oku smrtnika.

Zahvaljujući prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću delo vredno dva miliona i dvesta hiljada evra izloženo je na Belom dvoru u okviru Dana kulturne evropske baštine. Zvanice na Belom dvoru na svečanosti upriličenoj 12 . septembra bile su zatečene, jer je malo ko znao da je ova vredna slika deo Likovne zbirke Dvorskog kompleksa. Reporter „Dnevnika” ekskluzivno za naše čitaoce uz fotografiju vredne slike otkriva i bizarnu priču o ovom ulju na platnu iz 1849. godine i ideologiji koja je možda i sačuvala jednog Ajvazovskog za Srbiju. Naime, ovu sliku je po povratku u zemlju i dvorski kompleks na Dedinju pronašao princ Aleksandar II. Ni manje ni više nego u vešeraju kraljevskog dvora, prislonjenu uz zid, bez rama od pozlate u kome je nekada bila okačena sa ostalim slikama vredne kolekcije. - Ta slika je dugo godina tavorila. Ona je zbog nepodobne tematike završila u pegleraju nakon Drugog svetskog rata i čekala je tu svoje vreme odnosno svoj trenutak da bude restaurirana, objašnjava za naš list dvorski kustos Tijana Borić, No, pošto su mnoga vredna dela nestala iz ove čuvene kolekcije nacionalnih i internacionalnih majstora od 15. do 20.veka, može biti da je slika milionske vrednosti iz ranog perioda stvaranja Ajvazovskog ideološki „odstranjena” iz postavke. Druga pretpostavka je da je neko vrlo dobro znao njenu vrednost i čekao momenat da je iznese sa Dvora, ali ga nikada nije dočekao, tako da je preživela zamotana u krpe.

- Posebno je lepa priča to što ova slika objedinjuje i religioznu tematiku i omiljenu temu velikog ruskog slikara, more, kojim je bio impresioniran. O njemu je čak Vilijam Tarner govorio da je genije, dok je Ežen de la Kroa u superlativu govorio o Ajvazovskovom predstavljanju mora. Kažu da je njegovo slikarstvo nesvakidašnja enciklopedija morskih pejzaža, koja broji više od 6000 slika iz kojih se do detalja može iščitati priroda večno nemirne vode - ukazuje kraljevski kustos, govoreći o jednom od najplodnijih ruskih slikara, koji se do obožavanja posvetio plavoj pučini. Slika „Hristos hoda po vodi” ilustruje biblijsku priču iz Jevanđelja po Mateju, gde je opisano jedno od najvećih Hristovih čuda, hod po Galilejskom jezeru. Nabijena verskim osećanjima, scenom dominira pojava Hrista obavijena belom svetlošću na ustalasanoj površini mora, među iznenađenim apostolima. Ajvazovski je jedan od malog broja slikara koji je za života dobro živeo i umeo da proda svoja dela, da ih komercijalizuje, tako da ona i danas i pored velikog broja očuvanih slika dostižu astronomske cifre na aukcijama najprestižnijih svetskih aukcijskih kuća. Kod „Sotbija” i „Kristija” poslednje delo velikana morskog pejzaža prodato je za dva miliona i šesto hiljada funti. Ove dve velike kuće procenile su i srpskog Ajvazovskog.

Ostaje misterija kako je ova slika dospela na dvor Karađorđevića, ali zbog čvrstih veza koje je kralj Aleksandar I Ujedinitelj negovao prema Rusima veruje se da je ona nabavljena za njegovog života.

- To je po svemu sudeći bila linija kralj Aleksandar - ruska emigracija, budući da je unuk Ajvazovskog, takođe veliki slikar Ganzen jedno vreme živeo u Dubrovniku. Kralj je kupio jednu njegovu karakterističnu sliku „Morski pejzaž”, koja se i danas nalazi u okviru naše kolekcije i vrlo je moguće da je od unuka kupio i ovu, delo njegovog slavnog dede, objašnjava kustos. Umetničko odeljenje Dvora radi na popisu, katalogizaciji i inventarisanju svih umetničkih dela koja su „preživela”.

- Dobar deo je, na žalost, nestao. Negde su se zameli tragovi, ali mi se trudimo da im uđemo u trag i da polako sastavimo priču kako je nastajala i šta je sadržavala kolekcija - objašnjava Tijana Borić. Inače kolekcija slika na Dvoru Karađorđevića je jedna od najvrednijih i najluksuznijih u zemlji, a u njoj su biseri nacionalne i svetske umetnosti od 15 do 20 veka. Tu su dela Paje Jovanovića, čiji portret kralja Aleksandra I u prirodnoj veličini dominira centralnim holom Belog dvora, zatim italijanskog baroknog slikara Antonija Kanaleta, pa jednog od najznačajnih predstavnika venecijanskog slikarstva Paola Veronezea, te umetnici škole Rembranta, Albrehta Altdorfera, velikani evropskih razmera kao što je Aleksandar Roslin, zatim naše gore list Konstantin Jovanović... Deo kolekcije su i freske u dvorskoj kapeli svetog Andreja Prvozvanog koje je radio veliki majstor ruskog živopisa baron Majdorf.
Dragan Milivojević

Pusen kao biser Metropolitena

U Dvoru, naspram Ajvazovskog, pokazuju nam Pusena koji je ove godine obišao i zadivio svet. Naime, biser ovogodišnje izložbe u Metropoliten muzeju u NJujorku, od februara do maja meseca, bila je ova slika iz Likovne zbirke Dvorskog kompleksa, delo čuvenog baroknog klasiciste iz 17. veka Nikole Pusena. Pejzaž sa tri monaha je pozajmljen za veliku retrospektivnu izložbu „Pusen u prirodi”, za koju je iz čitavog sveta skupljeno 80 pejzaža i crteža poznatog slikara, od kojih su neki izloženi prvi put. „Tri monaha u pejzažu”, delo dvorskog slikara Luja DŽIII, je posle više od 100 godina ponovo bilo predstavljeno publici. Specijalno za ovu njujoršku postavku, malo poznat ali skupocen Pusenov primerak iz zbirke umetničkih dela Kraljevskog kompleksa restaurirao je šef za konzervaciju Metropolitena Majkl Galager.

Najvrednija kolekcija evropskog porcelana

Priča o pronađenoj slici vrednoj milione za sobom je povukla još jednu, o posebnim dragocenostima srpskog dvora i kolekcije u njemu. Reč je o predmetima primenjene umetnosti, odnosno kolekciji porcelana od 4000 primeraka, koja je jedna od najvećih u svetu i sadrži sve što je vredno u baštini evropskog porcelana.

Tako na dvoru porcelanski servis koji je u miraz donela kraljica Marija, inače rumunska princeza, provocira priču iz doba legendarne ljubavnice francuskog kralja Madam Pompadur. Servis je potekao iz čuvene fabrike francuskog porcelana u Sevru, koju je pokrenula upravo kapriciozna madam Pompadur, kao konkurentsku fabriku Majsenu, sa do tada neprikosnovenim porcelanom.

- Oni su izdavali često specifične serije porcelana, unikatne kolekcije koje su bile inspirisane različitim novitetima na polju nauke i tehnike. Ova kolekcija vezana je za poslednju četvrtinu 18. veka i period Luja DŽVI, koji je kao i njegov predhodnik imao veoma značajnog upravnika zooloških vrtova. Ti vrtovi francuskih kraljeva bili su i svojevrsne botaničke bašte gde su radili najznačajniji naučnici. Grof Pufon je bio jedan od najznačajnih prirodnjaka i napisao je prvu istoriju prirode, u okviru koje i istoriju ptica inspirisanu svim živim vrstama na tlu Francuske i njenih kolonija. Tada je i nastao ovaj prelepi servis inspirisan tom prvom ornitološkom enciklopedijom. Na svakom od 150 komada ogromnog servisa nalazi se pet različitih vrsta ptica i četiri različite vrste leptirova, a na pozadini nazivi vrsta, i to je prava enciklopedija na porcelanu, objašnjava dvorski kustos.

Izvor: Dnevnik on line

UMRO ZVONKO MILENKOVIĆ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Posle duge i teške bolesti, na prvoj hirurškoj klinici u Beogradu  je preminuo je (18.09.2008.) Zvonko Milenković, vokalni solista ansambla Rokeri s Moravu. Rođen je 8. maja 1956. u Kruševcu, a u Beogradu je živeo od 1977. godine, kada su i formirani Rokeri s Moravu, sa kojima je snimio ukupno 20 albuma. Kao pevač folk muzike objavio je tri singla i jedan LP, a kao glumac igrao je i u nekoliko filmskih komedija. Njegov dugogodišnji kolega i prijatelj Boris Bizetić tim povodom je rekao:

- Izuzetno mi je teško da se pomirim sa činjenicom da ga više nema. Sa njim ne samo da sam proveo vojničke dane već sam estradno obišao čitav svet. Srećom, ostali su audio i video zapisi kao dugovečan trag njegovog udela na našoj muzičkoj sceni

Izvor: Kurir