ČAK BERI OBJAVLJUJE NOVI ALBUM POSLE VIŠE OD 35 GODINA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Foto:B92.net

Rokenrol legenda Čak Beri, koji je napunio 90 godina, objaviće novi studijski album posle više od 35 godina.
Čak Beri objavljuje novi album posle više od 35 godina

Berijev album “Čak” izaćiće 2017. godine, preneo je list Sent Luis post-dispeč.Na albumu snimljenom u studiju u Sent Luisu naći će se uglavnom originalne pesme Čaka Berija.

Džimi Marsala, basista u Berijevom bendu, rekao je da je za novi album bilo potrebno toliko mnogo vremena, zato što je Beri želeo da osigura da će ispuniti očekivanja. Berijev poslednji studijski album “Rock It” izašao je 1979. godine.

Portparol Džo Edvards je rekao da je novi album poklon Berijevim obožavaocima. On je rekao da je Beri odlučio da više ne ide na turneje, ali i dodao da je sve moguće.

Izvor: B92.net

NA SAJMU KNJIGA U FRANKFURTU 28 IZLAGAČA IZ SRBIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

sajam knjiga jpgBeta/ AP (Emil Vas)

FRANKFURT - U Frankfurtu danas počinje Međunarodni sajam knjiga najveća svetska smotra knjige, na kojoj će se među izdavačima iz više od 100 zemlja naći i tridesetak iz Srbije.
Ovogodišnja smotra knjige nekomercijalnog, ali poslovnog, informativnog i promotivnog karaktera okupiće u Frankfurtu do 23. oktobra oko 7.200 izlagača iz celog sveta, a tokom pet dana očekuje se dolazak više od 250.000 posetilaca.

Prema rečima generalnog sekretara Udruženja izdavača i knjižara Srbije Ane Opaćić, izdavači iz Srbije imaće i zajednički nastup na nacionalnom štandu na kome će biti izloženo oko 450 izdanja domaćih pisaca i izdavača.

“Učešće na jednoj tako velikoj manifestaciji srpskim izdavačima pruža mogućnost ne samo da predstave svoja izdanja već i da budu u direktnoj prilici da stupe u kontakt sa svetskim izdavačkim kućama i ugovore novu saradnju”, rekla je Opačić agenciji Beta.

Predstavnik Privredne komore Srbije Srđan Markotić rekao je Beti da će deo nacionalnog štanda Srbije koji se organizuje u saradnji sa Ministarstvom kulture biti iskorišćen i za promociju 160. godina od rođenja Nikole Tesle, ali i beogradskog Sajma knjiga.

Markotić je dodao da samo tri izdavača iz Srbije imaju i svoj posebni štand na sajmu u Frankfurtu čačanska Pčelica, Kreativni centar i Evrobuk.

Glavna urednica izdavačke kuće Pčelica Bojana Jovanović rekla je agenciji Beta da je Frankfurtski sajam knjiga prilika da izdavači, uspostavljajući kontinuitet svog prisustva među najznačajnijim i najvećim imenima te oblasti, dokažu da se mogu nositi sa problemima svetskog izdavaštva koji ne zaobilaze ni male ni velike.

“Pčelica će u Frankfurtu između ostalog predstaviti i ediciju od osam vaspitno-obrazovnih slikovnica među kojima su i Priča iz šume, knjiga ovenčana brojnim nagradama u regionu, ali i Male knjige o velikim ljudima koje čine ediciju od 16 priča o istorijskim ličnostima koje su promenile svet u kome živimo”, dodala je Jovanović.

Na nacionalnom štandu pedstaviće se i domaći pisci Dragi Bugarčić, Vladan Matijević, Mićo Cvijetić i Ratomir Damjanović.

Sajam u Frankfurtu odžava se neposredno pred beogradski 61. Međunarodni sajam knjiga koji će kapije za posetioce otvoriti u nedelju, 23. oktobra.

Izvor:RTV

AKTUELNOST NADREALIZMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

„Че је жив”, Леонид Шејка, 1968.

Jugoslovenskom muzejskom nasleđu, uzetom iz zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nikola Šuica je pridružio aktivne savremene umetnike iz Mađarske, Rumunije i Austrije Ištvan Horkai, Karmen Dobre Hametner, Markus Prošek, troje savremenih umetnika iz okruženja, našli su se rame uz rame se našim velikanima, imenima kao što su El Lisicki, Mihailo S. Petrov, Albert Glez, Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Vane Bor, Leonid Šejka, Radomir Reljić.

Njih je na izložbi „Anatomske mere” u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića kustoski sučelio Nikola Šuica, profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, tvoreći nekoliko nivoa značenja takvog postupka. Sve ih spaja egzistencijalistička potraga za odgovorima, koja se odvija u senci ekonomskih, kulturnih, tehnoloških i političkih promena, tadašnjih i sadašnjih.

Jugoslovenskom muzejskom nasleđu nadrealizma, koje se ogleda u delima naših umetnika uzetim iz zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Šuica je pridružio umetničke izraze autora iz Mađarske, Rumunije i Austrije. Rukovodeći se željom da odgonetne šta mi to posedujemo u depoima, a što je, možda, zaboravljeno, iako se ni u kom slučaju ne može reći da je, ujedno, i zastarelo. Šuica, kako objašnjava, nije želeo da pristane na to da su neka dela ma koliko bila dugo pohranjena u muzeju izgubila na aktuelnosti.
- Njihova vitalnost osvedočena je upravo u kontaktu sa stvaralaštvom koje nastaje danas, sa kojim ono ima mnogo iskonskih dodirnih tačaka, a što ova izložba pokazuje - dodaje Šuica.

Pred publikom se nalaze pojedine naslovne strane časopisa „Zenit”, kolaži i fotografije srpskog nadrealizma, kao i individualna protivljenja društvenom okruženju u neo-figurativnim alegorijama Leonida Šejke (1932-1970), u slikama i crtežima Radomira Reljića (1938-2006), nastalih u Beogradu pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Tu su, potom, kompozicije video-radova Ištvana Horkaja (1945), nastale posle 2000. godine, fotografski ciklus „Potrošnja istorije” Karmen Dobre Hametner, koji prenosi dokumentovane rekonstrukcije traumatskih procedura koje su sprovođene tokom decenija na teritoriji sovjetske imperije, kao i skulpturalne instalacije Markusa Prošeka (1981), koji preispituje i kombinuje predmete, materijale i njihova značenja kroz tipologije popularne, kao i totalitarne kulture.

Upitan na koji je način birao radove koji su izloženi, Šuica odgovara:
- Razmišljao sam o tome šta je to za publiku prijemčivo. To nije neka igra sa tekstom, to nije pronicanje metafikcije, već je to neposrednost podražavajućeg koje umetnost u civilizacijskoj tradiciji nosi. Tendenciozno sam birao pre svega same radove, pre nego autore, odabrao sam one u kojima sam uvideo makar senku antropomorfnog, ljudskog i anatomskog uočavanja i očitovanja identiteta. Zanimala me i ideja utvarnog, ono je instrument prenošenja identiteta, ali i ideologije i ljudske biološke sudbine.
Utopijska projekcija želje za boljim društvom može se pronaći i u delima troje savremenih autora, ona se ogleda u nasleđu istočne i zapadne evropske kulture modernizma, koje stvara refleksije ideologije i groteske, što čini jednu od paralela koje postoje između radova koji su prikazani, a nastali su u različitim vremenima i kontekstima.
- Aktivni i aktuelni umetnici koji stvaraju u iskustvu kraja 20. i početka 21. veka odnose se prema identitetima i ideloškim slikama kao što su to činili i njihovi prethodnici, ali imaju, naravno, drugačije polazišne tačke i poetike. Ukupno uzev, postavka nudi jedan veoma angažovan i progresivan pogled na nekadašnji i današnji izmenjeni svet, u neku ruku pogled ulevo. U tom smislu, uslovno rečeno, intervenisao sam na jednom delu: reč je o promeni položaja jedne kardiovaskularne fizionomije ruke u kolažu „El” Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Umesto ruke koja se spušta niz telo, ruka je usmerena ulevo, bar se tako vidi iz ugla posmatrača. Opet, reč je o desnoj ruci na telu. Mala simbolična igra tumačenja - zaključuje Šuica.
U subotu, 22. oktobra, dva dana pre zatvaranja izložbe, u prostoru legata od 18 sati biće održano predavanje Nikole Šuice i performans sastava „El-pi duo”.

Izvor: Politika/ Milica Dimitrijević

SVIRAJU “DECA IZ VODE” Sećanje na Milana Mladenovića

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Milan Mladenović, Foto: Goranka Matić

Bend “Deca iz vode” održaće tradicionalni beogradski novembarski koncert “Sećanje na Milana Mladenovića” 5. novembra u beogradskom Mikser Hausu, kada se navršavaju 22 godine od smrti legendarnog pevača i gitariste “Ekatarine Velike”.

Sećanje na Milana Mladenovića biće obeleženo ne samo koncertom već i video spotovima i fotografijama.

Sam koncert će trajati oko tri sata, a na repertoaru će se naći pesme sa svih šest studijskih albuma EKV-a, uključujući prvenac kao Katarina II, ali i pesme Šarlo Akrobate.

Pored matičnog benda koji čine Zoran Mladenović (gitara, vokal) Luna Škopelja (klavijatura), Lazar Ostojić (bas) i Nikola Rajović (bubnjevi), na bini će se po tradiciji naći i brojni gosti, afirmisani muzičari koji će samostalno ili sa bendom svirati pesme EKV-a.

Specijalni gost biće Ivan Ranković Raka bubnjar EKV od 1985. do 1987, koji je snimio sa bendom treći album “S vetrom uz lice” i “Live in Kulušić 1986″.

On će svirati dve pesme sa “Decom iz vode”, a pre toga će prisutne pozdraviti i upoznati sa nekim činjenicama i zanimljivostima o radu Ekatarine Velike u periodu kad je bio njihov član.

Ulaz na manifestaciju je od 21 sat, i nakon interesantnih fan video spotove pesama koje bend neće svirati, sledi koncert je najavljen za posle 22 sata.

Izvor: Alo. rs/Tanjug

JOŠ TRI DANA DO SAJMA KNJIGA: ŠTA NAS SVE ČEKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Foto: Milorad Milanković / RAS Srbija - Jedan od prethodnih Sajmova knjiga

Više od 450 izlagača učestvovaće od 23. do 30. oktobra na 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a počasni gost biće Iran.

Na Sajmu koji ove godine nosi slogan “Knjige u ruke” će učestvovati najmanje 10 izdavača iz Irana koji će predstaviti dela na persijskom, engleskom i srpskom jeziku iz oblasti iranistike, religije, gnosticizma, zatim naslove savremene iranske književnosti, knjige za decu i omladinu i iz oblasti kinematografije.

Takođe učestvovaće i izdavači iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Republike Srpske, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore…, a posebna pažnja biće posvećena predstavljanju dela autora mlađih od 30 godina.

Gosti Sajma biće Zahar Prilepin, Erlend Lu, Vil Firt, Svejn Menensland, Vedrana Rudan, Aleksandar Mekol Smit, Pan Bujukas, Aleksandra Poter, Milenko Stojičić, Rumjena Ebert, Anton Holcer, Marketa Hejkalova…

Kao i prethodnih godina, biće dodeljene nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine, dečju knjigu, najlepšu knjigu, priznanje za izdavača iz dijaspore, posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke, specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu i specijalno priznanje za mladog dizajnera.

Pojedinačna ulaznica koštaće 250 dinara, za grupne posete 150 dinara, a školski dan biće 27. oktobra,

Izvor: Blic.rs