ДАЉ – У род­ном ме­сту Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа, у Да­љу у Хр­ват­ској, у об­но­вље­ној ку­ћи-му­зе­ју у пе­так и су­бо­ту одр­жа­ни су че­твр­ти по ре­ду „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа“, и на њи­ма ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп под на­зи­вом „Ми­лан­ко­вић, ка­лен­дар, вре­ме“.

– На­шем ве­ли­ком на­уч­ни­ку свет­ска на­у­ка се ви­ше оду­жи­ла не­го др­жа­ва у ко­јој је ро­ђен, да­на­шња Хр­ват­ска, и др­жа­ва Ср­би­ја у ко­јој је ства­рао. Свет­ска на­у­ка увр­сти­ла је Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа ме­ђу 15 нај­ве­ћих на­уч­ни­ка свих вре­ме­на ко­ји су се ба­ви­ли пла­не­том Зе­мљом, па та­ко по је­дан кра­тер на Ме­се­цу и Мар­су но­се ње­го­во име, као и јед­но не­бе­ско те­ло – ре­као је за „Прав­ду“ Ђор­ђе Не­шић, ди­рек­тор Кул­тур­ног и на­уч­ног цен­тра „Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић“.

Он је до­дао да Европ­ско ге­о­фи­зич­ко дру­штво од 1993. го­ди­не до­де­љу­је ме­да­љу за област ге­о­фи­зи­ке са Ми­лан­ко­ви­ће­вим ли­ком, а да је УНЕ­СКО 2009. го­ди­ну, по­во­дом 130. го­ди­шњи­це ње­го­вог ро­ђе­ња, про­гла­сио Ми­лан­ко­ви­ће­вом го­ди­ном.

– НА­СА је, та­ко­ђе, до­не­ла од­лу­ку да бу­ду­ћа екс­пе­ди­ци­ја на Марс но­си ње­го­во име. Ми­лан­ко­ви­ће­во нај­по­пу­лар­ни­је де­ло „Кроз ва­си­о­ну и ве­ко­ве“ го­ди­на­ма је би­ло оба­ве­зна лек­ти­ра у не­мач­ким сред­њим шко­ла­ма, а у Хр­ват­ској и Ср­би­ји још ни­је – под­се­ћа Не­шић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ми­лан­ко­ви­ће­ва род­на ку­ћа, у јед­ном од не­кад нај­ве­ћих срп­ских се­ла у Ис­точ­ној Сла­во­ни­ји, Да­љу, ком­плет­но је об­но­вље­на 2009. го­ди­не, ве­ћим де­лом уз по­моћ др­жа­ве Ср­би­је и уз по­моћ Хр­ват­ске. Под по­кро­ви­те­тељ­ством та­мо­шњег ми­ни­стар­ства на­у­ке, кул­ту­ре и спор­та је одр­жан и овај скуп.

– Пре то­га, род­на ку­ћа бо­га­тих Ми­лан­ко­ви­ћа би­ла је за­пу­ште­на и то­тал­но про­па­ла, а то­ком 30 го­ди­на у њој је би­ла ста­ни­ца ми­ли­ци­је. Са­да смо јој вра­ти­ли ста­ри сјај и функ­ци­ју, са ци­љем да у њој, кроз ор­га­ни­за­ци­ју ра­зних на­уч­них и кул­тур­них са­др­жа­ја, по­пу­ла­ри­зу­је­мо де­ло ве­ли­ког на­уч­ни­ка. Ове го­ди­не, че­твр­ти пут от­ка­ко се одр­жа­ва­ју „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа“, глав­на те­ма је ње­гов ка­лен­дар, а на пр­вом на­уч­ном ску­пу по­све­ће­ном овој те­ми уче­ству­је шест уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра, ме­ђу ко­ји­ма и два ака­де­ми­ка – на­гла­ша­ва Не­шић.

То су ака­де­мик ХА­ЗУ (Хр­ват­ска ака­де­ми­ја зна­но­сти и умјет­но­сти) проф. др Вла­ди­мир Па­ар, проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић са Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу, проф. др Ђор­ђе Ђу­рић са но­во­сад­ског Уни­вер­зи­те­та, про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић, проф. др Сло­бо­дан Мар­ко­вић са Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду и до­пи­сни члан СА­НУ др Зо­ран Кне­же­вић, ди­рек­тор Астро­ном­ске ла­бо­ра­то­ри­је у Бе­о­гра­ду.

Скуп је за­по­чео пред­ста­вља­њем уче­ни­ци­ма усме­ре­них сред­њих шко­ла у Да­љу Ми­лан­ко­ви­ће­вог ин­тер­ак­тив­ног софт­ве­ра за по­чет­ни­ке, по­сле ко­га је глу­мац Бе­о­град­ског драм­ског по­зо­ри­шта Са­во Ра­до­вић из­вео мо­но­дра­му, ко­ју је сам при­пре­мио пре­ма на­уч­ни­ко­вом де­лу „Успо­ме­не, до­жи­вља­ји и са­зна­ња“ – ка­же Ђор­ђе Не­шић, и по­зи­ва на­уч­ну и дру­гу јав­ност да се укљу­чи­ва­њем у бу­ду­ће „Да­не Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа“ оду­жи срп­ском на­уч­ни­ку свет­ског гла­са.

Ве­ли­ки ча­сов­ни­чар

Проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић ре­као је да је Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић ве­ли­ки ча­сов­ни­чар, јер сат ко­ји је он „на­вио“ и да­нас од­лич­но ра­ди, као и сат ко­ји из­би­ја од пре 132 го­ди­не, ка­да је овај на­уч­ник ро­ђен. Про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић ис­та­као је ве­ли­ки Ми­лан­ко­ви­ћев до­при­нос ре­фор­ми цр­кве­ног ка­лен­да­ра.

Де­ло је ње­го­ва нај­бо­ља ле­ги­ти­ма­ци­ја

Нај­бо­ља Ми­лан­ко­ви­ће­ва ле­ги­ти­ма­ци­ја је, ка­ко је ре­као ака­де­мик Вла­ди­мир Па­ар, ње­гов до­при­нос кли­ма­то­гра­фи­ји и ге­о­фи­зи­ци, за­јед­но са Ари­сто­те­лом, Дар­ви­ном и Хр­ва­том Ан­дри­јом Мо­хо­ви­чи­ћем.

– Ло­ше је што ма­ло љу­ди о то­ме зна. Ми­лан­ко­вић не­ма скулп­ту­ру ни у За­гре­бу, ни у Оси­је­ку, али ни у Бе­о­гра­ду, ме­ђу­тим, има свој кра­тер на ме­се­цу, као и Ју­ли­је Це­зар, Ни­ко­ла Те­сла, Њутн, и Ајн­штајн, што је бар 30 пу­та зна­чај­ни­је од Но­бе­ло­ве на­гра­де – за­кљу­чио је проф. др Вла­ди­мир Па­ар.

Извор: Правда