Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

Nova knjiga knjaževačkog „narodnog pesnika“ Slađana Ilića – PESNIK U IME NARODNOG KOLEKTIVA

Još jedna knjiga iz radionice knjaževačkog Književnog kluba „Branko Miljković“. I opet iz edicije jubileja, povodom pedesetogodišnjice od osnivanja. Ovaj put na „narodnom jeziku“.

 Jezik se, sa stanovišta njegove uloge u kulturi svake ljudske zajednice, definiše širokoopisno kao ‘kulturna smotra naroda’, jer se kulturne vrednosti naroda (književnost i dr.) ostvaruju pre svega jezikom i u jeziku. Te i mnoge druge definicije ne govore dovoljno o suštini same pojave, o njenom unutrašnjem ustrojstvu i njenim funkcijama jer jezik je u isto vreme i psihološki, neurološki, društveni, etnički, i semiološki, komunikološki i kulturološki fenomen, može se definisati iz različitih aspekata. kao složen sistem znakova sa i bez pravila za njihov izbor, kombinovanje i upotrebu kao narodni, književni i standardni.

Narodni jezik naziva se u našoj lingvističkoj literaturi još i dijasistem ranga jezika, a skup je govora ili dijalekata koji po nekim svojim bitnim karakteristikama određene teritorije, pre svega po zajedničkoj supstanci i strukturi, predstavljaju celinu i razlikuju se od drugih, susednih dijalekatskih sistema, tj. od susednih jezika, čak i na prostoru jedne opštine, iako tu, kad je reč o srodnim nema oštrih granica, upotreba jezičnih sredstava određena je pretežno svrhom saopštavanja. – kaže recezent ove knjige Nebojša Đorđević.

Autor poetske knj ige na dijalekt u „Slaćkove šaljive i reklame“ Slađan Ilić, potiče sa teritorije gde su bile u upotrebi podvrste prizrensko – timočkog govora, pa time i timočko lužničkog dijalekta, tkz. torlačkog. Međutim, mora se voditi računa o tome da se ne radi ni o kakvoj etničkoj niti jezičkoj posebnosti, budući da se prividna osobenost ove dijalekatske oblasti zasniva zapravo na svojevrsnoj kombinaciji jezičkih odlika koje su rasprostranjene znatno šire, kao i da treba uzeti u obzir i osobena svojstva i različitost.

Termin torlački se kao atribucija dijalekta nije docnije ni mogao uklopiti u naučni terminološki sistem srpske dijalektologije, koji sadrži dvodelne nazive dijalekatskih jedinica.

Knjiga Slađana Ilića „Slaćkove šaljive i reklame“, kao što je i rečeno u samom naslovu, pisana na pomenutom dijalektu tretira duhovite pesme, kojima je cilj da se na takav način istaknu, pohvale ili zasmeju i ismeju lični ili društvani odnosi. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrstan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Njih autor iskazuje u prvom licu kao lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi u pogledu i shvatanju i u ime narodnog koletkiva. Opisane životne situacije, predočena htenja i potrebe. jednostavne su po formi i izrazu, a s obzirom na opseg skale šaljivog osećanja i raspoloženja, na veliki broj životnih situacija u kojima opeva izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih, Slađan Ilić uspeva da nam dočara svoj veseli svet na interesantan način.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *