PESMA O LUDOM PUTARU I PESNIKU KOJI JE KUPOVAO REČI
– Teu Angelopulosu

Zvuci violine,
umerena katarza,
prohladni dan.
Mlada u bunilu,
a svatovi nejasni.
Koji to glasnik iz mora izlazi?
Samo za večnost il` jedan dan?

Da vam donesem reči?
Možda ih mogu nači,
ali se bojim da će ih sunce izbledeti!

Telo koje ne sluša
gubi obrise i postaje senka.
a divio sam vam se
i mnoge su generacije
odrastale uz vas.

Šteta što niste sa nama
da vas pitam: Koliko traje sutra?
Odgovorili biste mi, sigurno:
Večnost i jedan dan.
Tamo, negde na pučini
između bola i želje
izgubljeno leži vaše ostrvo,
reči su zaboravljene
a vi nestali.

Jednog dana pričaću vam o ludom putaru
i pesniku koji je kupovao reči!