Ričard Rajt, klavijaturista i jedan od osnivača sastava „Pink Floyd“, preminuo je 15. septembra u 65. godini.
Predstavnik za štampu Rajtove porodice, saopštio je da je Rajt – jedan od osnivača sastava „Pink Floyd“ – preminuo nakon kraće borbe sa kancerom.
Kao klavijaturista i pisac pesama Ričard Rajt je pomogao da se stvori onaj dobro poznat psihodelični zvuk koji je karakterisao „Pink Floyd“.
Rajt je kao student arhitekture u Politehničkoj školi u Londonu upoznao Nika Mejsona i Rodžera Votersa koji su takođe tamo studirali.
Njih trojica su 1965. godine formirali grupu koja je promenila nekoliko naziva, a kada im se pridružio Sid Baret konačno su se opredelili za „Pink Floyd“ (po bluz muzičarima Pinku Andersonu i Flojdu Kaunsilu).
Bili su poznati u umetničkim krugovima londonske „andergraund“ scene i svirali muziku koju „muzičke kompanije nisu razumele“, kako je Rajt jednom prilikom izjavio.
„Nikada nismo želeli da budemo slavni, da budemo rok zvezde“, Rajt je govorio.
Rajt je navodio i da su na njegov način interpretacije i sviranja uticale veličine poput Majlsa Dejvisa.
U prvim danima benda Baret je bio vodeća kreativna snaga benda, no upotreba droga ubrzano je doprinosila pogoršanju njegovog mentalnog stanja.
Pošto je Baret otišao, a novi gitarista Dejv Gilmor se pridružio sastavu, grupa je počela da redefiniše svoj zvuk kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina XX veka, napuštajući ekscentrični pop i približavajući se prog roku.
Pored toga što je bio prateći vokal i klavijaturista, Rajt je pisao i pesme za „Pink Floyd“. Među njima su i trinaestominutni instrumental „Sysyphus “ koji se našao na albumu „Ummagumma“ iz 1969, kao i „Summer ’68“ sa albuma „Atom Heart Mother„, njihovog prvog izdanja koje je dospelo na prvo mesto britanske top liste.
Njihovo izdanje iz 1973. godine „Dark Side of the Moon“ postiglo je kultni status.
Rajt je bio koautor većeg dela pesama sa albuma, uključujući i „Breathe“, „Time“, „Us and Them“, no njegov najznačajniji doprinos albumu bio je klavirski uvod u pesmu „The Great Gig in the Sky“.
Ovaj album ostao je zapamćen kao jedan od najprodavanijih albuma svih vremena, a na američkoj listi najboljih 200 albuma nalazi se već 15 godina.
Nakon ovoga, grupa je postala jedna od vodećih tokom sedamdesetih godina XX veka, i nastavila je da izdaje albume, dok je Rajt u isto vreme lansirao i solo karijeru.
No, odnosi između članova benda su se ubrzano kvarili i Voters je posle albuma „The Wall“ iz 1979. godine izbacio Rajta iz grupe. Naime, Voters je pretio da neće dozvoliti da album bude objavljen ukoliko Rajt ne napusti bend.
„Postojao je taj ogroman sukob ličnosti između mene i Rodžera, i konačno, shvatio sam da ne mogu da radim sa tom osobom ni pod kakvim okolnostima. Zato sam i otišao“, prisećao se kasnije Ričard Rajt.
Ostali članovi benda, takođe, su upali u raspravu sa Votersom, a Gilmor i Mejson su počeli da rade na novom „Pink Floyd“ albumu bez njega 1986. godine.
Rajt se pridružio Mejsonu i Gilmoru i grupa je nastavila da snima albume i odlazi na turneje – posle poduže zakonske bitke sa Votersom – pod imenom „Pink Floyd“.
Snimili su još dva albuma i odsvirali više od 100 koncerata tokom „Division Bell“ turneje 1994. godine, koja se pokazala kao najunosnija u rok istoriji do tada.
Posle toga, grupa je prestala da radi u svom punom kapacitetu. Rajt je objavio još jedan solo album.
Poslednji put Rajt se pridružio svojim starim drugovima iz benda, povodom održavanja „Live 8“ koncerta za pomoć Africi, u londonskom Hajd Parku, 2005. godine.
Od tog trenutka spekulisalo se da će se bend ponovo okupiti i otići na turneju.
Rajt je, takođe, učestvovao u snimanju Gilmorovog solo albuma iz 2006. „On An Island“.
Na vest o Rajtovoj smrti Dejv Gilmor je izjavio: “ Bio je divan, blag, istinski čovek i nedostajaće svima koji su ga voleli. Mnogo ga je ljudi volelo. Zar nije on dobio najglasniji, najduži aplauz na kraju svakog nastupa“, naveo je još Gilmor na svom zvaničnom sajtu.
Izvor: B 92