Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

STRIP VIŠE OD PUKE ZABAVE

Za razliku od superherojskog stripa, grafičke novele su moderne, priče su osmišljene, realnije. Nema više ultimativne potrebe da dobar junak pobedi, ne postoji jasno definisano dobro i zlo. Sa dvadeset godina zakašnjenja čuvene grafičke novele čitamo kod nas, zaslugom izdavača „Beli put“.

Kada je 50-tih godina u Americi donet Zakon o stripu neminovan je bio bunt onih koji ne vole ograničenja.
Izjava Bobana Kneževića

Bez grubog nasilja, seksa, moralno-političkih nepodobnosti, loš junak ne može biti pobednik, dobar junak ne sme da ima moralnu senku. Neki nadareni momci želeli su da prave drugačiji strip. Njegov život počeo je zapravo novim imenom „grafička novela“ koji je prvi put upotrebio Vil Ajzner 1978. godine.

„Uobičajeno je da je to američki strip za odasle gde se poznate teme tretiraju na neki drugačiji način. Betmen je na primer ostareo. Vrlo često su ti motivi da prate junake, heroje, supermene, fantastične četvorke kada su oni već ostareli, kada gube snagu“, kaže Boban Knežević urednik u „Belom putu“.

Nema više te ultimativne potrebe da dobar junak pobedi, ne postoji jasno definisano dobro i zlo.

Za razliku od superherojskog stripa, grafičke novele su moderne, priče su osmišljene, realnije. A ko su začetnici tog pravca, koji su svojom genijalnošću i likovnim izrazom uzdigli grafičku novelu i učinili je popularnom.

Frenk Miler, autor Betmena, i Sin Sitija, uveo je filmsku montažu u strip.

„Tu je Alen Mur sa nekoliko genijalnih stvari među kojima su Nadzirači, koji se smatraju najboljom grafičkom novelom ikad i tu je Nil Gejman sa svojim serijalom Sendmen“, rekao je Knežević.

Na primer, jedna epizoda iz Sendmena „San letnje noći“ nagrađena je u kategoriji fantastične priče čime joj je priznata i literarna vrednost.

Sa dvadeset godina zakašnjenja čuvene grafičke novele čitamo kod nas, zaslugom izdavača „Beli put“.

I one imaju svoju publiku, a njeni ljubitelji nadaju se da će se strip izučavati i u školi jer je mnogo više od puke zabave.

Izvor: RTS

One Response

  1. Zabava se mora iskorisititi u osnovnoj skoli, strip je odlican ya prezentovanje sadrzaja ucenicima do cetvrtog razreda. Strip ne treba biti samo zabava vec i orudje za rad u prosveti. Ne moram da podsecam u kojim merama se vrsi indetifikacija sa protagonistima. Neophdno je da strip dodatno evoluira jer samo tako moze doci do opsteg progresa. Strip u knjizevnosti za decu ja naslov teme mog diplomskog rada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *