RUMUNSKI PESNICI

Srebrne pehare ne vole,
Niti pozlaćene bokale,
Zaspe spokojnog lica
Između oblika i savršenstva,
Gavrani im čupaju iz potiljka snove
O poeziji, istovetnom,mrtvom albatrosu,
Prvim ljubavima…

EVO NAM DOLAZE PEROM
RAZAPETIH JEDARA,
ZLATNI PRAH IH IZDIGAO
DO MESECA, DOK SUTON
TUŽNO PRELAMA –
KOLIKO PESNIKA, TOLIKO OLUJA
I GLAS IM ODZVANJA
NA TORNJEVIMA, PO LEPOTI
KAMENIH PIJADESTALA,
TVRĐAVAMA NA MOSTOVIMA,
GRADOVIMA, OBOLELIM OD ŽIVOTA…

PRIĐITE IM, DA I VAŠOJ DUŠI
UPALE SVETLOST UGAŠENIH BAKLJI!

„NA KARTI NEMA VIŠE NOVIH KRAJEVA,
NEPOZNATO JE U NAMA“