Direktor Beogradske folharmonije za NIN
– Gledanost „Farme“ nije merilo uspešnosti i kvaliteta televizije na kojoj se emituje, već Beogradskog univerziteta i SANU – rekao je Ivan Tasovac, čelnik Beogradske filharmonije koja je nedavno promovisala slogan svoje naredne sezone, programe i na Brajevoj azbuci. Zanimljivo, karte za njihovu narednu sezonu su rasprodate više od dve trećine, a Ivan Tasovac, kojim su se nedavno bavili i hrvatski mediji, za NIN govori o filharmoniji, stanju u ovdašnjoj kulturi, filantropiji…
Na opasku da je predstojeću sezonu najavio sloganom na kineskom, nakon prošlogodišnje koja je nosila moto „U inat svima i uprkos svemu“ i pretprošlogodišnje – „Sviramo po kućama, svadbama, razvodima, krštenjima i sahranama“, Ivan Tasovac kroz smeh kaže:
„Pa, jesmo se razumeli? Verovatno ste primetili da kupovinom sezonskih karata za koncerte filharmonije dobijate samo karte za koncerte filharmonije. Ni manje ni više. Nešto mi nije blizak ovaj manir prodaje kompakt diskova i karata za koncerte uz besplatne mobilne telefone, SMS-ova, prašak za veš ili autobuski prevoz za publiku od kuće do koncerta. Pametni ljudi su mi rekli da se to zove kros marketing i da je to oproban način za podizanje market šera. Pretpostavljam da su u pravu. Uostalom, da oni nisu pametni, ja ne bih ni saznao da postoji market šer. I ne samo da postoji već i da se diže. E sad, kad smo već kod dizanja, meni se ovako staromodnom čini da motivisanje ljudi da kupe malo muzike bilo kog žanra uz besplatna sredstva za higijenu, ima više veze sa artističkom impotencijom nesigurnih u svoj proizvod nego sa tržištem.
Pre par dana u hrvatskim medijima je osvanuo naslov o vama „Ivan Tasovac – savjeti za spas zagrebačke filharmonije“, u kome se kaže da je došlo vreme da vi podučavate hrvatsku/zagrebačku filharmoniju šta i kako treba raditi, a ona je decenijama unazad bila visoko iznad beogradske?
– Nisam sklon preteranom nacionalno-romantičarskom zanosu u poređenjima naše filharmonije sa bilo kojom u regionu, makar i u našu korist. Ali, izbegavajući da na tuđem terenu kritikujem naše prilike, u tom intervjuu nisam rekao koliko sam zabrinut jer sam odavno svestan da je dobar deo naše inventivnosti i duhovitosti posledica kreativnog očaja zbog kontinuirano bahatog odnosa vlasti prema institucijama i građanima. Ali OK, takvi su nam zapali.
Ipak, reklo bi se sve skupa izgleda i kao dobro vreme za Beogradsku filharmoniju?
– Jeste, i ja ne bih da trujem u tom nesporno dobrom trenutku, ali umesto fokusiranja pažnje na komplimente koje filharmonija dobija zbog kvalitetnih sezona, siguran sam da bi za ovdašnje institucije od mojih „poduka“ zagrebačkim prijateljima bilo korisnije da naša štampa, ponukana hrvatskim tiskom, zamoli ministra kulture Hrvatske da „posavjetuje svog srbijanskog kolegu“ o načinu finansiranja institucija od nacionalnog značaja. Ili konkretno: kako to da Zagrebačka filharmonija ima trostruko veći budžet od Beogradske, a muzičari duplo veće plate nego njihove beogradske kolege.
Poznati ste po tome da se ne libite da nadležnima i vlastima kažete šta mislite. Kako danas vidite situaciju u kulturi (a i šire)?
– Selektor fudbalske reprezentacije možda ne mora da se stidi svojih 125.000 evra mesečno, ali bi u narednom periodu mogao bar da nas poštedi patriotskih izliva emocija. Pretpostavljam da je visina poreza i doprinosa na njegovu platu, koje FSS verovatno plaća, glavni motiv što Krkobabić pasionirano voli ekipne sportove sa loptom umesto da šeta po Kalemegdanu. Istovremeno, plate svih zaposlenih muzičara, menadžmenta i administracije u filharmoniji ova vlast je vrednovala sa 73.626 evra mesečno, sa sve porezima i doprinosima, koje uredno plaćamo. To ne govori ništa o filharmoniji, ali govori puno o njima. Za to Antić ne treba da se stidi. Za nadležne nisam siguran.
Izvor: Blic Online E. B. Foto: FoNet