Šta nas čeka ulaskom u EU – dobre i loše strane: dr Nebojša Radmilac, ekonomista
Kada pitate običnog gradjanina šta znači pristupanje EU, dobićete većinom isti odgovor. Svi se u principu slažu da je to razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama članicama koje za razliku od nas imaju mnogo više novca. Pretpostavlja se i preko potrebna finansijska injekcija i uvodjenje zakonskih normativa u sve pore života I privredjivanja . Pitamo se, šta je, onda, sporno? Na ovo, osnovno i odavno aktuelno pitanje odgovara dr Nebojša Radmilac, doktor ekonomskih nauka i direktor «Marfin» banke u Boru.
-EU ne dozvoljava da joj se svim srcem, ravnopravno I dostojanstveno pridružimo. Čelnici EU znaju da će uvek pronaći stavku koju Srbija nije u stanju da ispuni. Stiče se utisak da treba da im prepustimo celokupnu imovinu, sva prava, slobodu. Ako je tako, onda je bezvredna finansijska, dugo očekivana podrška. Jedan visoki briselski zvaničnik EU izjavio je uglednom Ekonomistu: „Jednom kada zemlja podnese molbu za pristupanje EU, ona postaje naš rob.“ Ovo znači da zvaničnici EU u pregovorima o pristupanju neke zemlje EU mogu da postupaju po svom nahođenju u datom trenutku. Zato bi naša ministarstva trebalo da objasne šta znači članstvo u EU. Postoji nekoliko obavezujućih uslova za pristupanje EU. Njih je definisala EU na Samitu u Kopenhagenu 1993. Zemlja, najpre, treba da je evropska, da je demokratska sa vladavinom prava, da ima tržišnu privredu i da mora prihvatiti i sprovesti „acquis communautaire“. „Aki komuniter“ je celokupno telo važećih zakona, propisa, pravnih običaja, prakse i raznovrsnih politika koje se sprovode u EU. Obim njegovog pisanog dela procenjuje se na oko 80.000 stranica, s tim što se svakodnevno donose novi zakoni. U proseku preko 2.000 zakona godišnje -naglašava dr Radmilac podsećajući da EU finansijski pomaže zemlje – pristupnice. Države koje su pristupile EU 2004. primile su 45 milijardi evra pomoći u razdoblju 2000-2006. Prihvatanjem i sprovođenjem akija dobija se i više ostalih pogodnosti.
Moguće teritorijalno preuređenje Srbije
-Pregovori o pristupanju EU traju sve dok EU ne bude zadovoljna ekonomskim, političkim i opštim stanjem zemlje koja joj pristupa. Treba imati na umu, kada se pristupi EU kao punopravni član, da postoji određeno razdoblje prilagođavanja. Recimo, građani zemalja EU iz srednje i istočne Evrope mogu slobodno da putuju po svim zemljama EU, ali će moći legalno da se zapošljavaju tek od 2011. EU može, po svom nahođenju, da zahteva dalje teritorijalno i administrativno preuređenje Srbije (Raška oblast, Vojvodina,…). I gde je tu mogući kraj zahtevima EU? Da li je EU voljna unapred da predoči svoj konačni spisak zahteva i uslova koje Srbija mora da ispuni- pita se dr Ramilac iznoseći primer, Ustavom regulisane, bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore? Bez „dobrih usluga“ (kako se to kaže diplomatskim jezikom) visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane ne bi bilo ni ustavne povelje, ali ni njenog aneksa koji se ustupa parlamentima samo na formalnu „overu“. Mnogi se pitaju: gde je tu demokratska procedura i javna rasprava o najvažnijem pravnom aktu jedne suverene države? Kako može šačica ljudi da donese ovakav akt iza zatvorenih vrata, a da, istovremeno, priča o otvorenosti i demokratiji? Eurobarometar, institucija EU zadužena za ankete beleži opadanje podrške javnosti „evropskom projektu“ u zemljama članicama. To se ogleda i u stalnom opadanju izlaska birača na glasanje za Evropski parlament (svakih pet godina, počevši od 1979).
-Godišnji budžet EU je oko 100 milijardi evra. Zemlje članice uplaćuju sredstva u budžet EU po vrlo komplikovanoj formuli. Uplate su uglavnom u skladu sa privrednom snagom zemlje. Budžet EU raspodeljen je na poljoprivredu 50 odsto, regionalni i socijalni razvoj 30, administraciju pet i ostalo 15 odsto. Ekonomski i drugi efekti na zemlju koja pristupa EU pristižu u dugom roku. Istovremeno, dolazi i do porasta cena nekretnina. Ostali, lako uočljivi efekti, uključuju olakšanje odlaska na studije u druge zemlje članice EU. Mladi ovo masovno koriste. Iz saobraćaja odstranjivaće se vozila koja zagađuju okolinu. Nema više zagađujućeg opasnog dima na ulicama i putevima. Otvaraju se i vrata za navalu legalnih i naročito ilegalnih imigranata – ističe naš sagovornik naglašavajući procenu da je zemljama centralne i istočne Evrope potrebna bar jedna generacija (oko tridesetak godina) da dostignu prosečni nivo dohotka po stanovniku „starih“ 15 zemalja EU. Članstvo nije garancija ekonomske sigurnosti i napretka. U Nemačkoj je nezaposlenost najveća od tridesetih godina do danas. U Francuskoj je deset odsto radno sposobnih nezaposleno.
Politička stabilnost i – saobraćaj
-EU u Srbiji prevashodno interesuje politička stabilnost i saobraćaj, posebno drumski, železnički, rečni i cevovodi za gas i naftu. Srbija bi bila primorana da bitno poboljša i sudstvo i opštu državnu upravu. Ovo bi mogla da bude jedna od najznačajnijih koristi. Ugovori bi morali da se izvršavaju, a preuzete obaveze poštuju. Sud bi morao da rešava sporove i da presuđuje u razumnom roku. Došlo bi do aktivnije i efikasnije borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Dobilo bi se i ogromno i bogato tržište za svoje proizvode i usluge. Istovremeno, morali bi da otvorimo i svoje tržište za robu i usluge iz zemalja EU. Došlo bi do sniženja cena određene industrijske robe i povoljnih efekata na potrošače. Proizvođači bi bili naterani da povećaju efikasnost poslovanja i proizvode ono što se traži na tržištu EU. U suprotnom, pretio bi bankrot. Pojačao bi se uticaj i zaštitile grupe na margini društva, kao što su hendikepirani, homoseksualci i lezbejke…-smatra dr Radmilac napominjajući da u celoj priči ne treba zaboraviti na Rusiju kao partnera. Ovo je zemlja koja nije bombardovala Srbiju, zalaže se za naše teritorijalno jedinstvo i ona postaje izuzetno materijalno bogata, ekonomski dinamična i tržišno izbirljiva.
-Velika opasnost na putu ka EU je i način na koji se prezentuje ili čak nameće narodu u Srbiji. Srbija se opekla skoro uvek kada je u pitanju medjunarodna podrška. Potpuno neodmerene i neodgovorne jesu izjave pojedinih političara o ulasku Srbije u EU do određene godine (prošle godine je obećavana 2012, ove 2014). Predviđanja Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, da ćemo EU pristupiti na Vidovdan 2014. predstavlja „pucanj u prazno“. I Zoran Živković je svojevremeno, kao predsednik Vlade, predviđao da će Srbija biti u EU 2007. I gde se sada nalazi Srbija? Nemački ambasador (Nemačka je zemlja koja ima jedan od presudnih uticaja u EU) Andreas Cobel je za vreme mandata u našoj zemlji procenio (aprila 2007.) da Srbija za 20 do 25 godina treba da bude u EU. To, naravno, ne može da zna niko. Ne zna se ni da li će 2014. EU da postoji. Sama priprema za ulazak zemlje u EU je povezana sa velikim troškovima, naporima, rizikom i neizvesnošću. Uvek treba imati na umu i da EU može da zahteva i novu regionalizaciju Srbije. Čak i njen raspad i to bez garancije da će pristupiti porodici evropskih zemalja – kategoričan je dr Radmilac.
Poljaci skeptični i hladni
Dr Nebojša Radmilac postavlja i pitanje – kakva su iskustva zemalja koje su pristupile EU 2004. i 2007? EU je ovim zemljama obezbedila bitna poboljšanja. Istovremeno, EU je sobom donela i određene društvene stresove koji se ogledaju i u podeljenosti društva i nestabilnosti vlada (Mađarska, Poljska, Češka) tokom 2006. Poljska, recimo, postaje sve više skeptična i hladnija prema EU i nepredvidiva u pogledu dalje integracije. Slična situacija je i u Češkoj.
One Response
potpuno ste u pravu gospodine Radmilac ja zivim u Bugarskoj 15 god. i pratim politicku situaciju .Sve sto ste napisali je potpuno tacno , cak su i nasi politicari dolazili na lekcije u bugarskoj